Jedan posmrtni venac i nedogorele žute sveće

„Ima isuviše sumnjivih okolnosti koje nas navode na zaključak da je reč o pokušaju ubistva Vuka Draškovića. Bez ikakve sumnje, to će imati ekstremno značajne političke posledice i više ništa neće biti kao pre“, izjavio je u nedelju uveče (2. oktobra) Ognjen Pribićević, savetnik predsednika Srpskog pokreta obnove, komentarišući za AFP vest da su istoga dana oko 12,20 nedaleko od Lazarevca, u saobraćajnoj nesreći (u kojoj je igrom slučaja Vuk Drašković bio jedini preživeo), poginuli Veselin Bošković visoki funkcioner SPO-a i direktor Direkcije za građevinsko zemljište i trojica članova ličnog obezbeđenja predsednika SPO-a.

U prvi mah izgledalo je kako inače racionalni Pribićević sa puno emocija reaguje na vest o velikoj tragediji koja je zadesila SPO i porodicu Drašković lično. Dan-dva posle ove nesreće, koja se dogodila u veoma osetljivom političkom trenutku po Srbiju i iza koje su ostali da se vuku silni repovi zbog neefikasne policijske istrage i nedostatka bilo kakvih zvaničnih informacija, teza o pokušaju atentata na Vuka Draškovića počela je da se pominje i van SPO-a i krugova bliskih ovoj partiji. Što se „ekstremno značajnih političkih posledica“ ove nesreće tiče, njih za sada nema. Iz redova Srpskog pokreta obnove, tačnije rečeno iz pojedinih opštinskih organizacija ove stranke (Bor, Subotica), stižu nagoveštaji o tome da će odgovor „ubicama“ biti žestok. Na ovakve nagoveštaje indirektno je reagovala partijska centrala upozorenjem kako se tako krupne političke odluke o eventualnom uličnom angažovanju i radikalizovanju partijskog članstva ne mogu donositi „na svoju ruku“ na lokalnom nivou i kako će se o svemu tome veoma brzo izjasniti sam partijski vrh.

Lice mesta

Na Ibarskoj magistrali, dva i po kilometra od skretanja za Lazarevac prema Gornjem Milanovcu, kod sela Petka, na delu puta ravnom i pravom kao strela, na asfaltu je velika crna mrlja. Pored puta, na ivici polja kukuruza, velika površina sagorele trave. Odmah tu je i humka od nekoliko kubika sitnog peska na kojoj stoji jedan posmrtni venac i tri nedogorele žute sveće. Dvadesetak metara dalje pored puta kukuruzi su izlomljeni i polegli i tu su razbacani komadi crne plastike, očigledno delovi automobila. Ima i nešto iskrivljenog metala. Dok razgledamo mesto nesreće, kraj humke staje beli „stojadin“ beogradske registracije, u kome sede četiri krupna momka. Izlaze; i oni pale sveću. Jedan iz kola vadi malu plastičnu kesu i puni je peskom sa gomile.

Vuk Drašković, predsednik Srpskog pokreta obnove, krenuo je u nedelju prepodne na Ravnu Goru. Putovao je u automobilu „audi 8″, za čijim je volanom bio Veselin Bošković, direktor Direkcije za građevinsko zemljište grada Beograda i brat Draškovićeve žene Danice. Danica Drašković se sa saveznim poslanikom SPO-a Gordanom Aničić i vozačem vozila u džipu koji je bio ispred „audija“. Iza Draškovića se kretao „BMW 520″ u kome su sedela tri telohranitelja lidera SPO-a: Zvonko Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurević.

Kad je kolona, između 12:15 i 12:20, stigla do kobne tačke na magistrali u susret im je naišao zeleni kamion, „mercedes“ kiper četvoroosovinac, izuzetno robusno, snažno vozilo, natovaren peskom. Džip u kome se nalazila Danica Drašković prošao je pored kamiona. Prema rečima Vuka Draškovića, jedinog dostupnog svedoka, pet metara pre nego što će se mimoići i sa „audijem“, kiper je naglo skrenuo na svoju levu stranu puta. „Politika“ piše, pozivajući se na nezvanične rezultate istrage, da je Veselin Bošković instinktivno skrenuo udesno da bi izbegao direktan sudar. Međutim, „audi“ je svojom levom, vozačkom, stranom, ipak udario u ivicu kamiona i izleteo sa puta. Iako advokat Borivoje Borović, član predsedništva SPO-a koji vodi partijsku istragu o ovom događaju, kaže da kamion uopšte nije kočio, jedini tragovi guma koje je ekipa „Vremena“ zatekla na licu mesta su dupli, kamionski, i oni sugerišu da je kamion počeo da koči tek pošto se poprečio na putu. U tom trenutku „BMW“ je udario u kiper i skoro celom dužinom se podvukao pod njega. Meštani sela Petka svedoče da su čuli eksploziju, zatim videli visok stub dima, pa potom čuli još jednu eksploziju.

