Ostavka Boška Obradovića: Sve što je Vučić želeo da čuje

Dosadašnji predsednik Dveri je dobar govornik. I povodom svoje neopozive ostavke lepo je govorio o patriotizmu i odgovornosti. Ali je suština njegove poruke da su na srpskoj političkoj sceni svi isti, da priznaje poraz i da se sada treba fokusirati na predstojeći ostatak lokalnih izbora negde na proleće naredne godine.

Svi oni (SNS, SPS, Srbija protiv nasilja…) služe nekome, rekao je Obradović, i svi su oni „prevaranti“, i svi su oni „bili na vlasti“, tako da građanima Srbije, kada već neće da glasaju za Dveri i Zavetnike, može da bude potpuno svejedno kojim će se „prevarantima“ prikloniti.

Jeste Obradović govorio o antidverjasnkog zaveri, da su ih raznim mahinacijama u više izbornih ciklusa, pa i najnovijem, sprečavali da pređu cenzus, ali nije insistirao na tome da se 17. decembra odigrala neka neuobičajno glomazna izborna krađa, jednom rečju nije spomenuo masovnu „izbornu migraciju“, na čemu insistiraju predstavnici liste Srbija protiv nasilja.

Jeste rekao da je bilo nepravilnosti i da su sve prijavili izbornim komisijama, ali je bilo jasno da se na tome negodovanje dverjana završava.

Jasno je iz njegovog izlaganja bilo i da on ne podržava proteste protiv izborne krađe koji se organizuju u više manjih i većih gradova Srbije.

Govorio je Obradović o objektivnim okolnostima i ličnoj odgovornosti za loš rezultat na izborima 17. decembra, što je za svaku pohvalu, rekao da ostaje član Dveri, jer on nije od preletaćevića, stajeće patiji koju je osnovao na raspolaganju, jer „Srbija može bez njega i bez Dveri, ali oni ne mogu bez Srbije“.

Obradović je dovoljno mlad da može da se vrati u politiku u nekom trenutku, a ova demonstracija preuzimanja lične odgovornosti je dobar kapital za to.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com