Novi pritisak na univerzitete: Počeo inspekcijski nadzor fakulteta

Četiri meseca pošto su studenti na fakultetima u Srbiji stupili u blokade, počeo je inspekcijski nadzor visokoškolskih ustanova, po nalogu Ministarstva prosvete.

U dopisu koji je prošle nedelje stigao fakultetima iz sektora za inspekcijski nadzor Ministarstva prosvete navedeno je da za inspektore treba pripremiti „izjavu odgovornog lica u vezi sa obavljanjem delatnosti visokog obrazovanja i organizacijom predavanja i drugih oblika nastave i održavanjem ispita u školskoj 2024/2025. godini, sa relevantnom dokumentacijom”.

Potrebna je i odluka stručnog organa ustanove na osnovu koje je izvođenje nastave prekinuto, odloženo ili obustavljeno, ukoliko je doneta.

Dejan Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, objašnjava za „Vreme” da je reč o „kancelarijskom nadozru”, te da „inspektori ne dolaze na fakultet, već im šaljemo sve mejlom”.

On je u u utorak (25. mart) poslao traženu dokumentaciju, a ovakav korak Ministarstva prosvete smatra još jednim pritiskom na univerzitet.

„Svi fakulteti Univerziteta u Beogradu dobili su takav dopis. Biće to zanimljiv period nastavka aktivnosti, jer je i Univerzitet spreman. Mi smo angažovali advokatske kancelarije koje će nas pokrivati za sve akcije koje ministarstvo bude preduzimalo”, kaže Roglić za „Vreme”.

„Za sve su krivi dekani”

Kaže da se na osnovu dopisa koje su uprave fakulteta dobile, može zaključiti da su „za sve krivi dekani i rektori”.

„Nema nigde krivice Ministarstva prosvete koje se setilo posle četiri meseca blokada da traži nešto od fakulteta, a da nam se pre toga nije nijednom obratilo, niti tražilo neke informacije od nas, niti dalo instrukcije za postupanje. Za sve to su navodili da postoji odgovornost dekana. Prepustili smo pravnicima da se bave time. Pravni timovi se bave analizom, pa ćemo videti šta dalje”, kaže Roglić za „Vreme”.

Kako dodaje, koliko je upućen, nijedan fakultet nije doneo odluku o blokadi, već su to uradili studenti.

„Fakulteti ne mogu da prekinu blokade – šta treba da radimo, da uđemo u prazne amfiteatre i da pričamo u prazno, da uđemo u prazne laboratorije i s kim da radimo vežbe? Mi nemamo uticaja na blokade”, dodaje Roglić.

I Dekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Vladan Bogdanović izjavio je za FoNet da fakulteti nisu ti koji su doneli odluke o blokadama i smatra da je reč o ozbiljnom pritisku Ministarstva prosvete na fakultete i izazivanju unutrašnjih sukoba u okviru Univerziteta u Beogradu.

„Mi smo dovedeni pred svršen čin time što su studenti počeli proteste i blokade. Mi smo samo podržali ispunjavanje njihovih zahteva i stali iza njih sa ciljem da koliko god je moguće očuvamo mir na fakultetu i da ne bude štete. Mi se tu ne pitamo mnogo”, izjavio je Bogdanović.

Iz Ministarstva prosvete saopšteno je da će inspekcijski nadzor početi 25. marta, a utvrđivaće se „zakonitost postupanja u radu visokoškolskih ustanova”.

„Ministarstvo prosvete će sprovođenjem tih nadzora težiti da obezbedi potpuno poštovanje Ustava i zakona Srbije i omogućavanje ostvarivanje prava svih aktera u visokom obrazovanju, a najpre studenata”, stoji u saopštenju u kom se još jednom pozivaju studenti u blokadi, kao i dekani i rektori, da ne uskraćuju Ustavom zagarantovano pravo na obrazovanje svim ostalim studentima, kao i nastavnom kadru koji želi da nastavi izvođenje nastave.

Ukinute zarade, smanjen broj časova naučno-istraživačkog rada, šta je sledeći korak?

Pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno rekao da je država odlučila da u budućnosti „neće da nagrađuje neradnike” i da će „profesori na fakultetima koji ništa ne rade, osim što učestvuju u blokadama”, dobiti „krompir”, univerzitetskim profesorima nije legla zarada.

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović rekla je prošle nedelje za „Vreme” da su februarske plate isplaćene prema najavama.

