Foto: Marija Janković
Baze podataka pokazuju da su proizvodi u vrednosti od najmanje 71,1 milion dolara isporučeni u Rusiju preko srpskih kompanija, iako se radi o robi koja je stavljena na listu "visoko rizičnih proizvoda" i nalaze se na sankcijama koje su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele Rusiji, javlja Radio Slobodna Evropa
Na šestom spratu zgrade u Ulici Nikole Marakovića u beogradskom predgrađu Rakovica, izgrađenom sedamdesetih godina registrovana je firma „Kominvex“. Reč je kompaniji koja je od početka invazije na Ukrajinu do avgusta 2023. za manje od godinu i po dana u Rusiju izvezla robu u vrednosti većoj od 140 miliona dolara, pokazuju podaci do kojih je došao Radio Slobodna Evropa.
Trećina izvezenih proizvoda, odnosno roba vredna više od 50 miliona dolara, prema carinskim oznakama su elektronske komponente koje se nalaze na sankcijama Evropske unije jer mogu biti korišćene u vojnoj industriji. Brojevi govore o velikoj trgovinskoj firmi, ali na zgradi gde je registrovana ne postoji nikakva oznaka. Niko ne odgovara ni na interfon, ni na zvono ispred vrata stana broj 36.
Prema istraživanju RSE, „Kominvex“ je jedna od više desetina kompanija koje su registrovane u Srbiji a koje su od početka rata, od februara 2022. izvozile proizvode u Rusiju. Na osnovu podataka iz baza o međunarodnoj trgovini, RSE je analizirao više od 14.000 pošiljki koje su u Rusiju stigle u ovom periodu.
Firma „Kominvex“ je osnovana 2005. godine. Do prošle godine delatnost joj je bila trgovina na veliko delovima i opremom za motorna vozila. Na sajtu firme i danas se nudi prodaja anlasera i alternatora za teretna i privredna vozila. Prema istraživanju RSE, posao sa traktorima nije proizvodio minuse.
Podaci iz finansijskih izveštaja firme koji su objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre (APR) Srbije, pokazuju dobit od 67 dolara u 2018. godini. Tokom 2021. dobit je bila oko 1.600 dolara.
Sve se menja 2022. Tada je „Kominvex“, nakon plaćanja svih obaveza i poreza, imao čistu dobit od 1,5 miliona dolara, odnosno hiljadu puta više u samo jednoj godini. Podaci APR-a pokazuju da su se prihodi od prodaje robe uvećali skoro hiljadu puta, prenosi RSE.
Ove baze pokazuju da su proizvodi u vrednosti od najmanje 71,1 milion dolara isporučeni preko srpskih kompanija, iako se radi o robi koja je stavljena na listu visoko rizičnih proizvoda i nalaze se na sankcijama koje su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele Rusiji.
Srbija se od početka rata u Ukrajini do danas nije usaglasila ni sa jednom odlukom o sankcijama Rusiji. Višemesečno istraživanje RSE otkriva kako su u ovakvom vakumu, bez zakonskih ograničenja, pojedine srpske firme zaradile milione. Kako je pokazalo istraživanje RSE, do kupaca u Rusiji su preko srpskih papira stizali najsavremeniji tehnološki proizvodi.
U nekim slučajevima radilo se o robi najvećih američkih proizvođača mikroelektronskih kompjuterskih delova kao što su „INTEL“ ili „AMD“. Pojedine srpske firme pojavljuju se i kao izvoznici delova za avioindustriju Rusiji. Reč je o robi koja je od početka agresije na Ukrajinu pod strogim sankcijama. Mehanizmi i rute preko kojih pošiljke putuju su različiti.
Podaci RSE ukazuju i da je deo robe proizvedene na Zapadu, preko papira srpskih firmi reeksportovan u Rusiju iz država istočne Azije. Analizom podataka baza „ImportGenius“ i „Sinoimex“ RSE je utvrdio da je od početka invazije na Ukrajinu, u Rusiji carinjeno na hiljade različitih proizvoda koje su izvezle srpske firme. U ovu trgovinu najčešće su se uključivale javnosti nepoznate firme.
Najveće pošiljke ovih proizvoda u Rusiji su primile dve firme „Bitteria“ i „Velestor“, pokazuju podaci baze „Sinoimex“, piše RSE. „Bitteria“ se od 14. septembra 2023. godine nalazi na listi sankcija SAD, kada je na dugačku listu OFAC-a stavljeno još 100 drugih privrednih subjekata i osoba.
Ceo tekst pročitajte na RSE.
M.J./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U okviru istrage o zloupotrebama pri rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu i pruge ka Kelebiji, Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana za bivšeg ministra Tomislava Momirovića i još 12 lica. Nalog za hapšenje izdat je i za Gorana Vesića, koji se nalazi na bolničkom lečenju
Iako je sud u Novom Pazaru ukinuo pritvor većini uhapšenih nakon nedavnih protesta, protesti u ovom gradu ne staju dok se, kako demonstranti poručuju, ne oslobodi i poslednji uhapšeni iz ovog grada
Mladi potporučnici u subotu promovisani u kasarni na Banjici tek će videti šta ih čeka u vojsci moralno razorenoj, kada shvate da u karijeri možeš da napreduješ samo na osnovu poltronstva
„Pravda spava, vi nećete!“, poziv je studenata i zborova za protest na Autokomandi, a Temerin bi da posle 20 godina dobije pijaću vodu
Studenti u blokadi i zborovi pojedinih beogradskih opština pozvali su građane da se večeras od 20 časova priključe blokadi Autokomande
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
