Glavni utisak protesta u Beogradu na vodi u sredu uveče je da su učesnici pobedili batinaše Srpske napredne stranke. Razlog – policija je napokon radila svoj posao.
Okupilo se bilo 100-150 učesnika protesta naspram sedamdesetak naprednjačkih „spontanih vozača” koji su se tu zatekli, i svi „slučajno” sa maskama na licima, hirurškim ili onim iz crtanih filmova sa likovima iz crtanih filmova tipa „Spajdermen”. Ovoga puta vlast nije poslala predsednike opština i funkcionere, nego „boraniju”.
Ali, ove večeri i policija u civilu se okupila u značajnom broju. Bilo ih je ne samo iz beogradskog Odeljenja za javi red i mir, nego iz svih drugih organizacionih celina, poput Uprave kriminalističke policije, uključujući i one iz Uprava MUP-a. Bezbednosno sve pokriveno, prati se svaki korak svih. Ti ljudi su odigrali ključnu ulogu da ne dođe do sukoba kao prošle sedmice, jer su ciljano privodili nasilnike iz SNS falangi koje su poslali da glume “zaustavljene vozače” koji su krenuli navodno sa posla kući, ili da “voze negde dete”. A u automobilima koji su došli na semafore iz pravca “Kule Beograd”, gde je došlo do prvih čarki, u automobilima po dvojica trojica ljudi, sa kapuljačama i maskama na licu koji “spontano” izlaze da se svađaju sa učesnicima protesta.
Imali su taj „peh” da su se i organizatori protesta „opametili”, pa kao redare angažovali ljude koji su u dobroj fizičkoj kondiciji, spremni da odbiju napad. Nisu to bili, kao ranije na protestima za odbranu mosta, mladi, neiskusni dečaci i devojke, ovi su bili spremni da uzvrate udarce i to se i desilo, bez velike upotrebe sile.
Kad je prvi batinaš koji je nasrnuo fizički dobio „porciju” biber-spreja u lice (sredstvo zakonom dozvoljenom kad te neko fizički napadne) SNS jurišnici su ustuknuli i poslali jednog od svojih, koji je bio u čudnom psihofizičkom stanju, da se zaleće, psuje i vređa, i to je trajalo petnaestak minuta, a da mu niko nije uputio nijedan udarac.
Sve to, naravno, snima kamera televizije Informer, „žedna prolivanja srpske krvi”, koju su čuvali policajci u civilu, iako ekipu Dragana J. Vučićevića niko nije napadao, jer nisu imali onu spužvu sa logom na mikrofonu.
Akcija policije u civilu
Zanimljivo, ta raskrsnica Vudro Vilsona i Nikolaja Krasnova, ima četiri smera, ali SNS batinaši su krenuli samo iz jednog pravca. Tad ih je bilo 40-50. I onda, posle sat vremena blokade, iz gradilišta „Beograda na vodi” izlazi njih još dvadesetak, svi maskirani i pridružuju se onim koji su već stajali u svojim „spontano zaustavljenim” vozilima. Baš kad su svi mislili da će krenuti u napad na učesnike protesta, na scenu stupa policija u civilu – izdvajaju i privode vođe, oni koji su stariji, po tom se prepoznaju, i odvode ih negde, uz primenu policijskih metoda. Među njih pet-šest i onog sa maskom “fantoma” koji se zaletao na obezbeđenje protesta. Ovi mlađi ostaju zatečeni – tipični navijački sindrom, ostali bez predvodnika. Policija u civilu je svuda sa strane, i onda iz nekog centra dobijaju naredbu da se “pokupe”. Seda njih dvadesetak u šest automobila i odlaze, u suprotnom smeru. Od psovki i pretnji učesnicima protesta ne ostaje ništa.
Kad to nije uspelo, kreće se sa “hibridnim ratom” Informera, neko napadne novinarku dok ona „spontano” uzima izjavu „zabiberenog” napadača. Obezbeđenje protesta je okružuje, brani od napada i moli učesnike da je ne diraju. Taj „građanin” koji je navodno žurio kući ima vremena da da izjavu. Šta je novinarka Informera izvestila, ko će znati, ali verovatno nije rekla da je obezbeđenje protesta zaštitilo.
Svetla tačka protesta je, kad se sve sabere, ponašanje policije, koja je po prvi put privela SNS provokatore, i to pred kamerana i fotoaparatima. Čak i ako je to bilo fingirano, a malo je verovatno, dobar potez. Da li po naredbi Vučića i ministra Ivice Dačića, ili na osnovu poštovanja propisa, jer je skup bio uredno prijavljen, manje je bitno – SNS batinašima je pokazano da nisu nedodirljivi kao od pre tri-četiri godine do danas.
A i opozicija je naučila lekciju – nema gandijevskih metoda. Poseban dobitak su video snimci i fotografije, gde svakog od tih nasilnika mogu rodbina i komšiluk da prepoznaju.
