Foto: Pixabay
Dok specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak govori da postoji politički zamah u proširenju, poznavaoci prilika za „Vreme“ kažu da se taj zamah više odnosi na Ukrajinu i Moldaviju, nego na Zapadni Balkan
Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak ocenio je da treba iskoristiti politički zamah u proširenju EU.
Lajčak je na Fejsbuku objavio da je protekle nedelje bio u Davosu na Svetskom ekonomskom forumu u okviru koga je, u toku dijaloga o zapadnobalkanskoj diplomatiji, bio komoderator kada su razmatrana očekivanja i prioriteti u regionu i EU u odnosu na proširenje.
„Kao komoderator podelio sam zapažanje da postoji znatan entuzijazam istočnih partnera, ali i skepticizam sa Zapadnog Balkana. Trenutni zamah u proširenju je stvaran ali, kao što dobro znamo u politici, to ne traje zauvek. Prema tome, ključno pitanje sada je da li ćemo moći da pretvorimo taj zamah u kvalitetno proširenje ili ćemo ga potpuno izgubiti“, napisao je Lajčak.
Ukrajina i Moldavija vs Zapadni Balkan
Ne vidim novi zamah za proširenje ni među zemljama Zapadnog Balkana, ali ni u EU, kaže za „Vreme“ Tobi Vogel iz nevladine inicijative Savet za politiku demokratizacije iz Brisela.
Pojašnjava da je Lajčak prvenstveno mislio na Ukrajinu i Moldaviju i da je u pravu kada kaže da su te dve zemlje više oduševljene proširenjem nego Zapadni Balkan. Brisel je odlučio da otvori predtristupne pregovore sa te dve istočnoevropske zemlje u decembru prošle godine.
„Ono što on ne navodi je očigledan razlog za to. Dok Ukrajina i Moldavija smatraju da je pristupanje EU za njih egzistencijalno, element u njihovoj odbrani od ruskog imperijalizma, elite Zapadnog Balkana su se vrlo udobno smestile u čekaonici EU i većina njih zapravo ne želi pridruženje jer bi potkopali sopstveni biznis model, koji počiva na strahu i pokroviteljstvu, podržan novcem EU“, kaže Vogel.
Dodaje da građani vide da EU, kao i SAD, zauzimaju stranu moćnih, da nemaju pravi interes, recimo, da utiču na predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog izborne prevare ili oružanog incidenta u Banjskoj, na severu Kosova.
„EU i SAD žele business as usual što je duže moguće. Odbijaju da priznaju da njihova politika nije uspela da proizvede značajne rezultate u regionu, uključujući i dijalog Srbije i Kosova. To, pak, veoma otežava državama članicama EU da objasne sopstvenim biračima zašto je proširenje i u njihovom interesu. Imamo savršen začarani krug“, kaže Vogel.
Zainteresovanost obe strane
Sličnog stava je i Igor Novaković iz fonda ISAC koji pojašnjava da je Lajčak govorio o momentumu u Briselu, gde se, od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, stvorila atmosfera da je proširenje na istoku nužno, a samim tim i završavanje posla na Zapadnom Balkanu.
„Za tango je potrebno dvoje i da bi se to raspoloženje preslikalo u određene političke procese potrebno je da obe strane budu podjednako zainteresovane. Bez obzira na opštu atmosferu u Briselu, Zapadni Balkan je prilično sumnjičav oko svega toga. U suštini, Brisel očekuje da i zemlje Zapadnog Balkana, kao i Moldavija i Ukrajina, pokažu veće interesovanje, uhvate oportuni momenat i da insistiraju da će ispunjavati sve što je propisano kroz pregovore”, kaže Novaković.
Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina imaju status kandidata za članstvo u EU, ali ne i Kosovo.
„Zainteresovanost Srbije postoji svakako, međutim tu ima nekoliko elemenata koji su izazovni poput dijaloga Beograda i Prištine. Tu su i izazovi vezani za vladavinu prava i demokratiju, odnosno pitanja vezana za reforme i funkcionisanje institucija u našoj zemlji. To i veće insistiranje EU na reformama vezanim za ova pitanja dovodi do određenog raskoraka”, kaže Novaković.
Dijalog Beograda i Prištine
Srbija se, pored Crne Gore, smatra liderom u procesu pregovora o članstvu, ali od 2021. godine nije otvorila nijedan klaster zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji. Od održavanja vanrednih izbora 17. decembra, vlasti u Beogradu su pod kritikama iz EU zbog izbornih neregularnosti.
Lideri zemalja Zapadnog Balkana su se u Skoplju ovog ponedeljka (22. januar) sastali kako bi razgovarali o Planu za razvoj tog dela Evrope u kontekstu evrointegracija.
Lajčak je takođe naveo da je vreme da se u potpunosti ponovo usmeri na sledeće korake u dijalogu između Kosova i Srbije.
Tobi Vogel iz Saveta za politiku demokratizacije iz Brisela tu izjavu tumači na način da se preusmeravanje na naredne korake u dijalogu Beograda i Prištine otkloni jer su se „Briselski i Ohridski sporazumi raspali, a Vlada Srbije je u pisanoj formi eksplicitno stavila do znanja da nikada neće priznati Kosovo“.
„Time se otklanja cela poenta dijaloga. Međunarodni pritisak je, u međuvremenu, u potpunosti na Prištini, kao da bi stvaranje Zajednice srpskih opština na neki način promenilo Vučićeve stavove o tome. U ovoj situaciji je veoma teško sagledati kako dijalog može da pruži smislena rešenja“, zaključuje Vogel.
Policijski inspektori uz asistenciju službenih pasa danas su zabarikadirali prostorije studentske liste u Aranđelovcu, navodno u svrhu obezbeđenja, dok se očekuje dolazak predsednika Aleksandra Vučića
Kompanija „Best Media Team“, povezana sa izdavačima tabloida „Alo“ i „Informer“, preuzela je još dva lokalna medija - RTV Goliju iz Ivanjice i Televiziju Kikinda. Time je ova firma od početka godine kupila ukupno osam lokalnih medija širom Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da građani na lokalnim izborima 29. marta treba da glasaju „po svojoj savesti“, a da Srpska napredna stranka očekuje pobedu u svih deset opština
Koliko je Beograd pod SNS-om bezbedan i da li mu je potrebna gradska policija, bile su neke od tema prve tribine Vremena „Beograd, pa malo je i naš“. Učesnici su upozorili i da prestonica danas nema gotovo nikakve nadležnosti u oblasti bezbednosti
Tužilaštvo u Sloveniji podiglo je optužni predlog protiv Porfirija zbog zlostavljanja sveštenika na radnom mestu, piše portal Nova
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
