Foto: Pixabay
Dok specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak govori da postoji politički zamah u proširenju, poznavaoci prilika za „Vreme“ kažu da se taj zamah više odnosi na Ukrajinu i Moldaviju, nego na Zapadni Balkan
Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak ocenio je da treba iskoristiti politički zamah u proširenju EU.
Lajčak je na Fejsbuku objavio da je protekle nedelje bio u Davosu na Svetskom ekonomskom forumu u okviru koga je, u toku dijaloga o zapadnobalkanskoj diplomatiji, bio komoderator kada su razmatrana očekivanja i prioriteti u regionu i EU u odnosu na proširenje.
„Kao komoderator podelio sam zapažanje da postoji znatan entuzijazam istočnih partnera, ali i skepticizam sa Zapadnog Balkana. Trenutni zamah u proširenju je stvaran ali, kao što dobro znamo u politici, to ne traje zauvek. Prema tome, ključno pitanje sada je da li ćemo moći da pretvorimo taj zamah u kvalitetno proširenje ili ćemo ga potpuno izgubiti“, napisao je Lajčak.
Ukrajina i Moldavija vs Zapadni Balkan
Ne vidim novi zamah za proširenje ni među zemljama Zapadnog Balkana, ali ni u EU, kaže za „Vreme“ Tobi Vogel iz nevladine inicijative Savet za politiku demokratizacije iz Brisela.
Pojašnjava da je Lajčak prvenstveno mislio na Ukrajinu i Moldaviju i da je u pravu kada kaže da su te dve zemlje više oduševljene proširenjem nego Zapadni Balkan. Brisel je odlučio da otvori predtristupne pregovore sa te dve istočnoevropske zemlje u decembru prošle godine.
„Ono što on ne navodi je očigledan razlog za to. Dok Ukrajina i Moldavija smatraju da je pristupanje EU za njih egzistencijalno, element u njihovoj odbrani od ruskog imperijalizma, elite Zapadnog Balkana su se vrlo udobno smestile u čekaonici EU i većina njih zapravo ne želi pridruženje jer bi potkopali sopstveni biznis model, koji počiva na strahu i pokroviteljstvu, podržan novcem EU“, kaže Vogel.
Dodaje da građani vide da EU, kao i SAD, zauzimaju stranu moćnih, da nemaju pravi interes, recimo, da utiču na predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog izborne prevare ili oružanog incidenta u Banjskoj, na severu Kosova.
„EU i SAD žele business as usual što je duže moguće. Odbijaju da priznaju da njihova politika nije uspela da proizvede značajne rezultate u regionu, uključujući i dijalog Srbije i Kosova. To, pak, veoma otežava državama članicama EU da objasne sopstvenim biračima zašto je proširenje i u njihovom interesu. Imamo savršen začarani krug“, kaže Vogel.
Zainteresovanost obe strane
Sličnog stava je i Igor Novaković iz fonda ISAC koji pojašnjava da je Lajčak govorio o momentumu u Briselu, gde se, od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, stvorila atmosfera da je proširenje na istoku nužno, a samim tim i završavanje posla na Zapadnom Balkanu.
„Za tango je potrebno dvoje i da bi se to raspoloženje preslikalo u određene političke procese potrebno je da obe strane budu podjednako zainteresovane. Bez obzira na opštu atmosferu u Briselu, Zapadni Balkan je prilično sumnjičav oko svega toga. U suštini, Brisel očekuje da i zemlje Zapadnog Balkana, kao i Moldavija i Ukrajina, pokažu veće interesovanje, uhvate oportuni momenat i da insistiraju da će ispunjavati sve što je propisano kroz pregovore”, kaže Novaković.
Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina imaju status kandidata za članstvo u EU, ali ne i Kosovo.
