Foto: AP Photo/Alexander Zemlianichenko
Svet kao da se navikao na hladnoratovsko zveckanje teškim naoružanjem Rusije i Zapada: ne jenjava, ali ne izaziva više toliku pažnju. Posle petočasovnog razgovora sa Viktorom Orbanom u Moskvi Vladimir Putin je lično ponovio ruske zahteve, koji su po automatizmu odbijeni. U ovoj partiji šaha ili pokera u igri je dugoročna bezbednost Evrope
Rusija je nagomilala trupe u dometu granice sa Ukrajinom, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija hoće da pošalju pojačanje u članice NATO-a na istoku Evrope, šalju vojnu opremu u Ukrajinu čija je vojska u stanju povišene borbene gotovosti. Zvecka se tenkovima i raketama, zapadni mediji i političari govore o ruskim planovima o invaziji Ukrajine.
U takvoj situaciji mađarski premijer Viktor Orban je u utorak otišao u „mirovnu misiju“ u Moskvu gde je pet sati razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. U Mađarskoj se 3. aprila održavaju parlamentarni izbori, ali nije bilo reči o tome, makar ne zvanično.
Putin je u obraćanju medijima nakon razgovora još jednom zamerio Zapadu da „ignoriše“ bezbednosne interese Rusije, piše nemački „Špigel“. „Jasno je da se osnovne ruske brige ignorišu“, da Zapad ne mari za princip „nedeljive bezbednosti“ u Evropi, izjavio je Putin.
Šef Kremlja je upozorio da ni jedna zemlja ne sme sopstvenu bezbednost da sprovodi na račun bezbednosti druge zemlje. „Pretpostavimo, da je Ukrajina članica NATO-a i započne vojne operacije. Da li onda treba da započnemo rat sa NATO-om? Da li je neko o tome razmišljao? Očigledno nije“, rekao je Putin.
I dalje: „Moj je utisak da se SAD ne brinu toliko o bezbednosti Ukrajine, već da je glavni zadatak da se zaustavi razvoj Rusije“. Pritom je Ukrajina, kazao je Putin, „samo instrument za ostvarenje tog cilja“ koji može da se primeni i tako, što bi Rusija bila uvučena u oružani sukob, jer se odbija zahtev Rusije da se stavi tačka na širenje NATO-a na istok.
Rusija, pored ostalog, traži garancije da Ukrajina, Gruzija i Moldavija neće ući u NATO, da se zapadna vojna alijansa povuče na pozicije iz 1997. i da se obustavi stacioniranje raketa u dometu ruskih granica.
Zapad to odbija i uporno tvrdi da Kremlj planira invaziju na Ukrajinu, što Moskva jednako uporno demantuje. Druga u zapadnim medijima rasprostranjena teza je da Rusija izazivanjem straha od rata u Ukrajini želi da natera „zapadne partnere“ da izađu u susret njenim zahtevima. Obe strane su ukopane na tim pozicijama, popuštanje bi bilo protumačeno kao znak slabosti, razrešenje nije na vidiku.
„Moja poseta je bila u službi mira“, rekao je Orban, upozorio na opasnost novog Hladnog rata i pozvao na dijalog između Rusije i zapadnih saveznika. Bliskost Orbana sa Putinom je neskrivena i često je nailazila na kritiku drugi zemalja Evropske unije.
Takođe u utorak su telefonom razgovarali ministar spoljnih poslova Rusije Sergel Lavrov i njegov američki kolega Entoni Blinken. Nije došlo do bilo kakvog pomaka, makar ne javno. Lavrov je pozvao na dijalog na temu „zašto Zapad neće da ispuni svoje obaveze“, a Blinken na razgovor o tome da se ruske trupe smesta povuku sa granica sa Ukrajinom uz upozorenje da bi ruski upad u Ukrajinu imao „brze i ozbiljne posledice“.
Blinken je opet jednom naglasio podršku SAD očuvanju „suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine“ (ruska aneksija Krima i de fakto kontrla Luganska i Donjecka), te da svaka država ima suvereno pravo da odlučuje o svojoj spoljnoj politici i savezima kojima će pristupiti.
Sve u svemu Blinken i Lavrov su se nakon telefonskog razgovora složili da treba dalje razgovarati.
J.H./Spiegel/Washington Post
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
