Foto: AP Photo
Zapad već mesecima insistira na tome da Rusija priprema invaziju na Ukrajinu, Moskva to uporno demantuje. Kremlj saopštava da povlači deo trupa, Zapad to demantuje i tvrdi da je sve više ruskih vojnika spremnih da krenu na Ukrajinu. Rusija upozorava da bi ukrajinske snage mogle da pokušaju da isprovociraju Ruse u Donjecku i Lugansku koji su proglasili republike ne bi li izazvali sukobe, zapadni političari stavljaju u izgled ruski napad “pod lažnom zastavom” na sunarodnike koji bi iskoristili kao izgovor za početak invazije. Obe strane se međusobno optužuju za medijski rat i beskrupuloznu propagandu. Za to vreme sve je više puškaranja na istoku Ukrajine, rat zaista jeste u vazduhu
“Sve ukazuje na to, da Rusija planira kompletan napad na Ukrajinu”, rekao je u sklopu Minhenske bezbednosne konferencije za nemački javni servis ARD generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg. On tvrdi da Rusija ne povlači deo svojih trupa stacioniranih duž granica sa Ukrajinom, kao što tvrdi, već da, naprotiv, stižu nove ruske trupe. Prema procenama Sjedinjenih Američkih Država sada je već 150.000 ruskih vojnika taktički raspoređeno u dometu Ukrajine.
Stoltenberg je naglasio da se NATO uprkos eskalaciji zalaže za mirno rešnje i da hoće Rusiju da privoli da promeni kurs i vrati se pregovorima.
Što se ultimativnog zahteva Rusije po pitanju zabrane članstva Ukrajine u NATO tiče, Stoltenberg je rekao da to nije nemoguće, ali da se o tome pita svih 30 saveznika. U ovom trenutku manje se radi o članstvu Ukrajine u NATO-u, kaže Stoltenberg, a više o tome „da li ćemo mi prihvatiti da velika sila kakva je Rusija nekoj drugoj zemlji pokuša da diktira šta sme, a šta ne sme“ i to „silom“.
Teške sankcije u slučaju napada
Ministar spoljnih poslova SAD Entoni Blinken „ne može da shvati motive“ Vladimira Putina. U intervjuu za „Ziddojče cajtung“ je rekao da je sve što je Putin navodno hteo da spreči, on sam samo ubrzao: da se većina Ukrajinaca okrene od Rusije i podrži članstvo Ukrajine u NATO-u i da NATO ojača svoje istočno krilo. Blinken je urgentno savetovao Moskvi da odustane od invazije na Ukrajinu jer bi time navukla na sebe „mnoge teške sankcije“.
I Blinken je, kao i Stoltenberg, ostavio prostor za pregovore. Rekao je da će se u sredu u Evropi sresti sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovim – ukoliko Rusija dotle ne započne rat. Američki državni sekratar je još rekao da on polazi od toga da je Putnin već doneo odluku da započne rat, da sve što vide ukazuje na to da invazija tek što nije započela.
Uprkos svemu, kaže Blinken, Vašington je spreman na nastavi sa diplomatskim naporima sve dok se „ruski tenkovi zaista ne budu kotrljali Ukrajinom“ a ruski avioni je nadletali. Ne bi li sprečio rat predsednik Džo Bajden je u svakom trenutku spreman na razgovor sa Putinom, bez obzira u kom formatu.
Napad pod lažnom zastavom
I premijer Velike Britanije Boris Džonson se u sklopu Minhenske bezbednosne konferencije na najdramatičniji mogući način uključio u najavljivanje ruske ofanzive koja bi, po njemu, izazvala “najveći rat od 1945. U Evropi“, a da se to da zaključiti po pripremi ruskih trupa.
U slučaju ruskog napada na Ukrajinu i Džonson je najavio najoštrije moguće sankcije ne samo protiv Putina i njegovog okruženja, već protiv svih ruskih kompanija kojima bi bio blokiran pristup tržištu dolara i funte.
Džonson je rekao i da sve ukazuje na to da je realizacija Putinovog plana već počela. Džonson, i ne samo on, je proteklih dana upozoravao na „ruske napade pod lažnom zastavom“, tj. da bi Rusi mogli da insceniraju akcije koje bi pripisali ukrajinskim snagama kako bi imali izgovor i povod za pokretanje invazije.
A.I/ARD/ZDF/BBC/Süddeutsche Zeitung
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