„Zainteresovanost Srbije postoji svakako, međutim tu ima nekoliko elemenata koji su izazovni poput dijaloga Beograda i Prištine. Tu su i izazovi vezani za vladavinu prava i demokratiju, odnosno pitanja vezana za reforme i funkcionisanje institucija u našoj zemlji. To i veće insistiranje EU na reformama vezanim za ova pitanja dovodi do određenog raskoraka”, kaže Novaković.
Dijalog Beograda i Prištine
Srbija se, pored Crne Gore, smatra liderom u procesu pregovora o članstvu, ali od 2021. godine nije otvorila nijedan klaster zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji. Od održavanja vanrednih izbora 17. decembra, vlasti u Beogradu su pod kritikama iz EU zbog izbornih neregularnosti.
Lideri zemalja Zapadnog Balkana su se u Skoplju ovog ponedeljka (22. januar) sastali kako bi razgovarali o Planu za razvoj tog dela Evrope u kontekstu evrointegracija.
Lajčak je takođe naveo da je vreme da se u potpunosti ponovo usmeri na sledeće korake u dijalogu između Kosova i Srbije.
Tobi Vogel iz Saveta za politiku demokratizacije iz Brisela tu izjavu tumači na način da se preusmeravanje na naredne korake u dijalogu Beograda i Prištine otkloni jer su se „Briselski i Ohridski sporazumi raspali, a Vlada Srbije je u pisanoj formi eksplicitno stavila do znanja da nikada neće priznati Kosovo“.
„Time se otklanja cela poenta dijaloga. Međunarodni pritisak je, u međuvremenu, u potpunosti na Prištini, kao da bi stvaranje Zajednice srpskih opština na neki način promenilo Vučićeve stavove o tome. U ovoj situaciji je veoma teško sagledati kako dijalog može da pruži smislena rešenja“, zaključuje Vogel.
Pretnje silovanjem, šamaranje, šutiranje, pljuvanje, vređanje, lomljenje telefona - ovako je devet osoba do čijih svedočenja je BIRN došao opisalo ono što je doživelo, čulo ili videlo u garaži zgrade Vlade Republike Srbije u koju su dovedeni posle protesta 14. avgusta.
Spoljna obaveštajna služba Rusije saopštila je da ima informacije da Evropska unija sprema „srpski Majdan”. U tom smislu finansira medije „kako bi mobilisala biračko telo”. Uz „Vreme”, pominju se i „FoNet”, „Južne vesti”, „Podrinske”, „Boom93” i drugi mediji
Naprednjački kontramitinzi trenutno su najučinkovitija municija za antiblokadersku paljbu režimskih medija. Ne radi se tu, međutim, samo o političkom marketingu. Sve se kreće u pravcu 1. novembra
Zašto bi neki Saša Šobot za potrebe naprednjačkog „skupa protiv blokada“ iznajmio sedam zglobnih autobusa i ostale novosadske misterije
Dan srpskog jedinstva Vučić obeležava sa carom Hirohitom gde promoviše Ekspo 2027 pa se vraća na „rekordnu“ vojnu paradu u Beograd. Šta se ovda proslavlja i za koga
Ideološkim i moralističkim čistunstvom ne može se pobediti režim Aleksandra Vučića. Nužno je da se građani okupe oko dva politička jezgra koja zajednički streme ka istom cilju
Ima li Aleksandar Vučić vojsku? Nešto ponaprednjačenih kadrova sigurno bi u „datom trenutku“ stalo iza svog „vrhovnog komandanta“. Ali šta je sa trupom? Pa ništa – velika većina bi zabušavala, uzela bolovanje, isparila. Oni su tu samo zbog para
„Jurićemo ih po ulicama“, proricao je Jovo Bakić i mnogi su mu davali za pravo. Sada se dešava obrnuto – naprednjački Šturmabtajlung mlati narod po ulicama, kućama i lokalima. A naša čaršija se dobrim delom gnuša „svakog nasilja“
Vreme nasilja: Protest u Novom Sadu u pet slika
Bes, pendreci i suzavac Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
