Poverenik za informacije od javnog značaja naveo je da je prošle godine doneto 547 rešenja u kojima je organima vlasti naloženo da prethodno uskraćene informacije učine dostupnim, a oni to nisu uradili u 148 slučajeva, što znači da stepen izvršenja odluka Poverenika iznosi skoro 73 odsto
Od početka primene izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u februaru 2022. godine, do 31. jula ove godine doneta su 933 rešenja o nalaganju organima vlasti da učine dostupnim informacije koje su uskraćene, od čega po 388 još nije postupljeno, izjavio je današnjoj Politici poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović.
Prema Marinovićevim rečima, najveći broj neizvršenih rešenja je u postupcima žalbi protiv aviokompanije Er Srbija – čak 233, a sledi 50 protiv Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Kada se donese takvo rešenje, poverenik izdaje prekršajni nalog, kojim se propisuje da će se sa 30.000 dinara kazniti za prekršaj ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima ili rukovodilac organa, ako ne postupi po zahtevu u skladu sa zakonskim rokovima, izjavio je Marinović.
On je naveo da su od početka primene izmena zakona izdata 334 prekršajna naloga i podneta 24 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
Po 172 prekršajna naloga novčana kazna je plaćena u roku, dok je za 20 to urađeno po isteku roka. Nakon predloga za prinudno izvršenje naknadno je plaćena kazna po još 15 naloga. Po 102 prekršajna naloga još nije plaćena, dok se za preostalih 25 čeka istek roka, precizirao je Marinović.
Najviše prekršajnih naloga izdato je odgovornim licima u Ministarstvu zaštite životne sredine – 63, Gradskoj upravi Beograda – 20, Elektrodistribuciji Beograd – 12.
Marinović je naveo da je prošle godine doneto 547 rešenja u kojima je organima vlasti naloženo da prethodno uskraćene informacije učine dostupnim, a oni to nisu uradili u 148 slučajeva, što znači da stepen izvršenja odluka Poverenika iznosi skoro 73 odsto.
Najveći broj neizvršenih rešenja je iz kategorija organa i organizacija lokalne samouprave – 47, ministarstava – 41, i organa u oblasti pravosuđa – 17, rekao je Marinović.
M.J. / Fonet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Sudbonosni planovi „Srbija 2030“ i „Srbija 2035“, kojim bi Aleksandar Vučić trebalo da najavi svoju kandidaturu za premijera, izgleda se pišu uz pomoć ChatGPT-a. Barem tako predsednik države tvrdi
Hoće li i kada Srbija dobiti Savet REM-a, pitanje je od milion dolara, a ministar informisanja sada najavljuje ponavljanje postupka bez glasanja
Dosadašnji sekretar za komunalne i stambene poslove Beograda Rajko Tanasijević podneo je ostavku bez javnog objašnjenja i bez obaveštavanja medija, saopštio je Centar za lokalnu samoupravu
Vojvođanski advokati štrajkuju jedan dan zbog „Mrdićevih zakona“ koji ugrožavaju nezavisnost pravosuđa. Ministarstvu pravde upućen je hitan zahtev za izmene
Vrh policije doneo je odluku da smanji fizičko obezbeđenje inspektorima Slobodanu Milenkoviću i Dušanu Mitiću, koji su godinama unazad izloženi pretnjama nakon otkrivanja plantaže marihuane „Jovanjica“
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
