Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin ponovo je otputovao u Moskvu. Ovog puta sastao se sa direktorom ruske Spoljne obaveštajne službe i šefom ruske Federalne službe bezbednosti
Srbija i Rusija nastavljaju da jačaju saradnju bezbednosnih struktura, saopšteno je 16. oktobra iz Vlade Srbije za vreme ponovne posete potpredsednika Aleksandra Vulina Rusiji, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Vulin se u Moskvi sa direktorom ruske Spoljne obaveštajne službe Sergejom Nariškinom, koji je naglasio Vulinov „uticaj na razvoj odnosa srpskih i ruskih službi“ dok je bio na funkcijama ministra odbrane, unutrašnjih poslova i direktora Bezbednosno-informativne agencije.
On se potom sastao i sa direktorom ruske Federalne službe bezbednosti Aleksandrom Bortnikovom sa kojim je razgovarao o daljnjoj saradnji i „suočavanju sa zajedničkim izazovima“.
Vulin, koji je u zvaničnoj poseti Moskvi od 16. oktobra, važi za jednog od najjačih pristalica Kremlja među predstavnicima vlasti u Srbiji. Od početka invazije na Ukrajinu u više navrata je bio u zvaničnim posetama Rusiji.
Ranije posete i poziv Vučiću
Od prethodne posete prošlo je nešto više od mesec dana. Tada se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, na marginama Istočnog ekonomskog foruma (EEF) u Vladivostoku, kada je poručio da je Srbija ne samo strateški partner, već i saveznik Rusije.
Tada je Putin uputio i poziv predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da prisustvuje sastanku BRIKS-a koji će se održati 22. do 24. oktobra u ruskom gradu Kazanju. Vučić je odbio poziv jer u Beograd 23. i 24. oktobra dolazi premijer Poljske Donald Tusk.
Vulin se prethpdno sredinom juna u Moskvi sastao sa vrhom najznačajnijih bezbednosnih službi Rusije, a u aprilu sa sekretarom Saveta bezebednosti Ruske Federacije Nikolajem Patruševim.
Odlikovanje sa jedne i sankcije sa druge strane sveta
Vulina su u januaru ove godine odlikovali predsednik Rusije i Federalna služba bezbednosti.
Stejt department ga je, sa druge strane, stavio na listu američkih sankcija polovinom 2023. godine, zbog “malignog širenja ruskog uticaja” i navodne umešanosti u međunarodnu trgovinu drogom dok je još bio na čelu Bezbednosno-informativne agencije.
On se povukao sa te funkcije u novembru 2023, nakon što se Vučić suočio sa pritiskom Zapada.
Vulin je za potpredsednika Vlade i ministra bez portfelja imenovan početkom maja.
Odnos Srbije i Rusije
Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja odbija da se pridruži međunarodnim sankcijama protiv Kremlja nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Dragoslav Rašeta, istraživač u nevladinoj organizaciji „Novi treći put”, je ranije za „Vreme“ rekao da tajna Vulinovog uspeha leži u ruskim vezama koje je gradio od početka političke karijere.
„Uz pomoć njih, on je stekao naklonost Rusije, ali i omogućio Vučiću da preko njega šalje poruke javnosti, kako domaćoj, tako i međunarodnoj, poruke koje bi se smatrale previše radikalnim i nacionalističkim da ih on izgovara. Međutim, otkako je počeo rat u Ukrajini i ruski stub krenuo da gubi na važnosti u srpskoj spoljnopolitičkoj strategiji, tako je i Vulin izgubio na upotrebljivosti”, smatra Rašeta.
On veruje da je smisao Vulinove posete i susreta sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i vrhom bezbednosnih službi – otežavanje zaokreta Srbije ka Zapadu i iznuđivanje Vučićeve greške kod „većinski rusofilnog biračkog tela”.
„U prethodnih nekoliko meseci Srbija je resetovala odnose sa Francuskom i Nemačkom i otpočela čvršće da se vezuje za Zapad. Tu su prodaja municije Ukrajini u vrednosti od gotovo milijardu dolara, kupovina francuskih ‘rafala’ koji će zameniti ruske ‘migove’, zatim azerbejdžanski gas koji će delimično nadomestitii ruski i saradnja sa EU kada je reč o kritičnim sirovinama“, rekao je Rašeta.
Iako zbog naprednjačkog biračkog tela retorika u srpskim kontrolisaniom medijima ostaje antizapadna, ovo su značajni koraci Srbije ka Zapadu, koji se ne mogu opovrgnuti.
Bilo kako bilo, Vučiću i dalje polazi za rukom hod po žici između Moskve, Pekinga, Brisela i Vašingtona.
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) uputio je poziv nadležnim institucijama da ispitaju da li javni nastupi predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova predstavljaju kampanju za njegovu eventualnu kandidaturu za predsednika Srbije
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
