Foto: Peggy Peterson/Penn Medicine/APProfesorka Kariko i profesor Vajsman upoznali su se ranih 1990-ih kada su radili na Univerzitetu Pensilvanije, u SAD
Katalin Kariko i Dru Vajsman dobitnici su Nobelove nagrade za medicinu zbog svojih otkrića koja su omogućila razvoj mRNA vakcina protiv kovida-19.
Otkrića dva laureata, profesorke Univerziteta u Segedinu u Mađarskoj Katalin Kariko i Drua Vajsmana sa Univerziteta u Pensilvaniji, ključna su bila u razvoju efikasne mRNA vakcine u borbi protiv pandemije kovida-19.
„Kroz svoje revolucionarno istraživanje, koje je fundamentalno promenilo naše razumevanje o međusobnoj vezi mRNA i imunog sistema, laureati su doprineli razvoju vakcina stopom bez presedana tokom jedne od najvećih pretnji čovečanstvu u modernom vremenu“, saopštio je komitet Nobelove nagrade.
Sekretar Nobelovog komiteta Tomas Perlman rekao je da su naučnici bili „oduševljeni i preplavljeni emocijama“ kada su ih kontaktirali i obavestili da su dobili nagrade.
Katalina Kariko rođena je u Mađarskoj 1959. godine. Studiju o modifikaciji nukleobaza RNK sprovela je na univerzitetu u Pensilvaniji. Trenutno je profesorka na Univerzitetu u Segedinu, kao i na onom u Pensilvaniji. Dru Vajsman rođen je u Leksingtonu u Pensilvaniji, a zajedno sa Katalin Kariko sproveo je istraživanje o modifikacijama nukleobaza. Trenutno je zaposlen na Univerzitetu u Penslivaniji kao predavač.
Tokom pandemije kovida, vakcine Moderna i Pfizer/BioNTech bile su zasnovane na tehnologiji mRNA.
Profesorka Kariko i profesor Vajsman upoznali su se ranih 1990-ih kada su radili na Univerzitetu Pensilvanije, u SAD.
mRNA kovid vakcina sadrži genetska uputstva za izgradnju jedne komponente – proteina – od koronavirusa. Kada se ovo ubrizga u telo, naše ćelije počinju da proizvode mnogo virusnog proteina. Imuni sistem ih prepoznaje kao strane, pa napada i naučio je kako da se bori protiv virusa, pa ima prednost kada dođe do budućih infekcija.
Velika ideja koja stoji iza tehnologije je da možete brzo razviti vakcinu protiv skoro svega – sve dok znate prava genetska uputstva za upotrebu. To ga čini daleko bržim i fleksibilnijim od tradicionalnih pristupa razvoju vakcine.
M.J./RTS/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Neki fakulteti traže da akademska godina zbog angažovanja studenata na vanrednim parlamentarnim izborima raspisanim za 25. oktobra počne 1. novembra. U tom slučaju svakako neće biti blokada, za koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da su „sigurne“
Nakon penzionera kandidat SNS-a za premijera Aleksandar Vučić se u predizbornom ciklusu deljenja para obratio i zaposlenima u javnom sektoru i primaocima socijalne pomoći kojima takođe sleduje povišica
Izvesni mladić je u jednom danu osnovao tri udruženja građana koja imaju skoro isti naziv kao ono pod kojim nastupa originalna Studentska lista
Među onima koji neće na izbore već podržavaju studentsku listu sada su i pokret niškog lekara Dragana Milića, Dveri i LSV
Još se ne zna koliko će biti povećanje penzija, ali zna se iznos nekoliko socijalnih poklona koje je vlast Aleksandra Vučića već pripremila za ljude na čije glasove najviše računa
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