„Najavljeno je da će za februar biti plaćeni onoliko koliko su radili. Zarada se sastoji iz dva dela – obrazovnog i dela za naučno-istraživački rad. Jedna radna sedmica ima 40 sati, od toga 20 sati podrazumeva obrazovni, a 20 naučno-istraživački rad”, kaže Đukić-Dejanović, objašnjavajući da je prvim delom zarade pokriven naučno-istraživački rad za ceo mesec februara.

Nekoliko dana kasnije, u ponedeljak (24. mart) Vlada Srbije u ostavci donela je uredbu kojom je broj časova naučno-istraživačkog rada smanjen na pet, pa prema novoj računici, 35 radnih sati zaposlenih na visokoškolskim ustanovama odlazi na obrazovni deo, dok pet sati nedeljno čini naučno-istraživački rad.

„Odluka je doneta da bi narednog meseca mogli da nam isplate 12,5 odsto plate, to je njihova namera”, kaže za „Vreme” dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu.

Kako dodaje, uredba je „besmislena i doneta na nezakonit način, jer po članu 17. Zakona o Vladi, Vlada u ostavci nema ingerencije da donosi ovakvu vrstu propisa. Time će se baviti naši pravni timovi”.

„Zaposleni u ministarstvu treba da pročitaju uredbu o normativima i da vide aktivnosti vezane za nastavu koje se sprovode na fakultetima – odbrane i izrade doktorskih disertacija, održavanje sednica nastavno-naučnog veća, izrada udžbenika i priprema materijala za nastavu. Zaposleni na Hemijskiom fakultetu su 40 sati nedeljno tu. Ako je tako, neka daju instrukcije da od donošenja ove Uredbe mi imamo petočasovnu radnu nedelju. Neka nam to napišu, jer će nas za toliko plaćati”, zaključuje Roglić.

Žalba Ustavnom sudu

Profesor Miloš Pavlović, dekan Fakulteta dramskih umetnosti, za Nova.rs rekao je da će Univerzitet u Beogradu podneti žalbu Ustavnom sudu, jer Vlada u ostavci ovim narušava sistem rada visokog školstva.

„Novom uredbom tehnička Vlada odredila je drugačiji odnos sati koje treba da provedemo u nastavi u odnosu na broj sati koje provodimo u naučnom i umetničkom postignuću. A ono što oni očigledno ne znaju, ili se prave da ne znaju, je da su svi nastavnici, osim redovnih profesora, zaposleni na određeno vreme i ukoliko u periodu od tri ili pet godina ne ispune propisane normative, ne mogu da napreduju niti da obnove svoj ugovor. Normativi su rigorozni, moraju da se ispune”, kazao je Pavlović.

Kako je objasnio, ako nastavnik ima obavezu da u nastavi provodi više nego što akreditacija dopušta, onda ne može ispuniti normativ.

„Nastavnik može imati najviše 12 časova nedeljno, što je devet sati rada. On za devet sati nastavne aktivnosti mora najmanje isto toliko da provede u pripremi te aktivnosti. To znači 18 sati“, rekao je Pavlović za Nova.rs.

Međutim, novom uredbom, ovaj program biće neizvodljiv.

„Sad treba da provedemo 35 sati u nastavi, pa kako onda da ispunimo obaveze umetničke ili, u većem broju fakulteta, naučno-istraživačke i dođemo do bilo kakvog naučnog napretka?”, zapitao se.

Uredba je, kako je rekao, doneta „ad hok, preko noći, da bi kaznili nastavnike, ne shvatajući šta to znači za visoko školstvo i šta mu ovim rade”.

„Beogradski univerzitet će podenti inicijativu pred Ustavnim sudom o neustavnosti ove Uredbe. Ipak, znamo ko sedi u tom sudu, pa ostaje pitanje koliko će smisla imati inicijativa“, kazao je dekan Fakulteta dramskih umetnosti.

Represija vlasti

On je dodao da ovo što radi Vlada u ostavci nije u svrhu poboljšanja nego represije.

„Vlast ne krije da je represivna. Oni kao da nam poručuju ‘ajde sad da vas vidimo, šta ćete?’ Njihova ideja nije da poboljšaju obrazovanje i odnose, nego da kažanjavaju. Ova vlast se održava isključivo represivnim merama. Njihov cilj je da se uruši državno visoko obrazovanje, pa da se uvede privatno. Za njih je obrazovanje roba koja treba da se proda, a ne ono što je nacionalna potreba i vrednost koja treba ovu naciju da podigne od proste i primitivne ne ka naprednoj”, zaključuje profesor Pavlović, dekan FDU-a.

Izvor: Vreme/FoNet/Nova