Foto: AP Photo/Martin Meissner, File
Dela koja su sakupili Abramovič i Žukova prvih decenija ovog veka su izliv mahnitih odlika novobogataških moći, ali i apsurda post-konceptualne umetnosti. Njihova kolekcija sadrži radove Monea i Mondrijana, Matisa i Pikasa, ruskih modernista kao što su Natalija Gončarova i Vera Roklajn...
Ruski oligarh Roman Abramovič i njegova bivša supruga, američka kolekcionarka Daša Žukova, stekli su, kako stručnjaci veruju, jednu od najznačajnijih privatnih kolekcija moderne umetnosti ikada sastavljenih – fond od više od 300 komada čija je vrednost procennjena na skoro milijardu dolara, piše „Gardijan“.
„Mogli biste njime da napunite muzej, ovo je neverovatna kolekcija“, rekao je kustos i profesor na Goldsmit Univerzitetu u Londonu Endru Renton, .
„Dela koja su sakupili Abramovič i Žukova prvih decenija veka, izliv su mahnitih odlika novobogataških moći, ali i apsurda post-konceptualne umetnosti. Unekoliko to ne važi za njihov doprinos – berzansko profilisanje vrednosti i moći umetničkog dela jednako rane moderne i nacionalnog i zapadnog porekla u iznosima koji premašuju godišnje budžete pojedinih država,“ kaže za portal „Vremena“ istoričar umetnosti i redovni profesor na FLU u Beogradu Nikola Šuica.
Dodaje da upravo to razlikuje vrednosne matrice art kolekcionara ovde u Srbiji i na Balkanu koji i lokalno nasleđe, kakvo god bilo, mešetarski i tragično smanjuju, što ide u korak sa odsustvom potražnje, javnog interesa i saznanja. Zapanjujući iznosi za pojedina dela ruskog oligarha dali su za pravo potisnutom umetničkom nasleđu i prećutanim snagama individualnih izraza.
„Njihova londonska kolekcija ipak je različita od trgovačkog raspona kolekcionara poput Tretjakova ili braće Morozov koji su svoje zbirke umetnosti i arheologije darivali javnosti. Poimanje sadašnjice psihološki je jasno kao alarm naglih vesti katastrofičnih razmera u ekonomsko-ratno-klimatskom rastvoru. Javni procvat umetnosti i pompezna hipsterska jagma za idejama otpora i progresa jenjavaju. Rat svim sredstvima dobija i diplomatsko ubojitu silu argumenata iz definisane vrednosti nagomilane kolekcije koja pod sankcijama Rusiji kao privatno vlasništvo dobija možda novu ulogu“, dodaje Šuica.
Detalji o vrednosti dela su izašli na videlo zahvaljujući Oligarh Files-u, curenju informacija kiparskog provajdera ofšor finansijskih usluga MeritServus, analizom u saradnji sa OCCRP-om i drugim međunarodnim medijskim partnerima. Vlada Velike Britanije je u aprilu stavila pod sankcije MeritServus, nakon što je „Gardijan“ izvestio o radu za Abramoviča i druge oligarhe.
Diskretni svet umetnosti odavno poznaje Abramoviča i Žukovu kao velike rasipnike. Ali do sada je svest javnosti o tome šta su prikupili bila ograničena. Ne postoji javna galerija, poput muzeja koji je stvorio američki tajkun Žan Pol Geti, za izlaganje njihovih dela.
Dosijei otkrivaju kolekciju koja katalogizuje istoriju moderne umetnosti, sa delima najvećih ruskih, evropskih i američkih majstora. Ona sadrži radove Monea i Mondrijana, Matisa i Pikasa, ruskih modernista kao što su Natalija Gončarova i Vera Roklajn, uzorke Magritovih nadrealističkih platna i hrabar izbor apstraktnih radova.
Upečatljiva savremena dobra uključuju hvaljene slike Frojda, Frensisa Bejkona, Pole Rego, Frenka Oerbaha i Dejvida Hoknija.
Godinama, dok su ruski oligarsi tretirali London kao svoje igralište, mnogi komadi su bili smešteni u blizini obala Temze u Vokholu, nekoliko ulica udaljeni od sedišta britanske špijunske agencije MI6.
Sada, kada rat Vladimira Putina ulazi u 20. mesec, a Abramovič je i dalje pod sankcijama u Velikoj Britaniji i EU, dragulj kulturnog nasleđa savremenog sveta ostaje u limbu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
