Foto: Tanjug
Pred geografiju veliki naučnik je postavio zadatak da rasvetljava genezu složenih problema "koji se tiču veza i uzajamnih uticaja između celokupne prirode i etničkih elemenata, ljudskih tvorevina i ljudskih kretanja"
Geografski fakultet u Beogradu proslavlja 130 godina i 170 godina izučavanja geografije u visokom obrazovanju.
Ukazom knjaza Aleksandra Karađorđevića na Prirodno-tehničkom odeljenju Liceja, prvi put je uvedena geografija kao jedan od 12 nastavnik predmeta, a zatim, 1893. godine, na predlog Jovana Cvijića, Akademijski savet Velike škole na sednici 22. juna doneo je odluku o osnivanju Geografskog zavoda. Šest dana kasnije, u delovodniku je upisano: „Prof. dr Jovan Cvijić moli da mu se za Geografski zavod stavi na raspolagoženje knjižnica Učenog društva“.
Cvijić je osnovao Geografski zavod kao nacionalnu geografsku naučnu instituciju i postavio pred njega zadatak – da rasvetljava genezu složenih problema „koji se tiču veza i uzajamnih uticaja između celokupne prirode i etničkih elemenata, ljudskih tvorevina i ljudskih kretanja“, i tako pokreće naučnu misao napred.
Geografski fakultet je inicijator i nosilac razvoja srpske geografske škole, koja se po njenom tvorcu naziva i Cvijićeva geografska škola. U nauci se smatra da je srpska geografska škola u oblasti izučavanja naselja i stanovništva „prva škola te vrste kod nas, a u mnogome i u svetu“.
Često se ističe da je geografska nauka najprirodnija u sistemu društvenih nauka i najdruštvenija u sistemu prirodnih nauka. Treba naglasiti da su najveći izazovi savremenog društva samo neke od tema kojima se bave zaposleni na Geografskom fakultetu: siromaštvo, glad, klimatske promene, demografske promene, globalni migracioni tokovi, izbeglice, pandemije, zdravstvena zaštita i zdrave godine života stanovništva, biodiverzitet, ranjive grupe stanovništva, reproduktivne norme, jednakost polova, obnovivi i neobnovivi resursi, geopolitički konflikti, veštačka inteligencija i sajber bezbednost, globalizacija.
Toliko aktuelnih svetskih pitanja, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou, predmet su proučavanja geografske nauke što navodi na činjenicu da će geografi i u budućnosti imati ključnu ulogu u objašnjavanju i razumevanju ovih procesa. Izazovi i problemi su aktuelni i značajni za geografe, koji treba da pruže ljudima nadu, uverenje i sposobnosti da se bore za jedan bolji svet. To je ujedno glavni cilj nauke uopšte.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dugo su se opozicija i građani pitali – gde je gradonačelnik Beograda, a posle sastanka Sindkata Centar GSP sa predsednikom Aleksandrom Vučićem nametnulo se pitanje – ko u stvari donosi odluke u/o Beogradu
Predsednik Vučić je na RTS-u objavio da su od noćas, američke carine od 35 odsto, zahvaljujući pregovorima smanjene na nula odsto
Ni jedan od šest ponuđača prijavljenih na tender za rekonstrukciju Kalenić pijace u Beogradu nije zadovoljio uslove. Posao je vredan više od 20 miliona evra
Ako je kampanja protiv političke konkurencije u režimskim medijima ovakva pre nego što su izbori raspisani, kroz kakvog će tek toplog zeca prolaziti predstavnici „blokaderske liste“ jednog dana, kada se Vučić bude smilovao da saopšti kada će se i za šta glasati
Uz studente, evropejci, desnofiličari... Opozicija se lomi pred naredne izbore. Ko bi podržao studente, ko traži zajedničku kolonu, a ko je za druge podele?
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
