Nemili događaji poput incidenta u blizini Subotice, gde je smrtno stradala jedna osoba a njih šest teško ranjeno, među kojima i jedno dete, otvaraju različite dileme. Položaj izbeglica i migranata u državama tranzita, odbijanje prijema i proterivanja iz pojedinih država, dovodi do toga da ljudi u iregularnim migracijama postaju laka meta krijumčara. Sve ovo, naravno, van fokusa organa reda, koji bi pojavu krijumčarenja trebalo da suzbijaju.
Izuzetno je veliki broj slučajeva protivpravnog proterivanja izbeglica i migranata sa granica Mađarske, i to traje već godinama, a naročito od podizanja žičane ograde na granici sa Srbijom. Broj takvih slučajeva varira u zavisnosti od vremenskih prilika – manja fluktuacija je zimi, kada se i manji broj izbeglica i migranata odlučuju na izuzetno rizičan poduhvat pokušaja prelaska granice.
Prinuđeni da nađu način da uspešno pređu granicu, izbeglice i migranti se odlučuju da borave u pograničnom području. Jedan deo njih mesto pronalazi u smeštajnim kapacitetima Komesarijata za izbeglice i migracije, ali kapaciteti centara na severu su često popunjeni, ili su prihvatni centri prenatrpani. Tako se neki odlučuje da se privremeno smesti u napuštenim kućama, fabrikama i sličnim objektima u blizini granice, ili da borave pod vedrim nebom u improvizovanim šatorima. Manji broj njih, koji ima više novca, smeštaj pronalazi u hostelima ili privatnim stanovima, često plaćajući znatno višu cenu od one koju bi platio državljanin Srbije ili „obični“ stranac – turista.
Usled navedenih uslova u kojima se nalaze, a zbog očajničke želje da pređu granicu (što se u izbegličko-migrantskoj populaciji naziva „gejm“), oni koji imaju dovoljno novca za taj poduhvat angažuju krijumčare. Tu tek nastaju problemi – pouzdanost krijumčara, novčani iznos koji treba da izdvoje za njihov angažman, uslovi samog prelaska granice, rizik da će ih uhvatiti organa reda Mađarske, i tako u nedogled.
Krijumčari u celoj ovoj priči izuzetno mnogo zarađuju, pa ne čudi što države tzv. Zapadnobalkanske rute predstavljaju “Meku” za njihovu „delatnost“. Novčana i druga dobit stečena krijumčarenjem je nevidljiva za poreski sistem, te je zarada krijumčara „neokrnjena“. Sve navedeno predstavlja svojevrsni krijumčarski „gejm“, gde se lovi u mutnom i obitava u „maloj bari punoj krokodila“.
Posledice navedenog su nesagledive, pre svega za žrtve krijumčara, ali i za sam pravni poredak i društvo. Razmirice među krijumčarima posebna su priča, ali u svakom slučaju bacaju tamnu senku na celokupnu izbegličko-migrantsku populaciju. Ali, teška krivična dela čiji su počinioci iz redova izbegličko-migrantske populacije dešavaju se unutar te populacije, žrtve tih dela su upravo pripadnici te populacije, ne i domaće stanovništvo. Ovo je bitna činjenica, imajući u vidu da desničari u Srbiji i drugde jedva dočekaju vesti o nemilim događajima poput ovog subotičkog, kako bi govorili o porastu kriminaliteta i pošasti zvanoj izbeglice ili migranti.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
