Foto: Strahinja Aćimović/Tanjug
U trećem kvartalu ove godine samo je 10 odsto nepokretnosti plaćeno iz kreditnih sredstava, to jest, 90 odsto je plaćeno gotovinom. Najskuplji kvadrat stambenog prostora plaćen je u Beogradu na vodi – 10.400 evra. Na teritoriji Beograda u tom periodu je sklopljeno 8013 kupoprodajnih ugovora
Promet na tržištu nekretnina u Srbiji povećan je u trećem kvartalu 2022. godine za 10,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što iznosi ukupno 1,7 milijardi evra.
Najveći broj od ukupno 34.503 kupoprodajnih ugovora potpisano je na teritoriji Beograda – 8013, a na drugom mestu je Novi Sad sa 3367 kupoprodajnih ugovora uz promet od oko 236 miliona evra.
Najveći obim novčanih sredstava uloženih u nepokretnosti je na teritoriji Prvog osnovnog suda u Beogradu i iznosi 422 miliona evra sa 2.894 kupoprodajnih ugovora.
U trećem kvartalu 2022. godine najveći udeo u prometu nepokretnosti u Srbiji zabeležen je u kupoprodaji stanova u iznosu od 935,2 miliona evra, od toga je samo u Gradu Beogradu za stanove izdvojeno 579,6 miliona evra, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).
Na osnovu prikupljenih podataka iz kupoprodajnih ugovora, u trećem kvartalu 2022. godine 10 odsto nepokretnosti je plaćeno iz kreditnih sredstava, što je za četiri odsto manje u poređenju sa istim periodom prethodne godine, a novcem od zajma se najčešće plaćaju stanovi. Drugim rečima: 90 odsto stanova je u uvom period plaćeno gotovinom.
Najskuplji kvadrat stana u Srbiji u prvom polugodištu 2022. godine plaćen je u naselju Beograd na vodi – 10.400 evra. Stan je u novogradnji i ima 97 kvadrata.
Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 5.100.000 evra, a najskuplji kvadrat poslovnog prostora plaćen je u beogradskoj opštini Stari grad – po ceni od 10.110 evra po kvadrtnom metru za površinu od 179 kvadrata, što ujedno predstavlja i najvišu ugovornu cenu poslovnog prostora u iznosu od 1.810.000 evra, navodi RGZ.
Najskuplje garažno mesto plaćeno je takođe u opštini Savski venac po ceni od 45.000 evra.
Istovremeno, najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prodat je u opštini Šabac po ceni od 25 evra na parceli ukupne površine od 56 ari.
Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u trećem kvartalu 2022. godine plaćeno je u Kaću – za 125,56 hektara, a cena je bila 1.531.947 evra.
I.S./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ruski migranti istisnuli su studente iz unutrašnjosti Srbije iz centralnih beogradskih optština. Dok se jedna Ruskinja iz Sankt Peterburga raduje povoljnim cenama, mnogi studenti iz provincije uz pomoć roditelja moraju uz studije da rade da bi mogli da finansiraju boravak u Beogradu