Veselinu Boškoviću je polomljen vrat i on je izdahnuo na putu do lazarevačkog Doma zdravlja, čija je ekipa na mesto nesreće stigla u roku od nekoliko minuta. Vuk Drašković je zadobio desetak santimetara dugačku posekotinu glave i bio je izvesno vreme bez svesti. Sva trojica putnika u „BMW“-u ostala su na mestu mrtva. Izgleda da je Draškoviću život spasao vazdušni jastuk koji se naduvao prilikom sudara. Činjenica da je Bošković umro usled preloma vrata navodi na pomisao da ga je ubio baš vazdušni jastuk. Ova sigurnosna naprava veoma se brzo i snažno naduvava što može biti kobno ukoliko se telo ne nalazi u pravilnom poloćaju. Pravilan položaj tela obezbeđuje se vezivanjem pojasa.

Iako je na mesto nesreće blagovremeno stigla i vatrogasna ekipa lazarevačkog odeljenja unutrašnjih poslova, saobraćaj je na toj deonici puta zbog požara i uviđaja bio zatvoren nekoliko sati. Kamion i „BMW“ su potpuno izgoreli. Vuk i Danica Drašković su Dom zdravlja u Lazarevcu napustili tek posle pet popodne, kada je telo Veselina Boškovića preneto na Institut za sudsku medicinu.

Foto: Goranka Matić

Treći čovek

Vozač kamiona je netragom nestao. Meštani Petke kažu da se za nepunih pet minuta na mestu udesa okupilo stotinak ljudi, njihovih seljana i putnika zaustavljenih na magistrali. Kasnije su stigle i pristalice SPO-a iz okolnih mesta, neki čak iz Valjeva. „Možda je on sve vreme stajao tu i gledao“, kaže jedan meštanin Petke. Moguće je i da je peške otišao do obližnjeg Lazarevca, a možda ga je, ukoliko je doista reč o atentatu, negde usput sačekao unapred pripremljen automobil. Verzija po kojoj ga je u kola primio neko od onih koji su čekali da se put otvori za saobraćaj malo je verovatna, jer bi to značilo višesatno zadržavanje opasno blizu mestu zločina.

Uviđaj je izvršio istražni sudija Prvog opštinskog suda Krsto Bobot. To je onaj koji je pokojnog Slavka Ćuruviju i dvojicu novinara Dnevnog telegrafa osudio na višemesečne zatvorske kazne, krajem prošle godine, kad je protiv njih privatnu krivičnu prijavu podneo Milovan Bojić. Baš je Bobot te nedelje bio dežuran. U izjavi koju je u utorak dao Tanjugu Bobot kaže da je dao nalog policiji da vozača kamiona „pronađe, liši slobode i privede istražnom sudiji“. Takođe je dao nalog policiji da utvrdi ko je vlasnik kamiona koji je učestvovao u saobraćajnoj nesreći, te da se izvrši obdukcija poginulih i obavi vanredni tehnički pregled vozila koja su učestvovala u saobraćajnoj nesreći. „Moje dežurstvo završeno je 4. oktobra ove godine u 7.30 časova“, zaključuje Bobot. Istraga do srede prepodne nije dala nikakve rezultate. Ne samo što vozač nije pronađen, nego se još uvek ne zna ni ko je vlasnik kamiona. Kiper je u trenutku sudara nosio registarske tablice BG 994-704, ali se njima, ko zna kako, kasnije izgubio svaki trag. Identifikacija vozila moguća je i po broju šasije ili broju motora, i ti podaci su policiji poznati, ali i tu istraga tapka u mestu. Prema nezvaničnoj verziji, koju je u sredu 6. oktobra objavila „Politika“, „pronađen je prvobitni vlasnik koji je kamion prodao drugom licu, koje je takođe pronađeno, ali je i ono ovaj kamion prodalo trećem licu čiji identitet nije utvrđen jer nema papira o prenosu vlasništva“.

