Rusi jure oligarhe: NIS bi mogao putem „Lukoila“

U nedelji kada je ruska naftna kompanija „Lukoil“ prodala firmu i imovinu u Evropi i Srbiji, Aleksandar Vučić najavio je da su se „naši ruski partneri i prijatelji angažovali i počeli da razgovaraju sa nekim o rešenju za NIS“. U istih sedam dana u Srbiji boravi i visoki službenik Gasproma, koji šeta po sastancima u Vladi Srbije, kažu izvori redakcije „Vremena“.

Na osnovu ovih informacija mogao bi da se sklepa dil za sudbinu Naftne industrije Srbije – samo da se pronađe neki prijateljski oligarh iz redova družbenika Vladimira Putina. Koji bi NIS mogao da otkupi – pa vrati.

Lične simpatije prijatelja Timčenka

Prvo je „Lukoil International“ 1. novembra prodat kiparskom investicionom fondu, izvesnom Gunvor Group LTE. Rusi su zapravo prodali imovinu u 30 zemalja i više od 5.000 benzinskih stanica, koju su imali na teritoriji Evrope. Zajedno sa njima otišlo je na prodaju i 112 pumpi iz Srbije. Ova transakcija je bila neizbežna jer su SAD stavile i „Lukoil“ na listu sankcija.

Kupac je klasičan investicioni fond, koji pazari firme, kako  bi ih potom prodao za veći iznos. Posebno je zanimljivo da su firmu 2000. godine osnovali ruski oligarh Genadij Timčenko, veliki prijatelj Vladima Putina, i njegov partner švedski milioner Torbjorn Tornkvist. Kompanija je ubrzo postala jedan od najvećih trgovaca naftom na svetu, jer je prodavala rusku naftu. Kada je Amerika 2014. godine uvela sankcije Timčenku, on je prodao svoj deo vlasništva partneru.

Timčenko ima direktne veze sa Srbijom – on je 2016. imenovan za počasnog konzula naše zemlje u Sankt Peterburgu.

„Prihvatio sam da budem počasni konzul Srbije jer imam lične simpatije prema vašem narodu“, izjavio je tada Timčenko.

Timčenko je bio na udaru novih sankcija Evropske unije i Velike Britanije 2022. godine.

Prijtelj iz Gasproma

Nekoliko dana posle prodaje „Lukoila“ u Srbiju dolazi Gaspromov funkcioner i odlazi na sastanke sa najvišim političkim predstavnicima u zemlji.

„Glavni zadatak Beograda i Kremlja jeste da NIS oslobode sankcija, a da zadrže hibridan način finansiranja i rukovođenja preduzećem, u kojem bi Rusi ostali oni koji diriguju i donose odluke“, kaže izvor „Vremena“. „Zato se sada traži investicioni fond, po ugledu na kiparski, u kojem su ruski oligarsi i prijatelji režima vlasnici ili su bliski sa vlasnicima. To je slučaj i sa Gunvor Group LTE, jer je Timčenko samo formalno izašao iz upravljanja, zbog drugih američkih sankcija koje su uvedene njemu direktno.“

Time bi se zadovoljio minimum kriterijuma koje su Srbiji i NIS-u postavili u Ministarstvu finansija SAD, kako bi najveća naftna kompanija u državi mogla neometano da radi.

„Čim se stvar sredi sa sankcijama, taj fond bi verovatno pristao da vrati Rusima firmu, odnosno da im je zvanično proda. Tu je samo pitanje cene koju će dobiti za ovaj posao“, dodaje izvor blizak redakciji.

Američki rokovi i realno tržište

SAD je spremna još malo da čeka. Američko ministarstvo finansija do sada nije uvelo sekundarne sankcije Srbiji, iako su to već uveliko mogli da učine.

Zato Aleksandar Vučić i pominje da nam ističe vreme. Dodao je još da „čezne za tim da se završi to oko NIS-a, da bi mogao da se posveti drugim stvarima“.

„Nervozan sam zbog toga svakog dana“, dodao je Vučić, koji je prethodno rekao da bi početkom novembra trebalo da se napravi dogovor o daljoj sudbini NIS-a.

Sa ekonomskog stanovišta, NIS je firma koju bi mnogi poželeli.

„NIS je firma koja je prošla već dva velika investiciona ciklusa, rafinerija je u dobrom stanju, pa bi firmi poput mađarskog MOL-a ona bila jako zgodna za rad. Oni već imaju rafineriju u Rijeci, to je njima prirodno tržište“, kaže za „Vreme“ Goran Radosavljević je direktor Instituta FEFA. „Ne treba se zavaravati da velike igrače, poput Šela, NIS interesuje. Oni ne znaju ni gde se mi nalazimo, a njihove benzinske stanice u Srbiji su samo franšize.“