„Rusija je prihvatila zapadne argumente za slučaj Kosova“

Pitanje Kosova je živo dok Srbija ne priznaje Kosovo, a Rusija i Kina blokiraju ulazak u Ujedinjene nacije, kaže za „Vreme“ Valur Ingimundarson, profesor savremene istorije na Univerzitetu Islanda.

U velikom intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ (na kioscima od četvrtka, 30. aprila), Ingimundarson kaže da je kosovsko pitanje prisutno i na drugi način – kao izgovor ili presedan za Rusiju.

Moskva je, kaže, još 2008. zarad otcepljenja Abhazije i Južne Osetije od Gruzije „prihvatila zapadne argumente korišćene u slučaju Kosova – da je reč o humanitarnoj intervenciji“.

„Čak i kada su im ljudi skretali pažnju: ‘Čekajte, ne možete koristiti apsolutno isti argument u ovoj situaciji’, odgovarali su – ‘Ne, situacija u Južnoj Osetiji i Abhaziji bila je daleko gora’“, kaže on.

Slaba tačka zapadne argumentacije

Iako se paralele, posebno u slučaju ruske okupacije delova Ukrajine, teško mogu povući, Ingimundarson u zapadnoj logici vidi ključnu slabost:

„Zapad insistira na argumentu da je Kosovo sui generis (jedinstven) slučaj, neuporediv sa bilo kojim drugim. Taj argument je očigledno bio način da se izbegne stvaranje novih problema širom sveta. I upravo je to uvek bila Ahilova peta zapadne argumentacije – ne to da na Kosovu nije bilo ozbiljnih kršenja ljudskih prava, već to veštačko insistiranje na tome da je ovo nešto potpuno jedinstveno i neuporedivo sa bilo čim drugim“, kaže on.

Kaže, pitanje odnosa Beograda i Prištine danas je vezano za evropske perspektive oba entiteta. „Imam utisak da trenutno na stolu nema kreativnih rešenja koja bi mogla da promene statičnu dinamiku ovog sukoba“, dodaje. „Zbog toga je ovo pitanje i te kako živo.“

Ceo razgovor Jelene Jorgačević sa Valurom Ingimundarsonom čitajte u novom dvobroju „Vremena“ koji je na kioscima od 30. aprila. Ili, još bolje, _pretplatite se odmah.