Paralelno sa neuspešnom zvaničnom istragom teče istraga Srpskog pokreta obnove koju vodi Borivoje Borović. Ni ona zasada nije dala rezultata. Borović je u ponedeljak rekao novinarima da je policija našla vozača, ali su to kasnije demantovali i sudija Bobot i sam Borović. Član predsedništva SPO-a rekao je i da su mu svedoci ispričali da je vozač neposredno pre udesa bio u pola kilometra udaljenoj kafani „Sandra“. „Neko ga je pozvao preko mobilnog telefona i on je ušao u kamion i odvezao se“, rekao je Borović. Navodno je kamiondžija sedeo u „Sandri“ od 11 sati tog prepodneva, ali ga se kelnerice ne sećaju. „Ne znam šta je to od jutros. Svi nas pitaju za nekakav kamion, ali ga se ni ja ni koleginica ne sećamo“, rekla je za „Vreme“ jedna od kelnerica koje su u nedelju radile u prvoj smeni. Borivoje Borović napominje da očevici nisu u stanju da opišu navodnog osumnjičenog. On je za „Vreme“ rekao da bi samo jedan od svedoka bio upotrebljiv u istrazi, ali da ni on ne želi da svedoči. Borović se, kako nam je rekao, trenutno trudi da ustanovi ko je sve znao kuda će se predsednik stranke tog dana kretati.

Nadležnost i pretpostavke

U stvari, istraga još nije ni započeta niti je podnet zahtev za njeno sprovođenje. Ovaj slučaj nije u nadležnosti Prvog opštinskog suda, pa istragu neće voditi sudija Bobot. Njegova uloga je, ipak, veoma značajna. On će, kako je objasnio „Politici“, na osnovu dokumentacije i prikupljenih dokaza proceniti koje je tužilaštvo nadležno za ovaj slučaj. Ako je ugrožavanje javnog saobraćaja učinjeno iz nehata, onda će biti nadležan opštinski sud, u ovom slučaju u Lazarevcu, jer je to delo za koje je zaprećena kazna manja od deset godina zatvora (od jedne do osam). Međutim, ako je ugrožavanje javnog saobraćaja izvršeno sa umišljajem, onda je, ako je nastupila smrt jednog ili više lica, nadležan i okružni sud, a ovde bi to bio Okružni sud u Beogradu. U zavisnosti od procene sudije Bobota, koji će svoj posao na ovom slučaju završiti sastavljanjem zapisnika o uviđaju i dostavljanjem predmeta nadležnom tužiocu, predmet će biti predat ili Opštinskom javnom tužilaštvu u Lazarevcu ili Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, piše „Politika“.

Postoje tri osnovna uzroka zbog kojih bi do ovakve nesreće moglo doći. Mogao je nastupiti nekakav kvar na vozilu. U ovom slučaju to bi morao biti kvar upravljačkog mehanizma, ali je teško zamisliti takav kvar koji bi doveo do nagle promene pravca kretanja na pravoj deonici puta. Vozač je mogao zaspati ili umreti za volanom, moglo mu je naglo pozliti, a mogao je biti i pijan. Da je bilo koji od ovih razloga bio u pitanju, teško da bi kamiondžija ostao nepovređen, fizički sposoban i dovoljno priseban da jednostavno nestane sa mesta nesreće, ne ostavljajući za sobom nikakve tragove. Ostaje još pretpostavka da je na levu stranu puta skrenuo namerno. Tu opet postoje dve mogućnosti: iznenadni nastup ludila ili predumišljaj. O prvoj mogućnosti jednostavno ne vredi raspravljati. Drugi slučaj bi tražio izvesnu organizaciju i informacije, ali ni jedno ni drugo nisu preterani zahtevi. Teškoće u pronalaženju vlasnika vozila – bilo da je u pitanju verzija koju navodi „Politika“, bilo da je reč o zataškavanju ili je u pitanju nešto treće (kao što je čaršijska priča po kojoj vozilo uopšte nije registrovano u Srbiji, a tablice su lažne) – vode istom zaključku.

Reakcije

U mnogobrojnim stranačkim reagovanjima na ovaj događaj sa tragičnim posledicama najmanje dilema bilo je izgleda za ljude iz Nove demokratije. U zvaničnom saopštenju ove stranke, između ostalog, najoštrije se osuđuje „pokušaj ubistva predsednika SPO-a Vuka Draškovića i njegovih saradnika“ i ocenjuje da atentat na lidera jedne stranke „predstavlja opasan presedan koji može da prouzrokuje nesagledive posledice po politički život u Srbiji“. Aludirajući očito na davnu pogibiju Slobodana Penezića Krcuna, takođe na lazarevačkom drumu i takođe u slučaju iza koga je svojevremeno ostalo mnogo različitih sumnji i prizvuka, ND je u svom saopštenju ukazala i na činjenicu da je „sklanjanje političkih neistomišljenika insceniranjem saobraćajnih nesreća metod već viđen na ovim prostorima“. Sumnje da ova nesreća ima i jasnu političku pozadinu sasvim određeno iskazivao je u nekoliko navrata i lider DS-a Zoran Đinđić, zahtevajući od vlasti da što pre ponudi uverljivo objašnjenje onoga što se dogodilo. „U suprotnom, verovaću da je u pitanju atentat na Vuka Draškovića“, izjavio je Đinđić. Predsednik Socijaldemokratije Vuk Obradović ističe da se tragedija dogodila pod vrlo neobičnim okolnostima, u podne, po sunčanom vremenu, na otvorenom putu… Stav DSS-a je da je za sada reč o saobraćajnoj nesreći, dok zvanična istraga (ali i ona nezvanična koju vodi SPO) ne pokaže šta se stvarno desilo.

