Evropski parlament je pozvao Evropsku komisiju da pokrene inicijativu za slanje misije stručnjaka da procene situaciju u vezi sa nedavnim izborima i postizbornim razvojem događaja u Srbiji, navodi se u Predlogu rezolucije o srpskim izborima
Evropski parlament (EP) zatražio je nezavisnu međunarodnu istragu o izborima u Srbiji koji su održani 17. decembra prošle godine, sa posebnim osvrtom na beogradske izbore, navodi se u Predlogu rezolucije o srpskim izborima koje su usaglasile sve poslaničke grupe, saznaje Demostat.
EP je pozvao Evropsku komisiju da pokrene inicijativu za slanje misije stručnjaka u Srbiju, koja bi mogla uključivati stručnjake iz OEBS/ODIHR-a, Venecijanske komisije i Saveta Evrope, da procene situaciju u vezi sa nedavnim izborima i postizbornim razvojem događaja, u cilju olakšavanja preduslova za uspostavljanje neophodnog društvenog dijaloga koji bi vodio obnavljanju poverenja javnosti i vere u institucije.
Kako navodi Demostat, pojedine poslaničke grupe u EP zalagale su se za još oštriji tekst predloga rezolucije, što bi podrazumevalo i potpuni prekid pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, ukoliko ne bude pokrenuta međunarodna istraga.
Sa tim predlogom se, međutim, nije usaglasila Evropska narodna partija, čija je pridružena članica Srpska napredna stranka.
Zamrzavanje finansijske pomoći
Prema Predlogu rezolucije, EP poziva Komisiju i Savet da primene strogu uslovljenost i smanje ili zamrznu finansiranje koje se pruža Vladi Srbije kroz Instrument za predpristupnu pomoć III (IPA III) i druge finansijske instrumente, ako srpske vlasti nisu voljne da implementiraju ključne preporuke u vezi sa izborima, ili ako nisu voljne da pokrenu nezavisnu međunarodnu istragu o nepravilnostima na izborima, odnosno ako nalazi te istrage ukazuju da su srpske vlasti bile direktno uključene u izbornu prevaru.
U Predlogu rezolucije navedeno je da EP podržava brzo raspoređivanje ad hok misije za utvrđivanje činjenica u Srbiji kao deo međunarodne istrage, uz učešće Evropskog parlamenta, kome bi rezultati te istrage trebalo da budu prijavljeni.
Misija bi, kako je navedeno, trebalo da proceni i adresira sistematična pitanja vladavine prava u Srbiji, prateći primer „Pribeovog izveštaja“ o vladavini prava u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.
Evropski parlament, takođe, izražava žaljenje zbog nedostatka institucionalnog odgovora na ozbiljne sumnje u umešanost aktuelnih vlasti u manipulaciju izborima i zloupotrebu, što održava nekažnjivost i osigurava kontinuitet ovih praksi, navedeno je u predloženom tekstu rezolucije.
Moguće kriminalne aktivnosti
EP izražava zabrinutost da neke od nepravilnosti na izborima i uoči izbora predstavljaju potencijalne kriminalne aktivnosti prema srpskom zakonu i Ustavu, te naglašava da će, ako se ova praksa nastavi bez ikakvih posledica, to i dalje podrivati poverenje u izborne procese i institucije u Srbiji, nepovratno ometajući demokratsku vladavinu i dalju evropsku integraciju.
Poslanici EP u Predlogu rezolucije naglašavaju važnost temeljne istrage svih pritužbi u vezi sa izborima, uključujući nedavni zahtev koalicije „Srbija protivn nasilja“ upućen Ustavnom sudu za poništavanje izbora za Skupštinu grada Beograda.
EP osuđuje nedostatak rezultata u procesuiranju i kažnjavanju krivičnih dela na izborima, uključujući ozbiljne tvrdnje o nezakonitoj manipulaciji sa Registrom birača i pravom glasa, kao i pritiske i zastrašivanje građana i kandidata na izborima, slučajeve korupcije, falsifikovanja potpisa građana, klijentelizma, nelegitimne i nezakonite zloupotrebe podataka građana, zloupotrebe državnih funkcija i nedostatak efikasnih mehanizama za sprečavanje aktuelnih vlasti da na izborima steknu nepravednu institucionalnu prednost.
Sankcije Rusiji
U Predlogu rezolucije EP ponavlja svoj stav da pregovori o pristupanju sa Srbijom treba da napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama u vezi sa EU, ali i nakon potpune implementacije preporuka OEBS/ODIHR-a i Venecijanske komisije.
EP sa “zabrinutošću napominje da Srbija nije ispunila mnoge dugogodišnje preporuke OEBS/ODIHR o osnovnim pitanjima izbornog procesa, uprkos višestrukim pozivima na to, uključujući i Evropsku komisiju.
Srpske vlasti pozvane su i da istraže i procesuiraju odgovorne za krivična dela tokom izbora i napada na studente.
„EP osuđuje napade vladinih zvaničnika, posebno premijerke Ane Brnabić i predsednika Aleksandra Vučića na posmatrače izbora, uključujući članove EP, i poziva na povratak na poštovanje i konstruktivno diskursu, naglašavajući važnost međusobnog poštovanja u demokratskom procesu“, navedeno je u predloženom dokumentu.
Zastrašivanja posmatrač
EP je ponovio i zabrinutost zbog „pokušaja diskreditovanja i zastrašivanja posmatrača; poziva srpske vlasti da preduzmu sve neophodne korake kako bi izbegle dalje kampanje dezinformacija protiv posmatrača izbora i stvorile uslove koji omogućavaju nacionalnim i međunarodnim posmatračima izbora da efikasno obavljaju svoj posao, štite ih od bilo nasilja, pretnji, odmazde, nepovoljne diskriminacije, pritiska ili bilo kojeg drugog proizvoljnog dela zbog njihovog zakonitog ostvarivanje svojih prava i sloboda”.
Srpske vlasti su pozvane da obezbede institucionalna rešenja za prevazilaženje aktuelnih problema, da obezbede “pravilno funkcionisanje parlamenta i vlade, bez stalnog ciklusa kampanja i čestih prevremenih izbora”.
EP poziva srpske vlasti da „povrate poverenje birača u ceo proces, da osiguraju potpunu transparentnost izbornih postupaka”.
Mediji pod kontrolom vlade
Vlasti u Srbiji bi trebalo „u potpunosti i u suštini sarađuju sa OEBS/ODIHR posmatračima, posmatračima EU i Saveta Evrope i promovišu inkluzivni proces obezbeđenja prava i sloboda, institucija i procesa, koji su u vezi sa izborima”, navedeno je u Predlogu rezolucije
Evroparlamentarci su se kritički osvrnuli i na medijsku situaciju tokom predizborne kampanje, osuđujući “nedostatak pluralizma medija”.
EP sa zabrinutošću napominje da je „veliki broj medija pod uticajem ili kontrolom vlade, što je dovelo do nejednakih uslova igre za opozicione kandidate tokom predizborne kampanje”.
Pozivajući vlasti u Srbiji da obezbede dovoljno demokratskih garancija za sledeće lokalne izbore planirane tokom 2024. godine, EP zaključuje da je „neprihvatljivo da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, nije ispunila osnovne evropske i međunarodne demokratske standarde”.
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
