Srbija i Rusija nastavljaju da jačaju saradnju bezbednosnih struktura, saopšteno je 16. oktobra iz Vlade Srbije za vreme ponovne posete potpredsednika Aleksandra Vulina Rusiji, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Vulin se u Moskvi sa direktorom ruske Spoljne obaveštajne službe Sergejom Nariškinom, koji je naglasio Vulinov „uticaj na razvoj odnosa srpskih i ruskih službi“ dok je bio na funkcijama ministra odbrane, unutrašnjih poslova i direktora Bezbednosno-informativne agencije.
On se potom sastao i sa direktorom ruske Federalne službe bezbednosti Aleksandrom Bortnikovom sa kojim je razgovarao o daljnjoj saradnji i „suočavanju sa zajedničkim izazovima“.
Vulin, koji je u zvaničnoj poseti Moskvi od 16. oktobra, važi za jednog od najjačih pristalica Kremlja među predstavnicima vlasti u Srbiji. Od početka invazije na Ukrajinu u više navrata je bio u zvaničnim posetama Rusiji.
Ranije posete i poziv Vučiću
Od prethodne posete prošlo je nešto više od mesec dana. Tada se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, na marginama Istočnog ekonomskog foruma (EEF) u Vladivostoku, kada je poručio da je Srbija ne samo strateški partner, već i saveznik Rusije.
Tada je Putin uputio i poziv predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da prisustvuje sastanku BRIKS-a koji će se održati 22. do 24. oktobra u ruskom gradu Kazanju. Vučić je odbio poziv jer u Beograd 23. i 24. oktobra dolazi premijer Poljske Donald Tusk.
Vulin se prethpdno sredinom juna u Moskvi sastao sa vrhom najznačajnijih bezbednosnih službi Rusije, a u aprilu sa sekretarom Saveta bezebednosti Ruske Federacije Nikolajem Patruševim.
Odlikovanje sa jedne i sankcije sa druge strane sveta
Vulina su u januaru ove godine odlikovali predsednik Rusije i Federalna služba bezbednosti.
Stejt department ga je, sa druge strane, stavio na listu američkih sankcija polovinom 2023. godine, zbog “malignog širenja ruskog uticaja” i navodne umešanosti u međunarodnu trgovinu drogom dok je još bio na čelu Bezbednosno-informativne agencije.
On se povukao sa te funkcije u novembru 2023, nakon što se Vučić suočio sa pritiskom Zapada.
Vulin je za potpredsednika Vlade i ministra bez portfelja imenovan početkom maja.
Odnos Srbije i Rusije
Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja odbija da se pridruži međunarodnim sankcijama protiv Kremlja nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Dragoslav Rašeta, istraživač u nevladinoj organizaciji „Novi treći put”, je ranije za „Vreme“ rekao da tajna Vulinovog uspeha leži u ruskim vezama koje je gradio od početka političke karijere.
„Uz pomoć njih, on je stekao naklonost Rusije, ali i omogućio Vučiću da preko njega šalje poruke javnosti, kako domaćoj, tako i međunarodnoj, poruke koje bi se smatrale previše radikalnim i nacionalističkim da ih on izgovara. Međutim, otkako je počeo rat u Ukrajini i ruski stub krenuo da gubi na važnosti u srpskoj spoljnopolitičkoj strategiji, tako je i Vulin izgubio na upotrebljivosti”, smatra Rašeta.
On veruje da je smisao Vulinove posete i susreta sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i vrhom bezbednosnih službi – otežavanje zaokreta Srbije ka Zapadu i iznuđivanje Vučićeve greške kod „većinski rusofilnog biračkog tela”.
„U prethodnih nekoliko meseci Srbija je resetovala odnose sa Francuskom i Nemačkom i otpočela čvršće da se vezuje za Zapad. Tu su prodaja municije Ukrajini u vrednosti od gotovo milijardu dolara, kupovina francuskih ‘rafala’ koji će zameniti ruske ‘migove’, zatim azerbejdžanski gas koji će delimično nadomestitii ruski i saradnja sa EU kada je reč o kritičnim sirovinama“, rekao je Rašeta.
Iako zbog naprednjačkog biračkog tela retorika u srpskim kontrolisaniom medijima ostaje antizapadna, ovo su značajni koraci Srbije ka Zapadu, koji se ne mogu opovrgnuti.
Bilo kako bilo, Vučiću i dalje polazi za rukom hod po žici između Moskve, Pekinga, Brisela i Vašingtona.
