Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izvešće premijera Mađarske Vikotora Obana na burek kod Mićka, pa na vino - da razgovaraju o prodaji NIS-a. Da li je mađarski MOL uopšte dobar kupac ruskog udela u Naftnoj industriji?
Prijatelji su tu da dele – uz prigodan mezetluk. Ovako bi se ukratko mogle opisati srdačne izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića i mađarskog premijera Viktora Orbana. I to ne bi bilo neprimereno, da Srbiji ne gori pod noktima.
Jer, dva kompanjona će uz burek i vince razgovarati o budućnosti srpskog energetskog sektora, smatrao je Vučić potrebnim da podeli sa svojim narodom. Tome je prethodila izjava Orbanovog šefa kabineta, koju je preneo Rojters, da bi mađarska kompanija MOL mogla da kupi ruski udeo u NIS-u, te da su razgovori o tome u toku. Na to je Vučić rekao da će on lično sa Orbanom razgovarati o američkim sankcijama NIS-u.
„Naravno, mi ćemo tek sada krenuti u razgovore. Prvo, Viktora vodim u pekaru, u burekdžinicu Kod Mićka, a onda idemo u vinariju gde ćemo duže da razgovaramo o svim važnim temama. Za nas je najvažnija tema, kao što znate, sankcije NIS-u. Tražili smo, molili, juče je (mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter) Sijarto razgovarao sa našim drugim zvaničnicima, danas ću ja sa Viktorom da vidim kako da obezbedimo potpuno energetsku sigurnost za građane Srbije“, saopštio je Vučić novinarima u Subotici.
Naglasio je da mađarski narod uvek može da računa na podršku Srbije. Zahvalio se predsednik srpske države Orbanu što imaju tako divan odnos, a ovaj je odgovorio prigodno – „ono što imamo, podelićemo sa vama“.
„Mađarska i Srbija imaju svakodnevne kontakte i hvala na podršci koju dobijamo od predsednika Vučića i Srbije. I, naravno, za uzvrat, vi možete uvek računati na pomoć Mađarske u ovim veoma složenim vremenima“, rekao je Orban.
Činjenica je da Orban, za razliku od Vučića, ima veoma dobre odnose sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, pa američke sankcije ne ugrožavaju mađarske energetske interese.
Sa ekonomskog stanovišta, kada ne bi postojalo spoljne politike, NIS je kompanija koju bi mnogi poželeli.
„NIS je firma koja je prošla već dva velika investiciona ciklusa, rafinerija je u dobrom stanju, pa bi firmi poput mađarskog MOL-a ona bila jako zgodna za rad. Oni već imaju rafineriju u Rijeci, ovo je njima prirodno tržište“, rekao je ranije za „Vreme“ Goran Radosavljević, direktor Instituta FEFA. „Ne treba se zavaravati da velike igrače, poput Šela, NIS interesuje. Oni ne znaju ni gde se mi nalazimo, a njihove benzinske stanice u Srbiji su samo franšize.“
Mol Grupa je vodeća energetska mađarska kompanija koja vredi oko 7,5 milijardi dolara, pa je tako treća najvrednija u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
Preuzimanje vlasništva NIS-a ne bi bila novina za MOL, jer je prethodno preuzeo upravljanje državnim naftnim kompanijama u Hrvatskoj (INA) i Slovačkoj (Slovnaft).
Saradnja Hrvata i Mađara nije se, međutim, baš najbolje pokazala.
Posle prodaje INA-e 2016. godine, u Hrvatskoj je bilo kritika pošto su mnogi stručnjaci ocenili da je posao ugovoren po višestruko nižoj ceni od realne, a premijer Andrej Plenković je naširoko najavljivao da će INA biti vraćena u hrvatsko vlasništvo, ali to se nije dogodilo. Zatvorena je i rafinerija nafte u Sisku, nekada glavni pogon za proizvodnju derivata u Hrvatskoj.
U jednoj arbitraži u maju 2025. pred Okružnim sudom u Vašingtonu, MOL je pobedio državu Hrvatsku i tako se neslavno zaokružio dugotrajni okršaj između ovih partnera. Mađari su tužili susede zbog navodnih hrvatskih neizvršenih obaveza u poslovanju s gasom. Pritom ostaje otvorena i mogućnost sudskih procesa u još nekim sličnim predmetima.
Stoga će MOL-u, inače u većinskom vlasniku države Mađarske, Hrvatska morati da plati 184 miliona dolara odštete.
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Skupština Srbije usvojila je izmene pet pravosudnih zakona koje su ponovo upućene u proceduru nakon što su prvobitna rešenja iz januara razmotrena i usaglašena sa preporukama Venecijanska komisija. Poslanici su istovremeno izglasali i više zakona iz oblasti zdravstva, stambene politike, energetike i međunarodnih finansijskih sporazuma
Nakon što je Visoki krivični sud Hrvatske potvrdio presudu Branimiru Glavašu za ratne zločine nad osječkim Srbima, predsednik Zoran Milanović doneo je odluku o oduzimanju svih ranije vraćenih odlikovanja i generalskog čina. Branimir Glavaš nakon ove odluke Milanovića objavio: „Sada ću u svečanim prilikama nositi tatina odličja kojim ga je odlikovao poglavnik NDH, dr Ante Pavelić"
Koje sve neprijatne teme vlast zatrpava histeričnom aktuelizacijom priče o koriščenju zvučnog oružja na protestu u Srbiji marta prošle godine i kud sve ovo vodi, pitaju se Božo Prelević, predsednik Bodrožić i Filip Švarm u novoj epizodi podkasta "Ova situacija"
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
