Na skupštinskom kolegijumu o Radnoj grupi za birački spisak i praćenje preporuka Kancelarije OEBS-a za ljudska i manjinska prava (ODIHR) održanom u utorak deo opozicije koji je rešio da izađe na izbore je tražio da u njoj budu zastupljeni i predstavnici civilnog sektora, kao i da ima izvršne nadležnosti.
Druga Radna grupa trebalo bi da pripremi izmene zakona kako bi došlo do ispunjenja preporuka ODIHR-a o izbornim uslovima, koje je ta evropska institucija uputila nakon izbora održanih 17. decembra prošle godine.
Novi sastanak dolazi nakon što su poslanici u Narodnoj skupštini dan ranije bili usvojili izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, čime je omogućeno da izbori u 88 lokalnih jedinica budu spojeni sa beogradskim izborima 2. juna.
Prioritet pravila za birački spisak
Poslanica Zeleno-levog fronta Jelena Jerinić kaže za „Vreme” da su kao prvi prioritet za Radnu grupu za sprovođenje preporuka ODIHR postavili da na loklanim izborima ne mogu da glasaju ljudi koji su u skorije vreme promenili prebivalište.
„Kada nemamo birački spisak koji je u skladu sa zakonom, onda moramo da pribegavamo nekim drugim merama. To bi bila kratkoročna mera. O detaljima bi trebalo da se razgovora na pranvničkom, a ne političkom nivou, kako ta zabrana ne bi oštetila neke ljude sa čijem se prebivalištima nije manipulisalo. Ali, insistiramo da to bude prva tačka jer je kratko vreme do 2. juna. Srspka napredna stranka (SNS) bi uvođenjem tog roka od 12 meseci (retroaktivno) pokazala koliko je spremna da otvori birački spisak“, kaže Jerinić.
Sagovornica „Vremena“ kaže da je još uvek moguće da se sve izvede do izbora.
„Nije problem tehničke izvodljivosti, već da li će na to pristati, ili ne. Nama je rečeno da su im prihvatljivi neki kraći rokovi. Ali mislm da će, kao i uvek, strategija SNS-a da bude odugovlačenje. Zbog toga što njima odgovara da mi tokom čitave izborne kampanaje razgovaramo o izbornim uslovima, umesto da se bavimo predizbornom kampanjom za lokalne izbore“, kaže Jerinić.
Vreme je za kampanju
„Ja bih volela da samo krenemo u kampanju, a i da vidimo kako će da izgleda kampanja kolega iz opozicije za ‚aktivni’ bojkot. Očekujem da se to uskoro desi, jer bi bilo besmisleno da se bojkot svede na sedenje kod kuće. Mislim da se zanemaruje da mi imamo 88 gradova i opština u kojima će, pored Beograda, biti održani izbori. Te mi se čini da to nije bojkot izbora u celini, nego zapravo samo bojkot beogradskih izbora“, smatra Jerinić.
Oni koji se zalažu za bojkot bi trebalo jasno da objasne građanima gde im preporučuju da bojkotuju izbore, a gde se izlasku na izbore ne protive.
Borbi nije kraj 2. juna
Uzevši u obzir i pesimistični scenario, da ništa od zahtevanih promena ne bude realizovano, Jerinić kaže da se borba ne završava sa 2. junom.
„Stav ZLF-a je da se za izborne uslove borimo i pre, i za vreme i nakon izbora. Naš izlazak na izbore ne znači da smo odustali od borbe za izborne uslove“.
Kaže da su u decembru nepravilnosti na zborima otkrili zahvaljujući tome što su u izbornom procesu učestvovali podnosioci lista, njihovi kontrolori, članovi izbornih komisija, organizacije civilnog društa i njihovi posmatrači.
„Ne bismo bili u mogućnosti da otkrijemo išta od toga da smo bojkotovali izbore. Izlazak na izbore je jedan od načina borba za poštene izbore“, objašnjava Jerinić.
Upozorava i da ukoliko niko ne izađe na izbore, onda ostaje prazan prostor, „pa SNS u tom slučaju možda i ne bi ni morao da krade niti da preseljava birače“.
„Oni to rade jer im pada podrška u Beogradu. Odnosno, opozicija ima sve više glasova. Pa to služi da nadomesti pad rejtinga naprednjaka pored kupovine glasova, pritisaka na birače i svega drugoga“, zaključuje Jerinić.
To je jedan vid režimske kalkulacije. A kalkulacija opozicije koja izlazi na izbore je da u mnogim lokalnim sredinama može da dobije više glasova, nego što stranke na vlasti mogu da namaknu nezakonitim radnjama. Pa i u Beogradu.
