Da li je odluka Saveta za nacionalne manjine da smanji sredstava za nedeljnik Novosti pre svega napad na slobodu medija ili napad na položaj Srba u Hrvatskoj? Ili je reč o jeftinom politikanstvu Domovinskog pokreta?
Iako bi Savet za nacionalne manjine u Hrvatskoj trebalo da deluje autonomno i nezavisno od političke konstelacije u Saboru, sve ukazuje na to da je nedavna odluka (24. aprila) o smanjenju finansijskih sredstava koja se dodeljuju nedeljniku Novosti pre svega politički motivisana.
Politička odluka protiv srpske manjine
Neposredno nakon odluke krovnog tela nacionalnih manjina u Hrvatskoj da će list srpske manjine ubuduće dobijati trećinu manje sredstava – 400.000 evra umesto dosadašnjih 610.000 godišnje – manji partner u koalicionoj vladi Andreja Plenkovića, Domovinski pokret, je na svojoj Fejsbuk stranici objavio: „Što obećamo, to i ostvarimo – smanjeno finansiranje nedeljniku Novosti!“
A u svom obraćanju na sednici Saveta i Furio Radin, predstavnik italijanske manjine u Saboru, jasno je naglasio: „Smanjenje sredstava Novostima za 200.000 evra je politički čin.“
To potvrđuje i Žarko Puhovski, filozof i politički analitičar iz Zagreba. U razgovoru za DW on, međutim, naglašava da je Savet za nacionalne manjine od početka imao političku pozadinu:
„Čitav koncept zaštite manjina je politički, da bi se izbegle primedbe iz inostranstva, pre svega iz Nemačke. A u ovom konkretnom slučaju sada se radilo o političkom obećanju manjeg partnera u vladajućoj koaliciji, Domovinskog pokreta (DP), koji je kao glavnu tačku svog programa za izbore imao smanjenje uticaja ‘ozloglašenog Pupovca’, kako su govorili, na hrvatsku politiku i onemogućavanje navodnog antihrvatskog delovanja Novosti.“
Puhovski smatra da se ovde pre svega radi o dnevnopolitičkim interesima DP-a „koji želi da se pozicionira kao jedina prava desničarska stranka u zemlji. Pritom su oni, u hrvatskom kontekstu desničari, pre svega po svom ‘srbožderstvu’, po tome što su izrazito antisrpski orijentisani.“
Ne samo folklor i narodni običaji
Iako Savet za nacionalne manjine svoju odluku o smanjenju sredstava Novostima nije obrazložio – na šta i nije obavezan – predsednik Saveta Tibor Varga je nakon sednice u kratkoj izjavi novinarima izjavio da to nije bila politička odluka i da je Savet delovao nezavisno. Rekao je da odluka nije doneta pod političkim pritiskom Domovinskog pokreta, već da se radi o tome da se finansiraju programi kulturne autonomije kao što su informisanje, izdavaštvo, kulturne manifestacije i kulturni amaterizam – ali ne i politički medijski sadržaji.
Glavna urednica Novosti, Andrea Radak, u razgovoru za DW ističe da je to teško poverovati, te da je uz to i u suprotnosti sa zadatkom Saveta, koji bi trebalo da unapređuje učešće manjina u javnom životu zemlje.
„Tibor Varga je rekao da Savet finansira programe kulturne autonomije, a da za politički sadržaj nema sredstava. Ali taj kriterijum je primenjen samo na Novosti, a na druge nije. Utoliko je reč o proizvoljnoj, a ne o načelnoj odluci.“
Radak napominje da se pripadnici nacionalnih manjina ne mogu svesti samo na to jedno obeležje.
„Oni su i politički građani ove zemlje, njihovi specifični problemi ne isključuju druge probleme i teme, kao što su pitanje penzija, mogućnosti dostupnog stanovanja ili visina plata. Ne može se tu povući jasna linija. Time se stvara veštačka podela s ciljem da se pripadnici nacionalnih manjina getoiziraju, da se od njih naprave građani drugog reda, koji ne mogu ravnopravno učestvovati u političkom životu zemlje, već treba da se bave samo folklorom, narodnim običajima i sličnim stvarima“, kaže naša sagovornica.
Disciplinovanje medija
Osim toga, Novosti su za Domovinski pokret problem ne samo zato što su list srpske zajednice, već i zato što kritički pišu o toj stranci, smatra Andrea Radak.
„Pišemo o njihovim antimanjinskim politikama, o saradnji sa strankama ekstremne desnice u regionu, pa čak i sa onima koje imaju teritorijalne pretenzije prema Hrvatskoj. Imaju vrlo konkretan motiv zašto žele da zaustave naše pisanje“, uverena je glavna urednica Novosti.
Zato ovaj napad na Novosti ima šire značenje, naročito u kontekstu sve većih pritisaka na slobodu medija širom sveta.
„Domovinski pokret se divi Orbanovim dostignućima, naročito kada su u pitanju mediji. Oni ne traže samo potpuno ukidanje finansiranja Novosti, već zahtevaju i promenu celokupnog medijskog pejzaža u Hrvatskoj – tako da se više ne sme pisati protiv hrvatske države, Domovinskog rata i slično. Jasno je da postoji namera da se ograniče sloboda medija i medijski pluralizam“, kaže Radak.
Stanje u medijima u zemlji generalno ocenjuje kao loše, a kao primere navodi ne samo aktuelni pritisak na Novosti, već i talas otpuštanja na HRT-u i u drugim medijskim kućama. Osim toga, štampani mediji teško bi mogli da opstanu bez neke vrste finansijske podrške iz javnih izvora – bilo kroz sniženi PDV, zavisnost od reklama javnih preduzeća ili kroz prelivanje sredstava iz gradskih i opštinskih budžeta, prvenstveno u lokalne medije.
Sprema se tužba
Ovo smanjenje sredstava će svakako imati negativne posledice za redakciju Novosti, ali glavna urednica ističe da neće biti otpuštanja ni smanjenja plata. Jedna od mogućih mera moglo bi biti smanjenje tiraža.
Istovremeno, razmatraju se i pravni koraci protiv ove odluke, uključujući podnošenje tužbe – kako pred domaćim, tako i pred međunarodnim sudovima – zbog diskriminacije. Radnak smatra da su u slučaju Novosti ispunjena oba kriterijuma za ocenu diskriminatornog postupanja: s jedne strane je naneta šteta, a s druge strane je to štetno delovanje uzrokovano pripadnošću nacionalnoj manjini – u ovom slučaju srpskoj.
Evropska regulativa zahteva da finansiranje aktivnosti nacionalnih manjina bude zasnovano na jasnim, nediskriminatornim i stabilnim kriterijumima. Kada će tužba biti podneta još nije poznato – trenutno se prikuplja sva potrebna dokumentacija.