Većina stranih listova uglavnom je citirala prvu Draškovićevu izjavu o ovom događaju – „pokušali su da me ubiju“ – i manje-više direktno dovodila u vezu ovu sumnjivu saobraćajku sa tezom da je poslednjih dana došlo do izvesnog približavanja stavova SPO-a i SZP-a oko toga kako bi se ubuduće trebalo boriti protiv Miloševića. Neki strani listovi su upravo u toj najavi približavanja pokušali da pronađu i eventualni odgovor na pitanje – ko je i zašto imao razloga da se pribojava Draškovića i radi mu o glavi. Na isto pitanje ko stoji iza pokušaja ubistva Vuka Draškovića, ako je već o tome reč, portparol SPO-a Ivan Kovačević bez mnogo detaljisanja odgovara: „Svi oni koji imaju interesa da Vuk Drašković i SPO nestanu sa političke scene.“

Najviše šarenila u opisivanju ovog događaja moglo se inače uočiti u ruskoj štampi. Listovi u kojima Miloševićev režim nije na prevelikoj ceni tvrdili su da je ovoga puta kamion-teretnjak upotrebljen izgleda kao sredstvo političke borbe i isticali kako bi incident u kome je Drašković za malo izbegao smrt mogao da bude od prelomnog značaja za političku budućnost Srbije, pogotovo ako se Vuk i njegove pristalice pridruže demonstrantima. Listovi poput „Izvestije“, međutim, tvrde kako je Drašković prestao da bude opozicija Miloševiću i da pre liči na njegovog tajnog saveznika. „Sumnjičiti srpske vlasti da su pokušale da uklone Draškovića je isto kao kada bi Kremlj pripremao tajni atentat na lidera Liberalno demokratske partije Vladimira Žirinovskog“, kaže se u izveštaju ovog lista.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Usijavanje

Neke (već pomenute) spontane reakcije „iz baze“ pokazuju kako bi deo članstva SPO-a ponovo rado krenuo da se sa Miloševićevim režimom obračunava preko ulice. Poslanik SPO-a u niškoj SO Miodrag Stanković Uča koji je nedavno štrajkovao glađu zbog neispunjenih državnih obaveza prema rezervistima, tražio je pre dve večeri od političara da se izdignu iznad sujeta i ujedine. „Pravi Srbi su na trgu“, tvrdio je Uča i ujedno nudio recept za promenu. „Imamo dva mudra starca – patrijarha i deda Avrama… Neka naši lideri odu kod ova dva mudra starca, dogovore su i sklone ovu crvenu aždaju“. Predsednik borske organizacije ove stranke Miki Jakošević izjavio je pre nekoliko dana kako „razgovora više nema“. „Pokušaj atentata na Vuka Draškovića je prelio čašu i od večeras je SPO sa vama“, poručio je Jakošević lokalnim čelnicima SZP-a koji već danima pokušavaju da dozovu narod na ulicu.

Đuro Vučelić predsednik SPO-a Subotice izjavio je na dan sahrane Veselina Boškovića da su „ubice mučki krenule u rat sa SPO-om i da će zato rat imati“. Vučelić je bio veoma određen i kada je obećao da „neće više biti plišanih demonstracija, uslediće protesti do konačnog pada i kraha ovih beskrupuloznih ubica i njihovih nalogodavaca“. Nad odrom Veselina Boškovića, ubice je pominjao i lider SPO-a Vuk Drašković, šaljući prokletstvo na one koji već deset godina svoju sreću grade na nesreći drugih, one koji sve ovo vreme šire mržnju, razaraju države, ubijaju toliki svet i čine tolika zla. Svima koji su na sahrani slušali ove reči ili kasnije gledali nekoliko puta ponovljen snimak na Studiju B bilo je jasno na koga je predsednik SPO-a mislio. U Draškovićevom oproštajnom govoru osim ovakvih konstatacija i ponovljenih pitanja „dokle, dokle, dokle“, nije bilo nijansi pretnji, niti nagoveštaja kojim putem će SPO dalje. Teza o atentatu podrazumeva, naravno, da se dalje nikako ne može sa onima koji ti rade o glavi.

