Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je Srbima preporučilo da ne idu u Hrvatsku u vreme obeležavanja tridesete godišnjice operacije „Oluja“. Hrvati su ove godine posebno nabrijani da na talasu Tompsonove nove-stare slave na ulicama Zagreba proslave „najvažniju i najveću pobedu” pre trideset godina
Sve okrugle godišnjice su posebno teške.
Tako će i ovo obeležavanje „Oluje“ 30 godina kasnije iznedriti i izbaciti na površinu sve loše u susedskim odnosima Srbije i Hrvatske.
Kako je „Olujom“ jedan način zajedničkog života Srba i Hrvata zauvek okončan, tri decenije kasnije su kraste na ožiljcima ponovo poderane.
Čini se da ih je zagrebao zagrebačkom paradom predsednik Hrvatske Zoran Milanović, svojom izjavom još u januaru 2025.
„Kao predsednik Republike i vrhovni zapovednik Oružanih snaga Republike Hrvatske smatram kako smo dužni 30. godišnjicu najveće i najvažnije pobede Hrvatske vojske u Domovinskom ratu obeležiti na jedinstven, veličanstven i pobednički način“, rekao je Milanović i najavio svečanu paradu Oružanih snaga Republike Hrvatske, koja će biti 31. avgusta u Zagrebu.
Dodao je da „nema državnog praznika koji se može snažnije, emotivnije i istinitije povezati uz pobedu i slavu Hrvatske vojske“, pa je red da se u glavnom gradu Hrvatske pokaže sva njena snaga i opremljenost.
Za ove potrebe ugovorena je nabavka posebnog američkog raketnog sistema, ali on neće stići na vreme iz SAD. Milanović se ipak neće provozati u otvorenom vozilu kao što je to 1995. godine učinio tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, a onda 2015. godine i Kolinda Grabar-Kitarović.
Šta se slavi, a šta za slavlje nije
Hrvatska 5. avgusta kao državni praznik slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti, kao i Dan hrvatskih branitelja, na dan kada je 1995. godine pao Knin, odnosno Hrvatska vojska ušla u ovaj grad i zauzela ga. To je ujedno bio i kraj Republike Srpske Krajine.
Za vreme i neposredno nakon hrvatske vojno-policijske operacije „Oluja“ ubijeno je 2.353 ljudi, među kojima većinu čine osobe srpske nacionalnosti i civili, objavila je pred ovu godišnjicu Hrvatska nevladina organizacija “Dokumenta”.
Koordinator istraživanja Nikola Mokrović rekao je da je najviše žrtava imalo između 36 i 64 godine, a da za još nekoliko stotina ljudi nije tačno utvrđeno da li su preminuli zbog „Oluje“ ili pod drugim okolnostima.
Istraživanje pak nije obuhvatilo broj prognanih. Prema hrvatskim izvorima pred „Olujom“ iz Hrvatske je u konvojima otišlo oko 130.000 Srba, a prema srpskim izvorima je prognano između 200.000 i 300.000 ljudi.
Tompson i rampe
Jedno je domoljublje, a skroz drugo tvrdi nacionalizam koji šuruje sa profašističkim idejama.
Tako je vest o pola miliona ljudi na koncertu Tompsona usred Zagreba, u okrugloj godini od proterivanja i stradanja Srba, mnoge na Balkanu zaprepastila. Najviše zbog toga što se ispostavilo da su ovog pevača koji već decenijama veliča ustaštvo, masovno došli da slušaju mladi Hrvati.
Posle ovog megalomanskog okupljanja, hrvatski nacionalisti su ponovo krenuli da „čiste“ zemlju od Srba – ovog puta od Bajage i Lepe Brene. Razlog su neki njihovi koncerti od pre tri i kusur decenije, koje smatraju pordrškom tadašnjoj srpskoj vojsci u ratu. Za Lepu Brenu domoljubi su rekli da je „javno nastupala u uniformi srpskih terorističkih oružanih snaga koje su palile, pljačkale, progonile i okupirale mesta i gradove, granatirale Županju, Slavonski Brod i druga pogranična mesta u Hrvatskoj“, a u vezi sa Bajagom su pomenuli nastup u Kninu.
Koncerti su otkazani, iako su čak i iz hrvatske lokalne samouprave rekli da smatraju da te informacije i stavovi nisu utemeljeni na relevantnim činjenicama.
Zveckanje oružjem, ali zakočenim
Srbija je sa druge strane svojim građanima poručila da od 1. do 10. avgusta zaobiđu Hrvatsku.
„Oluja“ se i u Srbiji obeležava svake godine ali sa posve drugim narativom – kao dan velikog stradanja i egzodusa Srba.
„Obeležićemo je 3. avgusta, ako se ne varam“, rekao je Aleksandar Vučić. „Trideset godina je, pozvaćemo ljude da budu prisutni. Red je da pokažemo poštovanje prema našim žrtvama – prema 2.500 ubijenih ljudi, ali i prema više od 250.000 gotovo zauvek ili zauvek proteranih sa svojih ognjišta.“
Vučić je komentarisao da će imati šta da se vidi na hrvatskoj vojnoj paradi, jer je Hrvatska jedna od najmoćnijih armija u ovom regionu. Ipak, dodao je da se i Srbija priprema za svoju vojnu paradu koja će biti održana u septembru.
Zbog režimske upotrebe Ćacilenda protiv Dijane Hrke ljude je preplavio bes i osećaj da imamo posla sa monstrumima. Kako se nose sa ovim osećanjima i kako ona mogu da nam pomognu naslovna je tema novog broja „Vremena“
Dijana Hrka je u privatnoj bolnici primila infuziju, a po povratku iz bolnice se povukla u svoj šator
Pukovnik policije Radoslav Repac novi je komandat Žandarmerije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova
U novom broju „Vremena“ o studentskom pokretu, studentskoj listi i tome zašto ona ne treba da se objavi razgovarali smo sa izdavačem, književnim kritičarom i pesnikom Gojkom Božovićem
Premijer Đuro Macut kaže da je Srbija veoma blizu članstvu u EU. Evropska komisija, međutim, ne misli tako
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
