Cena stanovanja u Beogradu: Za Ruse povoljno, za srpske studente papreno

Inflacija koja nagriza srpsku privredu, nagli skok cena i sve očiglednija neravnoteža na tržištu nekretnina u Beogradu izazvana dolaskom ruskih i ukrajinskih izbeglica doveli su studente iz provincije i njihove porodice u situaciju da im se vrata prestonice zatvaraju.

Oni koji su imali uslove da upišu fakultet „dobacili“ su najdalje do sve skupljih studentskih domova ili do periferije glavnog grada, daleko od fakulteta, dok je iznajmljivanje stana u samom centru nešto o čemu više ni ne razmišljaju ni imućnije porodice iz unutrašnjosti Srbije.

Takva situacija ogleda se i u cenama koje se mogu videti na sajtovima za izdavanje nekretnina prema kojima je za stan u centralnim gradskim opštinama potrebno izdvojiti od 300 evra za garsonjeru, do čak 2000 evra za komfore stanove. Oni sa plićim džepom istisnuti su u rubne delove grada koji, takođe, polako ali sigurno postaju sve skuplji, tako da je i daleko od centra teško iznajmiti mali stan za manje od 250 evra. Na visoke cene nekretnina nadovezuju se i sve veći svakodnevni troškovi.

 Rad zu studije

„Poskupeli su obroci u menzi, poskupele su svakodnevne namirnice, poskupeo je i prevoz, ali najveći udar na naš novčanik je su značajno povećane kirije, tako da je iznajmljivanje stana postalo još značajnija finansijska stavka i predstavlja veliki udarac na naš porodični budžet. Ranije smo za garsonjeru na Voždovcu izdvajali 200 evra, dok sad moramo da plaćamo 270 evra, gotovo 40 posto više. Stanodavci su osetili da mogu Rusima da izdaju stanove po mnogo višim cenama, zato su toliko i podignute kirije“, započinje priču Užičanin Goran, otac dvoje studenata Fakulteta organizacionih nauka.

Dodaje i da su nedavna povećanja na rub egzistencije dovela celokupnu porodicu, koja svakako teško živi od dve prosečne srpske plate.

Goran kaže da su deca su shvatila da moraju potpuno da se osamostale, pa su se i sin i kćerka su prijavili u studentsku zadrugu i često prihvataju poslove, iako im to oduzima vreme koje treba da posvete fakultetu.

„Nisu više ni toliko mali, razumeli su situaciju u kojoj se mi, kao i većina porodica iz unutrašnjosti, nalazimo“, kaže Goran, kao i da se  podrazumeva da moraju da održe status budžetskog finansiranja, jer bi im dodatno finansijsko opterećenje za plaćanje studija „slomilo kičmu““

Rusi sa dubokim džepom

Dok glavni grad polako postaje nedostižan ljudima iz drugih delova Srbije, veoma je poželjan za platežne Ruse koji su nam i bukvalno sve bliži, koji su naišli na topli doček i kojima je on dobro naplaćen kroz izdavanje stanova po basnoslovnim cenama, koje kao da mnogo ne pogađaju ruske migrante.

Dvadesetosmogodišnja Nastja se ubrzo nakon uvođenja sankcija koje su pogodile rusku ekonomiju odlučila da sreću potraži u Evropi. Oglašavačka firma za koju radi odlučila je da svoje sedište izmesti iz Sankt Peterburga u Beograd. Međutim, Nastja nastavlja da prima visoku peterburšku platu uz mogućnost da je troši u Beogradu, koji je značajno jeftiniji od grada u Finskom zalivu.

„Dopada mi se Beograd, veoma je povoljan, dosta jeftiniji od Pitera. Biću sasvim otvorena, znam da je u Srbiji tabu kada se priča o novcu ali mi nije problem da kažem da moja plata iznosi 5.500 evra. Za samo 700 evra iznjamljujem mali stan u epicentru grada, tako da mi to ne predstavlja prevelik trošak“, priča Nstja

Kaže da je veliki broj njenih kolega, Rusa koji ne podržavaju Putinovu agresiju na Ukrajinu, došao u Srbiju i da su naišli na topao doček. Ako se situacija ne promeni, mnogi od njih bi mogli da ostanu u Srbiji ostanem u Srbiji jer je odavde cela Evropa blizu.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com