Novi protest u Novom Sadu, protest i u Beogradu: Svako za sebe

Kopredsednik Zeleno-levog fronta i narodni poslanik Radomir Lazović najavio je veliki protest u Beogradu sledeće srede i podsetio da je to odluka koja je doneta na sastanku parlamentarne opozicije, uprkos kritikama koje stižu iz Novog Sada.

Na protestu u Novom Sadu, koji je organizovan nakon nesreće na Železničkoj stanici, kada je u rušenju nadstrešnice zgrade poginulo 14 ljudi, učestvovao je rekordno veliki broj ljudi. Dat je rok do petka, tj. sutra, da odgovorni podnesu ostavke.

„Protest će biti u sredu. Ukoliko želite da ljudi mogu da dođu, da se napravi veliki protest, morate da ostavite prostora. Smatrali smo da bi u Beogradu trebalo da bude veliki protest i da nam i ovde prete slične tragedije, kao i u drugim gradovima u Srbiji, gde god je SNS radio neke velike projekte“, kazao je Lazović za N1.

Zahtevi su isti kao oni koje su postavili u Novom Sadu. „A to su: smene odgovornih funkcionera, otvaranje ugovora, sprovođenje vanredne kontrole i izlazak iz ove krize koja je nastala decenijskim vođenjem naše države“.

Tako se koalicija „Srbija posle nasilja“ koja je nastala posle jedne tragedija i raspala zbog razmirica da li na  ponovljene prevremen beogradske izbore u junu treba izaći ili ih bojkotovati, ponovo ujedinila na drugoj tragediji koja se desila u Novom Sadu.

Šta će se desiti ako zahtevi ne budu ispunjeni, ako premijer Miloš Vučević, na primer, ne bude podneo ostavku, lideri opozicije nisu rekli.

Aktivisti najavili šestočasovnu blokadu Varadinskog mosta

U međuvremenu, aktivističke grupe „SviĆe“ i STAV (Studenti protiv autoritarne vlasti) najavile su blokadu Varadinskog mosta u Novom Sadu u petak, 8. novembra, od 18 časova do ponoći.

Oni poručuju da će nakon „najvećeg protesta u Novom Sadu“ nastaviti sa „građanskom neposlušnošću“.

„Odgovorni za ovu tragediju moraju da znaju da građani neće odustati od zahteva i da će neumorno insistirati na njihovim ostavkama, sudskim procesima i objavljivanju ugovora. Ovakvim akcijama im pokazujemo da smo istrajni i da nas ima dovoljno“, navodi se u pozivu.

Građanima se savetuje da ponesu crvenu fabru, toplu odeću, stiropor ili karton, knjige, lična dokumenta, ali i poručuju da je uvek dobro da se na protest ponese i soda bikarbona, krpa ili marama u slučaju da policija baci suzavac.

„U slučaju da nakon ove akcije dobiješ prekršajnu prijavu, javi nam se, jer smo obezbedili pravnu pomoć“, kaže se u saopštenju.

Jelena Božić iz grupe „SviĆe“ je za N1 rekla da protest u Beordau nema nikakve veze sa njima.

„Naravno, u cilju ispunjenja zahteva podržaćemo sve ono što je slično našim akcijama, našim delovanjima i našim vrednostima“, kazala je aktivistkinja.

Pogačar: O Novom Sadu i njegovoj sudbini ne može se odlučivati bez Nvosađana

Odbornik u Skupštini Novog Sada i aktivista pokreta „Bravo“ Miran Pogačar ranije je oštro kritikovao ideju da se protest održi u Beogradu i optužio opozicione stranke da su ovu odluke donele bez ikakvih konsultacija sa organizacijama iz Novog Sada.

„Ko je ovlastio centrale stranaka da bez bilo kakve konsultacije sa pokretima, aktivistima i omladinom Novog Sada odlučuju o tome kada će, gde i kakav biti sledeći protest? Kad ste juče pozvani u prvi red niko od vas nije smeo da dođe i stane“, stoji u njegovoj objavi na društvenim mrežama.

Poručio je da se o Novom Sadu i njegovoj sudbini ne može se odlučivati bez Novog Sada.

„Apsolutno je nedopustivo da se na ovakav način odlučuje. Da li će sad o svemu što treba da se desi u našoj zemlji odlučivati stranke iz Beograda kada procene da im to odgovara“, zapitao je Pogačar i konstatovao: „Na žalost, svi smo videli šta se dešavalo tokom protesta zbog tragedija u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju. Stotine hiljada na ulicama i beskonačne šetnje, da bi se na kraju završilo sa pokradenim izborima i malo više mesta za vaše partije u parlamentu“.

Šta je bilo nakon prošlogodišnjih velikih protesta?

Nakon masovnih ubistva u OOŠ „Vladislav Ribnikar“ 3. maja i Duboni i Malom Orašju 4. maja 2023. godine, opozicija se ujedinila u koaliciju Srbija protiv nasilja i pokrenula masovne proteste u Beogradu monji su trajali mesecima.

Demonstranti su pozivali na odgovornost vlasti za nedostatak mera protiv nasilja, što je kulminiralo zahtevima za vanredne izbore. Predsednik Srbije je Aleksandar Vučić je pristao na vanredne izbore i oni su održani 17. decembra 2023.

Na njima je Srpska napredna stranka (SNS) osvojila 46,7 odsto glasova, dok je opoziciona koalicija „Srbija protiv nasilja“ (SPN) dobila oko 23 odsto. Iako su rezultati pokazali rast podrške opoziciji u odnosu na prethodne izbore, SNS i Aleksandar Vučić su zadržali većinu u parlamentu i u gotovo svim opštinama gde su održani, izuzev Medijane u Nišu.

​U toku 2023. godine, izbori u ovoj niškoj opštini održani su više puta, uključujući i ponovljene izbore.

Prvi redovni lokalni izbori održani su u junu 2023, nakon čega je došlo do ponavljanja glasanja na određenim biračkim mestima zbog proceduralnih nepravilnosti.

Na tim ponovljenim izborima, održanim u oktobru, opozicija je uspela da osvoji dodatne mandate, čime je smanjen raniji rezultat vladajuće stranke SNS, pa za ovu opštinu opozicione stranke ističu da je „jedina u Srbiji u kojoj Vučić nije na vlasti“.

Opozicija je pokušala da nakon republičkih izbora ponovo animira građane na demonstracije, ali bezuspešno.

Naime, nakon proglašavanja rezultata parlamentarnih izbora, deo opozicije je  organizovao proteste širom zemlje zbog očitih nepravilnosti u izbornom procesu. Glavni zahtev ovih protesta bio je poništavanje rezultata i ponavljanje izbora, posebno u Beogradu, gde je prijavljeno mnogo kršenja izbornih pravila.

Usledilo je nekoliko masovnih okupljanja, nakon čega je broj demonstranata na naknadnim protestima veoma opao. Takođe, poslanica Marinika Tepić započela je štrajk glađu, zahtevajući odgovornost i transparentnost u vezi sa izbornim rezultatima.

Međutim, ovi protesti nisu bili uspešni, jer zvanične vlasti nisu priznale zahtev za poništavanje izbora, a izostala je i snažnija rekacija međunarodne zajednice.

Formiran je novi parlament sa ubedljivom većinom vladajućih stranaka, a političko stanje u zemlji je bilo manje više isto, u odnosu na period pre nego što su vanredni izbori bili održani.