Foto: Pixabay
Dok specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak govori da postoji politički zamah u proširenju, poznavaoci prilika za „Vreme“ kažu da se taj zamah više odnosi na Ukrajinu i Moldaviju, nego na Zapadni Balkan
Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak ocenio je da treba iskoristiti politički zamah u proširenju EU.
Lajčak je na Fejsbuku objavio da je protekle nedelje bio u Davosu na Svetskom ekonomskom forumu u okviru koga je, u toku dijaloga o zapadnobalkanskoj diplomatiji, bio komoderator kada su razmatrana očekivanja i prioriteti u regionu i EU u odnosu na proširenje.
„Kao komoderator podelio sam zapažanje da postoji znatan entuzijazam istočnih partnera, ali i skepticizam sa Zapadnog Balkana. Trenutni zamah u proširenju je stvaran ali, kao što dobro znamo u politici, to ne traje zauvek. Prema tome, ključno pitanje sada je da li ćemo moći da pretvorimo taj zamah u kvalitetno proširenje ili ćemo ga potpuno izgubiti“, napisao je Lajčak.
Ukrajina i Moldavija vs Zapadni Balkan
Ne vidim novi zamah za proširenje ni među zemljama Zapadnog Balkana, ali ni u EU, kaže za „Vreme“ Tobi Vogel iz nevladine inicijative Savet za politiku demokratizacije iz Brisela.
Pojašnjava da je Lajčak prvenstveno mislio na Ukrajinu i Moldaviju i da je u pravu kada kaže da su te dve zemlje više oduševljene proširenjem nego Zapadni Balkan. Brisel je odlučio da otvori predtristupne pregovore sa te dve istočnoevropske zemlje u decembru prošle godine.
„Ono što on ne navodi je očigledan razlog za to. Dok Ukrajina i Moldavija smatraju da je pristupanje EU za njih egzistencijalno, element u njihovoj odbrani od ruskog imperijalizma, elite Zapadnog Balkana su se vrlo udobno smestile u čekaonici EU i većina njih zapravo ne želi pridruženje jer bi potkopali sopstveni biznis model, koji počiva na strahu i pokroviteljstvu, podržan novcem EU“, kaže Vogel.
Dodaje da građani vide da EU, kao i SAD, zauzimaju stranu moćnih, da nemaju pravi interes, recimo, da utiču na predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog izborne prevare ili oružanog incidenta u Banjskoj, na severu Kosova.
„EU i SAD žele business as usual što je duže moguće. Odbijaju da priznaju da njihova politika nije uspela da proizvede značajne rezultate u regionu, uključujući i dijalog Srbije i Kosova. To, pak, veoma otežava državama članicama EU da objasne sopstvenim biračima zašto je proširenje i u njihovom interesu. Imamo savršen začarani krug“, kaže Vogel.
Zainteresovanost obe strane
Sličnog stava je i Igor Novaković iz fonda ISAC koji pojašnjava da je Lajčak govorio o momentumu u Briselu, gde se, od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, stvorila atmosfera da je proširenje na istoku nužno, a samim tim i završavanje posla na Zapadnom Balkanu.
„Za tango je potrebno dvoje i da bi se to raspoloženje preslikalo u određene političke procese potrebno je da obe strane budu podjednako zainteresovane. Bez obzira na opštu atmosferu u Briselu, Zapadni Balkan je prilično sumnjičav oko svega toga. U suštini, Brisel očekuje da i zemlje Zapadnog Balkana, kao i Moldavija i Ukrajina, pokažu veće interesovanje, uhvate oportuni momenat i da insistiraju da će ispunjavati sve što je propisano kroz pregovore”, kaže Novaković.
Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina imaju status kandidata za članstvo u EU, ali ne i Kosovo.
„Zainteresovanost Srbije postoji svakako, međutim tu ima nekoliko elemenata koji su izazovni poput dijaloga Beograda i Prištine. Tu su i izazovi vezani za vladavinu prava i demokratiju, odnosno pitanja vezana za reforme i funkcionisanje institucija u našoj zemlji. To i veće insistiranje EU na reformama vezanim za ova pitanja dovodi do određenog raskoraka”, kaže Novaković.
Dijalog Beograda i Prištine
Srbija se, pored Crne Gore, smatra liderom u procesu pregovora o članstvu, ali od 2021. godine nije otvorila nijedan klaster zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji. Od održavanja vanrednih izbora 17. decembra, vlasti u Beogradu su pod kritikama iz EU zbog izbornih neregularnosti.
Lideri zemalja Zapadnog Balkana su se u Skoplju ovog ponedeljka (22. januar) sastali kako bi razgovarali o Planu za razvoj tog dela Evrope u kontekstu evrointegracija.
Lajčak je takođe naveo da je vreme da se u potpunosti ponovo usmeri na sledeće korake u dijalogu između Kosova i Srbije.
Tobi Vogel iz Saveta za politiku demokratizacije iz Brisela tu izjavu tumači na način da se preusmeravanje na naredne korake u dijalogu Beograda i Prištine otkloni jer su se „Briselski i Ohridski sporazumi raspali, a Vlada Srbije je u pisanoj formi eksplicitno stavila do znanja da nikada neće priznati Kosovo“.
„Time se otklanja cela poenta dijaloga. Međunarodni pritisak je, u međuvremenu, u potpunosti na Prištini, kao da bi stvaranje Zajednice srpskih opština na neki način promenilo Vučićeve stavove o tome. U ovoj situaciji je veoma teško sagledati kako dijalog može da pruži smislena rešenja“, zaključuje Vogel.
Dok Srbija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom znatno zaostaje za Albanijom i Crnom Gorom, Aleksandar Vučić pred svoj put za Brisel predlaže da svi zajedno uđu u EU. Vidimo se tamo, poručuje mu Milojko Spajić
Studenti Pravnog fakulteta protestom „365 dana traženja pravde“ obeležili godišnjicu početka blokade na tom fakultetu
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Korisnici Orion telekoma ponovo su izgubili N1. Da li je ovo trajno isključenje i ima li veze sa time što je pretplatnike ove firme preuzela firma koju treba da kupi Telekom - pre samo nedelju dana
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
