Tridesetdvogodišnja žena predstavlja se na Instagramu kao majka dva dečaka, od 10 i šest godina. Kaže da je po struci dirigent i vodi hor za decu i odrasle pri jednoj crkvi u Beogradu. Ali, kako kaže, primarno joj je da radi na edukaciji roditelja sa decom sa autizmom i drugim neurorazvojnim poremećajima.
Tvrdi da se godinama edukuje na tom polju, na čemu je masterirala sa svojim starijim sinom.
Ona nudi dva kursa. Jedan se zove “Autizam čita” i sastoji se od dva „Zoom razgovora“ i propratnih materijala, po ceni od 197 evra. Dok se drugi zove “Reši autizam” i u njemu nudi svoje sedmogodišnje lično iskustvo rada sa savremenim metodama. Taj kurs traje četiri nedelje, dobiju se materijali, može se čak četiri puta po jedan sat razgovarati na „Zoom-u“ sa njom, a mejlom joj možete i postavljati dodatna pitanja za 497 evra.
Rodtelji dece sa autizmom ostavljeni u pustom polju
Roditelje dece sa autizmom je uzmenirilo oglašavanje ovakvih metoda, te su se obratili i udrženju “Autizam – Pravo na život” kako bi javno ukazali na ovaj problem. S obzirom da promoterka pomenutih kurseva nema potrebne kvalifikacije, predsednik ovog udruženja Dario Rosi, govorio je za portal “Vremena” o tome da li su ovakve ponude na tržištu dozvoljene i regulisane.
“I sistem i društvo su od autizma digli ruke. Dali su porodicama po čuturicu vode i ostavili ih na pustom polju da se vrte u krug. Smernice o autizmu Ministarstva zdravlja su možda mogle, ali ih nažalost nikuda nisu usmerile. Na deo o alternativnim metodama nedokazanog ili štetnog delovanja, tržište je reagovalo kao bik na crveni plašt. Zato što su smernice neobavezne, bez instrumenata evaluacije i kontrole i bez ikakve želje da se na divljanje tržišta utiče, ili se kojim slučajem tržišno orijentisanim kolegama zameri”, kaže za portal Vremena Rosi.
On dodaje da tržište najbolje zna koliko ljudska muka zna biti profitabilna.
“Tržište k’o tržište, gladno. Još ako je muka celoživotna, ihahaj. Naše tržište podešeno je na turboliberalno, gde te niko ne pita ni ko si bre ti, ni šta od škole imaš, nit’ da li si uopšte pismen, je’l imaš neku referencu. Nego te pusti da po njemu mlatiš lasno k’o po gloginjama. A sistem ćuti, društvo žmuri, roditelji pasivni… Ima li šta gore? Ima ! Gore je kad roditelj postane proaktivan, ali na potpuno pogrešan način. Na stranu roditelji manekeni autizma, ali ima i onih koji hoće da štrpnu komad tržišta. I naplate svoje roditeljsko iskustvo i svoju roditeljsku ostručenost. I to ne od sistema, tajkuna, IPA i drugih fondova, nego od crkavice drugih roditelja”, kaže Rosi.
Komenatri roditelja na Instagramu
Na Instagram objavama profila “Reši autizam” mogu se videti i komentari roditelja koji su se našli u neverci što se ovakve stvari olako prodaju, za ne tako mali novac.
“Da li ima neko da nas zaštiti, osim našeg zdravog razuma, koji je nekada zamućen mukom i željom da pomognemo svom detetu”, jedan je od komentara roditelja na društvenim mrežama povodom usluga koje nudi pomenuta majka.
Druga majka se pita: “Zar ne bi svako od nas, ukoliko bi našao rešenje za svoje dete, na razglas išao i svim roditeljima pomagao besplatnim savetima”, dok je jedan otac upitao zašto ova osoba do sada nije dobila Nobelovu nagradu, jer izlečenje od autizma zaslužuje ovo prestižno priznanje.
Nije poznato koliko ljudi ima sa autizmom
Iz udruženja “Autizam-Pravo na život” navode da su u februaru 2020. godine, poslali dopis Institutu Batut s pitanjem koliko ima dece sa smetnjama u razvoju.
“Odgovorili su nam da u Srbiji ima 57 dece sa smetnjama u razvoju. Ja sam upoznao 2000 dece sa autizmom, a nisam se mnogo kretao”, kaže Rosi i ističe da su to isto pitanje Batutu opet postavili u februaru prošle godine i da je ovog puta njihov odgovor bio – 164.
U Zakonu o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, član 56, piše da će se novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 2.000.000 dinara kazniti za prekršaj zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike Srbije ako ne vodi registar lica obolelih od bolesti od većeg javno-zdravtsvenog značaja. Koliko je poznato, do sad ni jedna kazna nije izrečena.
“Već godinama imam ozbiljnu dilemu u rangu onog zapitanja šta je starije, koka ili jaje. Razmišljam da li je totalni stručni sistemski amaterizam posledica toga što smo se kao društvo osebičili i prozlili, pa postali nezainteresovani za bilo šta mimo svoje guzice. Ili je takav sistem izbušen favorizovanjem poslušne neukosti prestao da se društvom bavi, zapustio ga i ostavio samog sebi. Što nikada i nigde na dobro nije izašlo”, kaže Rosi.
Iz ovog udruženja kažu da bi sistemsku promenu mogao da donese samo roditeljski bunt.
Sanja Zrnić
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