Insistiranje na tome da je prošle nedelje na lazarevačkom putu bila planirana fizička likvidacija Vuka Draškovića, neminovno će u budućnosti radikalizovati dosadašnje pozicije SPO-a. Sam po sebi svaki atentat predstavlja ukidanje bilo kakve mogućnosti političkog razgovora i to bi moglo da bitno promeni pozicije SPO-a čiji su čelnici do sada, za razliku od lidera SZP-a, insistirali da se pre svega pregovorima, i isključivo mirnim, nenasilnim putem preko parlamenta, dođe do novih izbora i samim tim promena. Lider ND-a Duško Mihajlović tvrdio je nedavno kako se trenutna politička igra u Srbiji svodi zapravo na „bitku za Vuka“ i da će ona strana koja privuče Vuka imati većinu na „izborima ili na ulici“. Ako se ova svakako interesantna procena uzme kao sasvim tačna, nakon svega što se oko Draškovića događalo protekle nedelje, moglo bi se možda zaključiti kako je u ovom trenutku Vuk neuporedivo bliži ulici. Oni koji su već na ulici, međutim, jedva dišu u svojim nastojanjima da na protestima okupe veći broj ljudi, dok SPO uporno proglašava takav vid političke borbe – kao davno prevaziđen i neefikasan. Izlazak SPO na ulicu u ovom trenutku značio bi takođe i odricanje vrha ove stranke od često pominjane tvrdnje kako se ne može Dunav (SPO) ulivati u potok (SZP), već samo obrnuto. S druge strane, ako se u Srbiji poslednjih nedelja zaista vodi „bitka za Vuka“, ostaje i dilema zašto bi oni koji su želeli da ga ubede da stane na njihovu stranu i borili se da on bez ostalih iz opozicije izađe na izbore, istovremeno pokušali i da ga ubiju. „Boreći“ se za Vuka, „Politika“ je dan-dva uoči ovog događaja (pozivajući se na neke svoje dobro obaveštene izvore) upozoravala lidera SPO-a kako Đinđić navodno pokušava da ga „pošalje u Hag“.

Na vrhu SPO-a je, dakle, da veoma brzo odluči o svojim narednim koracima i pronađe pravi odgovor na ono što u ovoj partiji opisuju kao „neuspeli atentat na Vuka Draškovića“. To svakako podrazumeva i odgovor na pitanje na koje do sada niko od zastupnika teze o atentatu nije pružio pravi odgovor – ko je u ovom trenutku imao interesa da eventualno organizuje Draškovićev parastos. Odgovori tipa „svi koji nas ne vole“ ili „svi koji su želeli da ubiju Vuka i istinu“ predstavljaju samo površne pokušaje da se dođe do prave istine o događaju koji bi zaista mogao da ima „ekstremne posledice“ na ovdašnji politički život.

Istovremeno, na vlasti je da shvati kako saobraćajni udes u kome predsednik najjače opozicione partije jedva izvuče živu glavu, a četvorica njegovih bliskih saradnika poginu, ne može biti običan saobraćajni udes. Vlast koja to ne shvata i ujedno ne pokušava da čitav slučaj što pre demistifikuje (ako ima čime), ozbiljno rizikuje da se nađe pod lavinom sličnih optužbi o pokušaju fizičke eliminacije Vuka Draškovića. U zemlji sa najviše policajaca po glavi stanovnika u poslednje dve-tri godine ionako se dogodilo toliko nerazjašnjenih ubistava važnih ljudi da to već poodavno zaudara do neba. Ubijena su, na primer, trojica ljudi (Badža, Kundak, Tref) koji su zalazili u kuću samog predsednika države, a najviše što je doprlo do javnosti bilo je kako je Badžin ubica na nogama imao patike. Pre nekoliko meseci, u centru grada, i usred bela dana, likvidiran je i poznati novinar Slavko Ćuruvija, a sve što je prethodilo ovom ubistvu upućuje na zaključak o političkoj likvidaciji. I opet nikom ništa.

Toliko nerazjašnjenih slučajeva teško može biti slučajno. Pogotovo u državi sa toliko onih koji nose patike ili voze neregistrovane kamione.

Nenad Lj. Stefanović / Zoran B Nikolić