- Sa sajta novosadskog Centra za društvenu stabilnost (CZDS), koji se predstavlja kao nevladina organizacija, nestala je stranica sa spiskom saradnika, ali je arhivirana verzija dostupna na internetu.
- Spisak je, prema 021.rs, obuhvatao 49 saradnika, a analiza koju prenose mediji navodi da je za samo dvoje od njih nemoguće utvrditi vezu sa SNS-om.
- Novinarka 021.rs Marija Bulić primetila je nestanak nekoliko dana posle izbora.
- Direktor Centra Ognjen Karanović rekao je da ne zna zašto je stranica nestala i da je to saznao od novinarke.
Šta se dogodilo
Prema pisanju 021.rs i N1, stranica sa spiskom saradnika Centra za društvenu stabilnost nestala je nekoliko dana posle izbora 25. oktobra. Bulić kaže za N1 da ne može da tvrdi kada je tačno uklonjena, ali da su pomoću platforme Wayback Machine, koja arhivira ranije verzije sajtova, pronašli verziju na kojoj se nalazi 49 saradnika.
Među njima su, prema 021.rs, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Dalibor Mirić, savetnik ministra za ljudska i manjinska prava Dušan Mišković, savetnik gradonačelnika Novog Sada Petar Đurđev, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine Nemanja Zavišić, direktor Arhiva Vojvodine Nebojša Kuzmanović i direktor Fonda za evropske poslove AP Vojvodine Ognjen Dopuđ.
Bulić tvrdi da je većina ljudi sa spiska povezana sa SNS-om: neki su javni funkcioneri, neki zaposleni u državnim institucijama i javnim preduzećima, uključujući lokalna preduzeća u Novom Sadu. Pojedini saradnici bili su i na izbornoj listi SNS-a, a ona pominje Ivanu Macak, Aleksu Grubešića i Milana Radina.
Direktor Centra Ognjen Karanović rekao je za 021.rs da ne zna zašto je stranica nestala.
Vladina nevladina organizacija
Prema analizi koju je objavio portal Vijesti, od 49 saradnika sa sajta najmanje 15 su zvanično članovi SNS-a, među kojima su bivši poslanici, funkcioneri u pokrajinskom parlamentu i lokalnim skupštinama i članovi Predsedništva ili Glavnog odbora stranke. Dvadeset četvoro je zaposleno u državnim i vojvođanskim institucijama ili preduzećima koja kontroliše SNS, osmoro je povezano na druge načine (fondacije, udruženja, mediji bliski stranci), a za dvoje veza nije dokazana. Među saradnicima su i Tamara Davidović iz Fonda za evropske poslove i razvoj AP Vojvodine i Aleksa Grubešić, zamenik pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.
Direktor Ognjen Karanović predstavlja se kao istoričar, ali u biografiji na sajtu Centra ne navodi gde je stekao zvanje, a u javnosti nastupa kao politički analitičar u medijima bliskim vlasti.
Vijesti navode da u javnim nastupima studente naziva „teroristima“ i da je više puta afirmisao ideju „velike Srbije“.
Baza APR ne otkriva osnivača Centra, a mediji su pisali da ga je osnovao Nemanja Starović, aktuelni ministar za evropske integracije. Starović je 2019. osnovao Fondaciju „Svetozar Miletić“, usko povezanu sa Centrom i SNS-om, koja je, prema KRIK-u, u prvim godinama rada po niskoj ceni od Grada Novog Sada iznajmljivala prostor i dobijala novac na gradskim konkursima.
Veliki broj saradnika Centra završio je političku akademiju te fondacije. Srđan Graovac, saradnik Centra, upravitelj je Fondacije, njen Upravni odbor čine saradnici Centra Goran Tomić (predsednik) i Dobrosav Dević, a zamenica predsednika je Ognjana Starović, sestra Nemanje Starovića.
Aleksandar Vučić je u januaru 2023. na Instagramu objavio fotografiju sa ljudima iz Fondacije i Centra, na kojoj su Starović i Miloš Vučević.
Angažovana umetnost
Centar je u više navrata organizovao proteste „građana koji se protive blokadama“, a u februaru prošle godine podneo je Ustavnom sudu ustavne žalbe zbog povrede prava na obrazovanje posle obustave rada nekoliko osnovnih škola.
Autor je više „dokumentarnih“ serijala i filmova: „Anatomija obmane“ o Srebrenici i Račku, „Vreme terora“ o „nasilničkom ponašanju opozicije i blokadera“, „(De)blokada“ i „Dosije (eks) katedra“ i „Dosije Lex Specialis“ i „Dosije NVO“ o „obojenoj revoluciji“ i „Peta kolona“, objavljen uoči velikog protesta na Slaviji 15. marta prošle godine.
Nezavisni mediji ocenjuju Centar kao primer GONGO organizacije, odnosno vladine nevladine organizacije. Film „Referendum – priča o izmišljenoj slobodi“, napravljen povodom 20 godina od referenduma o nezavisnosti Crne Gore, emitovan je 20. i 21. maja na dve crnogorske televizije s nacionalnom frekvencijom, TV Prva i TV Adria, kao i na televizijama „Informer“ i „B92“ i „Dokumentarna TV“ u Srbiji. U njemu se, između ostalog, tvrdi da je „sazrelo vreme za novo preispitivanje volje građana ili pak za institucionalno udruživanje teritorija“, a sagovornici su ministar kulture Nikola Selaković, lider Demokratske narodne partije Milan Knežević, bivši lider bloka za zajedničku državu Predrag Bulatović i istoričar Aleksandar Raković.
Vijesti su pisale i da je Mirko Miličić, šef kabineta predsednika crnogorskog parlamenta Andrije Mandića, bio dopisnik Centra, što je iz njegove biografije na sajtu Skupštine kasnije izbrisano. Centar je bio domaćin američkim organizacijama bliskim MAGA pokretu na lokalnim izborima u martu, a njegovi članovi su im služili kao prevodioci na biračkim mestima.
Zašto je ovo važno
Spisak saradnika pokazuje kako se organizacija koja se predstavlja kao nezavisna povezuje sa strankom na vlasti i državnim institucijama, što je važno za ocenu nezavisnosti njenih projekata, među njima filmova i angažmana oko posmatranja izbora.
Uklanjanje spiska posle izbora otvara pitanje da li je reč o namernom brisanju podataka ili tehničkoj promeni, ali činjenica da je spisak sačuvan u arhivi znači da se ne može sakriti.
Film o Crnoj Gori i navodna veza sa kabinetom predsednika crnogorskog parlamenta pokazuju da je delovanje Centra prešlo granice Srbije.
Za javnost je važno da se utvrdi ko finansira takve organizacije i da li primaju javna sredstva.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
