Foto: Ana Paunković
Nakon neuspelog uvođenja novog sistema naplate karata i postavljanja tabli za praćanje dolaska vozila koje često prikazuju neprecizne podatke, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić ponovo je uzburkao javnost odlukom o linijama 704, 706 i 707
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić ponovo je za samo nekoliko dana napravio pravu pometnju u vezi sa javnim prevozom, jer je suspendovao odluku o izmeni na linijama gradskog prevoza 704, 706 i 707, iako je Sekretarijat za javni prevoz nakon višemesečne analize predložio skraćivanje tih linija.
Sekretarijat je naveo da će najavljenom izmenom biti rasterećen javni saobraćaj na terminusu „Zeleni venac” u Ulici Jug Bogdanova.
Odluka je naišla na revolt stanovnika naselja koja bi bila diretktno pogođena odlukom – Batajnica, Zemun polje i Altina, a organizacija „Kreni-promeni“ organizovala je potpisivanje peticije protiv takve odluke.
Prethodno je Šapić uveo novi sistem naplate, koji je ubrzo propao, a zatim postavio i table za praćanje dolaska vozila koje često prikazuju neprecizne podatke.
Zašto Šapić se toliko meša u funkcionisanje javnog saobraćaja kada je evidentno da se u to ne razume, za „Vreme“ objašnjava Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu.
Šapić kao zastupnik “Strele” iz Obrenovca
„Aleksandru Šapiću je vladajuća koalicija prepustila kontrolu nad javnim prevozom u prestonici, tako da sve što se dešava u tom domenu, isključivo je njegova zasluga, ili bolje reći krivica. Nažalost, šteta koja je napravljena je već ogromna. Danas u Beogradu javni prevoz košta budžet grada 300 miliona evra godišnje, odnosno za 100 miliona godišnje više nego pre Šapića“, kaže Jovanović.
Dodaje da je Šapić prethodne dve i po godine iskoristio da napravi dilove sa privatnim autoprevoznicima, koji su obično na štetu gradskog budžeta i kvaliteta javnog prevoza.
„Danas je gradonačelnik najveći zastupnik privatnog prevoznika ‘Strela’ iz Obrenovca, kojem je ustupio ogroman broj linija GSP-a i zbog koga namerava da ukine trolejbuse u Beogradu. Zbog ‘Strele’ hoće i da skrati tri linije gradskog prevoza koje iz Zemuna dovoze putnike u centar grada, kako bi ovom privatniku skratio vreme obrta vožnje“, zaključuje Jovanović.
Suvlasnik kompanije „Milenijum tim“ Ivan Bošnjak potvrdio je na sudu da je Predrag Mali zaposlen u firmi „KBV datakom“ više od deset godina, ali je odbacio tvrdnje da firma ostvaruje milionske poslove zahvaljujući političkim vezama. Bošnjak je istakao: „Ponosni sam član Srpske napredne stranke, ali firma nema nikakve veze sa državom niti dobijamo poslove preko političkih kontakata“
Kako se 27. januar, od studentskih protesta 1997. do blokade Autokomande 2025. i najave skupa ispred Rektorata 2026, upisao kao datum otpora i građanske solidarnosti
„Mladi policajci su mi rekli da i sami čekaju revoluciju, da će biti uz narod kada stvarno krene", kaže za „Vreme" bivši major Uprave policije Slobodan Pajić
Nastavlja se bojkot nastave visokoškolskih ustanova u Novom Sadu, a ispred Filozofskog fakulteta biće organizovan protest „Empatija kao otpor“
Televizije su u nedelju prenosile „Tematsku sednicu“ Vlade Srbije. Bila je to neka vrsta grupne terapije, s tim što je na sceni bio samo jedan lik, Aleksandar Vučić, psihoterapeut i pacijent u jednoj osobi, dok ga je grupa okruživala kako bi imao na kome da se iživljava i kako bi imao ko da mu klima glavom
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
