Predsednički kandidat Boško Obradović: Pravoslavni rodoljub

Boško Obradović rođen je 1976. godine u Čačku. Diplomirao je srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Prošle godine postao je master politikolog, što ga je, kako kaže, osposobilo za nove radne pobede u praktičnoj politici.

Tokom studija 1999. godine osnovao je glasilo „Dveri srpske“ iz kojeg je 2003. godine nastalo udruženje građana Srpski sabor Dveri, blisko delovima Srpske pravoslavne crkve. Kako je tada govorio Boško Obradović, Dveri imaju crkvenu osnovu svog delovanja jer se „zalažu za crkveni sistem vrednosti“ a rešenje ključnih nacionalnih briga je „negde u dubini, u duhovnim pitanjima koja su najveći problem srpskog naroda danas“.

Iako formalno nevladina organizacija, Dveri su se godinama finansirale iz državnog budžeta, i za vreme vlada Vojislava Koštunice i Mirka Cvetkovića. Neretko su bili viđeni kao ideološki kišobran ekstremističkih organizacija, zabranjenih odlukom Ustavnog suda 2012. godine zbog ugrožavanja ljudskih prava.

U političkom životu Srbije Obradović se pojavio 2011. godine sa grupom građana Dveri – za život Srbije, na čijoj se listi kandidovao na Republičkim i lokalnim izborima u Čačku. Jedan mandat bio je šef najveće opozicione grupe u gradskoj skupštini. Predsednik Dveri je od juna 2015. godine.

Veoma brzo postaje prepoznatljivo lice srpske desnice. Stavovima da je gej parada „totalitarna ideologija koja se nameće društvu“, da su prava LGBT populacije zapadno pomodarstvo kome nije mesto u pravoslavnoj Srbiji, organizovanjem protesta protiv Briselskog sporazuma, odnosom prema Rusiji i NATO-u, uspeo je za sebe da veže razočarane radikale, konzervativne i desno orijentisane birače opozicije. Bio je i protiv prihvata tamnoputih izbeglica, pretačući neku tamnu tekućinu u vodu je slikovito prikazao šta bi Srbima moglo da se desi ako se izmešaju sa drugim rasama.

Da je tako pokazaće vanredni parlamentarni izbori 2016. godine, kada je zajedno sa Demokratskom strankom Srbije  osvojio 4,99 odsto glasova. Nakon verbalnog napada na tadašnjeg predsednika Republičke izborne komisije (RIK) rečima „kako vas nije sramota“ i „da li smete pred narod“, Obradović je na ponovljenim izborima na desetak biračkih mesta uspeo da preskoči cenzus i uđe u Parlament.

U septembru 2018. pristupa Savezu za Srbiju (SZS), koji će kasnije biti prozvan i „bojkot opozicjja“, jer je zbog „nefer uslova“, zloupotrebe državnih institucija i medija i pritiska na birače Srpske napredne stranke bojkotovala parlamentarne i lokalne izbore u junu 2020. godine. Zajedno sa Đilasom, Jeremićem, Lutovcem, Zelenovićem itd. potpisuje „Sporazum sa narodom“. SZS organizuje proteste i razne druge vanparlamentarne aktivnosti.

U „dverjanskom“ stilu Boško Obradović pozivao je na opkoljavanje Andrićevog venca „dok ne padne vlast“, unosio kamenje u skupštinsku salu, neretko je tamo zviždao, presretao ministre, upadao u RTS. Na stepeništu ispred Parlamenta je u maju 2020. stupio u štrajk glađu „ne samo zbog očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije, već i zbog „kršenja Ustava, rušenja demokratije“. Na drugoj strani skupštinsog stepeništa štrajkovali su i poslanici SNS-a- Aleksandar Martinović i Sandra Božić, ali zbog „nereagovanja tužilaštva i sudstva na fašističke ispade Boška Obradovića“.

U intervju za „Vreme“ iz 2019. godine Obradović je rekao da je važno da se u politički život uvede odgovornost za ono što političari obećavaju. „Moramo da uvedemo principe odgovornosti i smenjivosti vlasti. Onda ide obnova celog sistema, odnosno stvaranje uslova da svako radi svoj posao bez pritisaka onih sa vrha vlasti“.

Preuzima „ličnu odgovornost da kandiduje potpuno drugačiju i novu viziju Srbije“, veruje u srpski narod i sebe, a svojim programom u pet tačaka smatra da može da objedini većinu naroda. Vraćanje države narodu, pravde običnom čoveku, a naciji ponosa biće okosnice njegove kampanje. Zalaže se za zaštitu poljoprivrednika i domaćih preduzetnika i „ekološki patriotizam“.

Evroskeptičan je, ali nije isključiv prema onoj Evropskoj uniji u kojoj bi se pitali političari poput Kristijana Štrahea, Matea Salvinija i Marin le Pen. Obradović NATO vidi kao „kriminalnu i zločinačku organizaciju“, a bliska mu je i ideja o vraćanju vojnog roka. Smatra da bi Rusija trebalo da bude najvažniji spoljnopolitički partner Srbije.

Boško Obradović kandiduje se ispred Dveri i još sedam organizacija Patriotskog bloka, koji se zalažu za promenu političkog sistema Srbije i pokretanje inicijative za uspostavljanje monarhije, porodične vrednosti, ukidanje kovid propusnica i antiglobalizam.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com