Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin ponovo je otputovao u Moskvu. Ovog puta sastao se sa direktorom ruske Spoljne obaveštajne službe i šefom ruske Federalne službe bezbednosti
Srbija i Rusija nastavljaju da jačaju saradnju bezbednosnih struktura, saopšteno je 16. oktobra iz Vlade Srbije za vreme ponovne posete potpredsednika Aleksandra Vulina Rusiji, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Vulin se u Moskvi sa direktorom ruske Spoljne obaveštajne službe Sergejom Nariškinom, koji je naglasio Vulinov „uticaj na razvoj odnosa srpskih i ruskih službi“ dok je bio na funkcijama ministra odbrane, unutrašnjih poslova i direktora Bezbednosno-informativne agencije.
On se potom sastao i sa direktorom ruske Federalne službe bezbednosti Aleksandrom Bortnikovom sa kojim je razgovarao o daljnjoj saradnji i „suočavanju sa zajedničkim izazovima“.
Vulin, koji je u zvaničnoj poseti Moskvi od 16. oktobra, važi za jednog od najjačih pristalica Kremlja među predstavnicima vlasti u Srbiji. Od početka invazije na Ukrajinu u više navrata je bio u zvaničnim posetama Rusiji.
Ranije posete i poziv Vučiću
Od prethodne posete prošlo je nešto više od mesec dana. Tada se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, na marginama Istočnog ekonomskog foruma (EEF) u Vladivostoku, kada je poručio da je Srbija ne samo strateški partner, već i saveznik Rusije.
Tada je Putin uputio i poziv predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da prisustvuje sastanku BRIKS-a koji će se održati 22. do 24. oktobra u ruskom gradu Kazanju. Vučić je odbio poziv jer u Beograd 23. i 24. oktobra dolazi premijer Poljske Donald Tusk.
Vulin se prethpdno sredinom juna u Moskvi sastao sa vrhom najznačajnijih bezbednosnih službi Rusije, a u aprilu sa sekretarom Saveta bezebednosti Ruske Federacije Nikolajem Patruševim.
Odlikovanje sa jedne i sankcije sa druge strane sveta
Vulina su u januaru ove godine odlikovali predsednik Rusije i Federalna služba bezbednosti.
Stejt department ga je, sa druge strane, stavio na listu američkih sankcija polovinom 2023. godine, zbog “malignog širenja ruskog uticaja” i navodne umešanosti u međunarodnu trgovinu drogom dok je još bio na čelu Bezbednosno-informativne agencije.
On se povukao sa te funkcije u novembru 2023, nakon što se Vučić suočio sa pritiskom Zapada.
Vulin je za potpredsednika Vlade i ministra bez portfelja imenovan početkom maja.
Odnos Srbije i Rusije
Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja odbija da se pridruži međunarodnim sankcijama protiv Kremlja nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Dragoslav Rašeta, istraživač u nevladinoj organizaciji „Novi treći put”, je ranije za „Vreme“ rekao da tajna Vulinovog uspeha leži u ruskim vezama koje je gradio od početka političke karijere.
„Uz pomoć njih, on je stekao naklonost Rusije, ali i omogućio Vučiću da preko njega šalje poruke javnosti, kako domaćoj, tako i međunarodnoj, poruke koje bi se smatrale previše radikalnim i nacionalističkim da ih on izgovara. Međutim, otkako je počeo rat u Ukrajini i ruski stub krenuo da gubi na važnosti u srpskoj spoljnopolitičkoj strategiji, tako je i Vulin izgubio na upotrebljivosti”, smatra Rašeta.
On veruje da je smisao Vulinove posete i susreta sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i vrhom bezbednosnih službi – otežavanje zaokreta Srbije ka Zapadu i iznuđivanje Vučićeve greške kod „većinski rusofilnog biračkog tela”.
„U prethodnih nekoliko meseci Srbija je resetovala odnose sa Francuskom i Nemačkom i otpočela čvršće da se vezuje za Zapad. Tu su prodaja municije Ukrajini u vrednosti od gotovo milijardu dolara, kupovina francuskih ‘rafala’ koji će zameniti ruske ‘migove’, zatim azerbejdžanski gas koji će delimično nadomestitii ruski i saradnja sa EU kada je reč o kritičnim sirovinama“, rekao je Rašeta.
Iako zbog naprednjačkog biračkog tela retorika u srpskim kontrolisaniom medijima ostaje antizapadna, ovo su značajni koraci Srbije ka Zapadu, koji se ne mogu opovrgnuti.
Bilo kako bilo, Vučiću i dalje polazi za rukom hod po žici između Moskve, Pekinga, Brisela i Vašingtona.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
