Foto: Rade Prelić/Tanjug
Što duže Srbija bude odugovlačila sa odlukom da li da uvede sankcije Rusiji ili ne, to manje može da računa na podršku i ruske i zapadne strane. Na kraju svega, ma kako Vučić bude odlučio, biće i za jedne i za druge nepouzdan partner na koga se gleda sa podozrenjem. Što duže Srbija bude insistirala na principijelnosti neuvođenja sankcija Rusiji, to će neprincipijelnije izgedati njeno eventualno priklanjanje Zapadu
Natezanje Srbije sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama oko uvođenja sankcija Rusiji se nastvalja.
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je juče u Briselu, posle sastanka Saveta EU za spoljnu politiku kome su prisustvovali i šefovi diplomatija Zapadnog Balkana, da se od Srbije očekuje usklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom EU što, kaže, prosto znači uvođenje sankcija Rusiji.
Selaković je rekao da su u tome prednjačile Poljska i baltičke republike, ali da je Srbije bila „jasna“, da je ukazala da je od početka ukrajinsko-ruskog sukoba „zauzela jasnu poziciju da nema podrške oružanim rešenjima sporova i da je za poštovanje ključnih načela međunarodnog javnog prava, a to je poštovanje teritorijalnog integriteta (Kosovo) i političke nezavisnosti međunarodno priznatih država (Srbija), članica Ujedinjenih nacija, što Ukrajina jeste“.
Podsetio je Selaković „da smo mi“ svoju poziciju utvrdili glasanjem u Generalnoj skupštini UN„. Nije Selaković podsetio kolikom je pritisku Beograd bio izložen ne bi li predstavnik Srbije u UN osudio rusku agresiju, a ne glasao protiv ili otišao iz sale tokom glasanja.
I dalje: naglasio je on, Selaković, odakle Srbija dobija gas, naftu i ukazao na različitu poziciju Srbije u odnosu na sve druge koji su juče nastupali na Savetu za spoljne poslove.
Jedna od razlika je i u tome što ni jedna druga zemlja, ne samo iz regiona i Evrope, već na celom svetu nije organizovala vojnu paradu u čast Vladimira Putina (2014), nije organizovala prevoz za desetine hiljada ljudi da dođu u Beograd i mašu Putinu, nijedan drugi evropski državnik se kao predsednik Srbije nije hvalio da uči ruski ne bi li se Putinu obratio na ruskom. Razlika je i u tome što se u Srbiji deceniju unazad sa vrha vlasti širi proruski i antizapadni narativ, što nije imalo toliko veze sa tim odakle Srbija dobija naftu i gas.
Zbog svega toga Srbija već dugo nosi oreol nepouzdanog partnera Zapada.
Šef evropske diplomatije Žozep Borel izjavio je posle jučerašnjeg sastanka da Srbija treba što pre da se u potpunosti uskladi sa sankcijama EU Rusiji i da održavanje bliskih odnosa sa režimom ruskog predsednika Vladimira Putina više nije kompatibilno sa evropskim integracijama, ma koliko on, Borel, razumeo srpske nedaće i ma koliko da cenio srpski glas u osudi Rusije u Generalnoj skupštini UN.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
