Nakon skoro dve decenije postojanja Regionalne informativne agencije Jugpress iz Leskovca, glavna i odgovorna urednica Ljiljana Stojanović svoj portal uređuje sa tržišta rada.
Morala je tako, kaže, zbog brojnih finansijskih pritisaka koji ona i kolege nisu mogle da izdrže. Čak i za taj potez joj je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović prebacio kako „košta državu tridesetak hiljada“, priča Ljiljana Stojanović za DW.
Jugpress, čiji je osnivač nevladina organizacija, od početka je na meti vlasti jer otvara teme koje se ne dopadaju političarima i kritički izveštava o trošenju budžetskog novca. Upravo zbog toga, budžetski novac namenjen medijima putem medijskih konkursa ili putem drugih kanala, nije namenjen ovom mediju.
„Znatno nam je umanjen novac koji smo dobili na medijskom konkursu u Leskovcu, a u drugim opštinama i gradovima ništa nismo ni dobili“, priča Stojanović.
„Uz to, Jugpress nikada nije imao nikakve reklame, jer ko će imati reklame ovde određuje gradonačelnik, i takođe, za razliku od drugih medija po Leskovcu, jedino Jugpress nema nikakve mesečne aranžmane sa preduzećima koji imaju budžete za informisanje.“
Tužbe za duševnu bol
Problem je, nastavlja Stojanović, i kada se samo prenese ono što lokalna opozicija priča. Tako je Jugpress na meti tri tužbe, kako kaže, najmoćnije firme u Srbiji Milenijum tima jer je preneo izjave sa konferencije za štampu jedne opozicione partije. Iako je desetak medija izveštavalo, Jugpress je jedini dobio tužbe u kojima se traže astronomske odštete.
Usledila je podrška novinskih udruženja, drugih medija i kolega u Srbiji, digla se velika kampanja, što je pomoglo Jugpressu da se stvari odvijaju u njihovu korist, uverena je naša sagovornica. Dve tužbe su odbačene, a treću su vlasnici sami povukli.
U trenutku kada od januara nema ni donacija iz međunarodnih izvora, kako uopšte medij može da opstane, pita se Ljiljana Stojanović. Kaže, bez lokalnih medija šira zajednica ne bi znala za brojne probleme u ostatku Srbije, te da velike nacionalne medije razlikuje upravo dopisnička mreža i raznolikost vesti zahvaljujući dopisnicima.
„U Beogradu ne bi znali ni kako je budžetski novac trošila bivša gradonačelnica Niša da nije bilo lokalnih medija“, zaključuje urednica Jugpressa.
A bivša gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski je već pola godine u pritvoru. Ljubica Jocić, zamenica glavnog urednika Južnih vesti koje su prve pisale o tome, ne misli da je njihov tekst direktno uticao na hapšenje, već je sva njihova pisanja potvrdila i državna revizorska institucija.
„Ako neko troši budžetski novac, logično je da bude pod reflektorima. Mi smo tu da obavestimo građane gde se troši njihov novac, a i da pomognemo državnim institucijama da rade svoj posao“, priča Jocić za DW.
Ignorisanje i fizički napadi
Za razliku od Jugpressa, Južne vesti iza sebe imaju programersku firmu u vlasničkoj strukturi i odavno ne učestvuju na medijskim konkursima, ali ipak su pod brojnim pritiscima vlasti.
Njihova pitanja ostaju bez odgovora, a ne zovu ih ni na konferencije za štampu. Pretnje su učestale, a desio se i fizički nasrtaj na novinarku Južnih vesti.
„Kada su u Nišu istog dana bili studentski protest i miting SNS, iz grupe pristalica SNS-a koje je čuvao kordon policije, jedan čovek joj je prišao, uhvatio je za ruku i hteo da joj otme telefon i pretio joj. Policija nije reagovala, tačnije, reagovala je tako što je nju uklonila“, priča Jocić.
Opet je usledila reakcija novinarskih udruženja, medija i kolega širom Srbije, i slučaj je prijavljen tužilaštvu. Još nije na sudu.
Jocić podseća da je ovog proleća ugašen i jedini dnevni list južno od Beograda, „Narodne novine“, nastao 1949. godine. S druge strane, otvoren je, kako kaže „niški Informer“.
Nepostojeća nova televizija
Reč je o novoj Niš TV koja nije registrovana ni u Agenciji za privredne registre ni kod Regulatornog tela za elektronske medije, ali svakodnevno ima program i najviše zvaničnike kao goste.
Prvi put otišla je u etar baš onog dana kada je novinarka Južnih vesti napadnuta, a prvi gost ove televizije bio je Aleksandar Vučić. Od 18. maja do danas kroz tu televiziju prošli su brojni ministri, a direktor se suočava sa nizom krivičnih prijava jer mu televizija zvanično ne postoji.
Krivične prijave podnelo je i više profesora Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ zbog izveštaja u kojem se razmatra „ko plaća profesore blokadere“. Televiziju su tužili i direktori Media i Reform centra jer su kritički mediji u programu nazvani „fašističkim“ medijima. Tužio ih je i profesor Filozofskog fakulteta Dušan Aleksić jer su ga vređali u programu.
Direktor, glavni i odgovorni urednik i suvlasnik Niš TV Bojan Avramović nije se odazvao našem pozivu na razgovor.
S druge strane, Dušan Aleksić sa Departmana za komunikologiju i novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu, kaže da upravo vanredna i konfliktna situacija koju živimo doprinosi stradanju lokalnih medija.
Oni su sa ograničenim, a vlast sa neograničenim resursima, kaže Aleksić, a to je posebno izraženo u mestima u kojima se svi znaju. Tamo se češće koriste ucene, pretnje, besmislene tužbe.
Hrabrost novinara
„Kada imate okupiranu državu, onda je i privreda podređena interesima pojedinaca i često velika preduzeća dobiju naredbu da se ne reklamiraju preko lokalnih medija, što njima naravno ugrožava opstanak“, kaže Aleksić za DW.
„Mislim da su ljudi koji rade u medijima danas najhrabriji jer oni su pod pritiscima sa svih strana“, kaže i dodaje da je u Srbiji već bilo „stravičnih“ zastrašivanja, napada i paljenja kuća novinara.
„Situacija u medijima u Srbiji nikad nije bila gora, zapravo je katastrofalna. Mediji bi trebalo da kontrolišu vlast, da spreče razne koruptivne aktivnosti i sve što se negativno odražava na život građana. Malo je medija koji se time bave, a čak i oni koji to rade, vlast pokušava da to zaustavi. Na kraju, mislim da mi uopšte nemamo medije“, zaključuje Aleksić.
