Sada već bivši novinar „Juronjuza" Pavle Kosić u autorskom tekstu otkriva kako je izgledalo poslednjih šest meseci njegovog rada na ovoj televiziji pod sve vidljivijim političkim pritiscima
„Ocena tri. Ispod proseka zadovoljava kriterijum. Tako je moj šestomesečni rad kao novinara na ‘Juronjuzu’ ocenila glavna i odgovorna urednica Dragana Pejović. I to nakon što me lično pozvala da se vratim u redakciju. Bez ikakvog konkretnog objašnjenja, bez jasnih kriterijuma ocenjivanja, a pogotovo bez mogućnosti da se branim, na moju kućnu adresu nekoliko dana kasnije stigao je otkaz – pod obrazloženjem da sam tehnološki višak“.
Ovim rečima svoj tekst počinje Pavle Kosić, donedavni novinar televizije „Juronjuz Srbija“, koji je među najmanje 12 zaposlenih koji su krajem juna dobili otkaz. U njegovom svedočenju koje je objavljeno na sajtu Udruženja novinara Srbije oslikava se njegova profesionalna sudbina i šta se dešavalo sa uređivačkom politikom ove medijske kuće.
Dan koji je promenio sve
„U novinarskim krugovima se već neko vreme govori o promeni uređivačke politike Juronjuza“, piše Kosić. „Atmosfera u redakciji bila je napeta otkako sam se vratio u decembru prošle godine“.
Kao ključni trenutak, navodi dan kada se na sajtu ove televizije pojavilo nepotpisano saopštenje pod naslovom „Pozivamo nadležne da omoguće rad RTS-a“, objavljeno 18. aprila – baš u jeku studentske blokade zgrade Javnog servisa.
„Do danas niko nije javno stao iza tog teksta, dok je redakciji preostalo da samo nagađa ko je autor“, piše Kosić. U saopštenju su studenti upoređeni sa Crvenim Kmerima – zloglasnim režimom koji je odgovoran za smrt oko dva miliona ljudi u Kambodži.
„Kolege su odbile da pročitaju čak i ‘ublaženu’ verziju teksta, uprkos pretnjama da će snositi ‘posledice’. Te večeri se gotovo cela redakcija javno ogradila od tog teksta“.
Ćutanje urednice
Kosić ističe da je, iako je dotad imao „korektan, ali već narušen“ odnos sa glavnom urednicom, očekivao podršku. Napisao joj je poruku u kojoj navodi: „Nadao sam se da ćeš podržati svoje novinare u otporu koji su pružili pokušaju zloupotrebe redakcije“.
Odgovor, kaže, nikada nije dobio. „Barem ne direktan“.
Umesto toga, usledilo je ignorisanje predloga, zatim zabrane tema, potom promena u smenama i na kraju – otkaz.
Zabranjene teme
Kosić navodi više konkretnih primera cenzure: „Na predlog da uradimo priču o ofšor kompanijama, glavna urednica rekla je da ne misli da se ta tema može obraditi ‘kroz dva sagovornika i bez ozbiljnog istraživanja’. Dodala je da možemo da se dogovorimo sledeće nedelje. Taj razgovor se nikada nije desio“.
Slična sudbina zadesila je i predloge o policijskoj brutalnosti, Danu slobode medija, kao i izmeni zakona o EXPO.
„Takve i slične priče nekada su bile sastavni deo programa Juronjuza, na šta sam ukazivao u više navrata“, podseća Kosić.
Kazna kroz smene
„Kada bih se požalio da su nove smene iscrpljujuće, kao i da je nemoguće da jedan novinar bude na tri mesta u isto vreme – samo bih dobio još takvih smena“.
Novi sistem rada bio je, kaže, samo uvod u sistematizaciju i racionalizaciju, najavljenu od strane rukovodstva pod izgovorom da su „vlasnici nezadovoljni rezultatima“.
„Atmosfera napetosti tako je prerasla u atmosferu iščekivanja očekivanog“, piše Kosić. Sve je kulminiralo 25. juna, kada je otpušteno najmanje 12 zaposlenih, a prethodno i novinarka Marija Šehić.
Zabrana istraživanja kao politika
„Cenzura, politička propaganda, prećutkivanje važnih informacija i zabrana istraživanja određenih tema – nespojivi su sa novinarstvom“.
U tom okruženju, kaže, prostor za pošteno bavljenje profesijom sve je manji, ali nije nestao.
„Dužnost novinara je da ne ćuti. U slučaju redakcije Juronjuza pokazalo se da to može da košta, ali novinarski integritet je nešto što se teško gradi, a vrlo lako može da se uruši“.
Kompletan tekst Pavla Kosića možete pročitati na portalu Udruženja novinara Srbije.
Po receptu za 15. mart, vlast je odlučila da u potpunosti blokira železnički saobraćaj u zemlji, kako niko vozom ne bi mogao da stigne u Beograd, pa je državno preduzeće „Srbijavoz“ ponovo obavestilo putnike da obustavlja saobraćaj zbog dojave o bombama
U nedelju (22. jun) Kosovska policija izvršila je pretres na „nekoliko lokacija“, a ispostaviće se na tri, gde su na jednoj pronašli oružje koje je navodno u vlasništvu lidera Srpske demokratije Aleksandra Arsenijevića. On za „Vreme“ kaže da će zahtevati međunarodnu istragu
BIA je u petak ujutro privela na informativni razgovor crnogorskog reditelja Danila Marunovića, a prema rečima njegovog brata, on je deportovan iz Srbije zbog subotnjeg protesta. Marunović je u Beograd došao zbog predstave „Gospoda Glembajevi“ koju je režirao po tekstu Miroslava Krleže
Kineski državljanin, radnik kompanije „Hongda Linšao“, poginuo je u nesreći u borskom rudniku „Jama“
Vlast tvrdi da se na Vidovdan sprema nasilje, a studenti poručuju da ne pozivaju na njega. Protest je najavljen od 18 do 21 čas, ali ostaje pitanje šta će biti posle devet
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
