Ruski sud je u petak zatvorio Centar Saharov, poznatu nevladinu organizaciju posvećenu očuvanju zaostavštine fizičara i dobitnika Nobelove nagrade, aktiviste za ljudska prava Andreja Saharova, javlja Dojče vele (DW).
Zatvaranje grupe za ljudska prava smatra se delom kampanje Kremlja da se obračuna sa liberalno orijentisanim organizacijama koje osporavaju zvanične narative Kremlja, uključujući i one o vojnoj kampanji Moskve u Ukrajini.
Moskovski gradski sud je u saopštenju naveo da je odlučio da zatvori Centar Saharov na zahtev Ministarstva pravde zbog „nezakonitog održavanja konferencija i izložbi.“
Od svog osnivanja 1996. godine Centar Saharov je bio domaćin stotinama debata, izložbi i drugih događaja, a 2015. hiljade ljudi okupilo se tamo da oda poslednju poštu opozicionom političaru Borisu Njemcovu koji je ubijen u blizini zidina Kremlja. Vlasti su Centar 2014. proglasile „stranim agentom“ i ove godine naredile iseljenje iz prostorija.
Andrej Saharov, koji je umro 1989. godine, bio je ključna figura u razvoju sovjetskog programa hidrogenske bombe, ali je kasnije postao poznat po aktivizmu u promovisanju ljudskih prava i sloboda. Dobio je Nobelovu nagradu za mir 1975. godine, ali mu nije bilo dozvoljeno da otputuje u Norvešku da bi je primio. Saharov je 1980. godine poslat u interno izgnanstvo koje je trajalo šest godina.
Likvidacija Memorijala
Krajem 2021. godine Vrhovni sud Rusije bio je usvojio tužbu Generalnog tužilaštva i 28. decembra odlučio da likvidira međunarodnu organizaciju Memorijal zvanično osnovanu 1992. godine u Moskvi, a koja je počela sa radom 1987. Jedan od organizatora i prvi počasni predsednik Memorijala bio je akademik Аndrej Saharov. Prvi predsednik Rusije Boris Jeljcin je bio u savetu Memorijala.
Glavni zadatak Međunarodnog istorijskog, obrazovnog, dobrotvornog i humanitarnog društva Memorijal bio je proučavanje političke represije u SSSR. Оd 1989. godine u Rusiji je podignuto preko 1.500 spomenika žrtvama političke represije, od čega 210 u Moskvi.
U Rusiji se gašenju ove organizacije bilo usprotivilo oko 300 javnih ličnosti, među kojima 62 akademika i dopisnih članova Ruske akademije nauka. Оni su u otvorenom pismu likvidaciju Memorijala opisali kao „pokušaj da se naciji oduzme pamćenje“.
U odbranu Memorijala bio se oglasio se i Jeljcin centar, baš kao i dobitnici Nobelove nagrade za mir Mihail Gorbačov i Dmitrij Muratov koji su pozvali tužilaštvo da slučaj reši vansudski i odustane od tužbe. Ništa nije pomoglo.
Memorijal je sudskom odlukom likvidiran zbog „sistematskog kršenja zakona o stranim agentima“, koji je, kako ruski zvaničnici vole da nagase, donet po ugledu na istoimeni zakon koji je u SAD na snazi od 1930-ih. Po tom zakonu NGO koje se finansiraju iz inostranstva u svakom objavljenom materijalu moraju da navedu da ga je sačinila „organizacija koja je proglašena za stranog agenta“.
J.H./FoNet/DW
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
