U Srbiji postoje izazovi u funkcionisanju demokratskih institucija zbog sve polarizovanije političke situacije na nacionalnom i na lokalnom nivou, navedeno je Izveštaju Evropske komisije koji objavljen u utorak.
U izveštaju se pominju pad nadstrešnice i protesti koji su usledili, napad na predstavnike medija i civilnog društva i izbori u Zaječaru i Kosjeriću.
Navedeno je da je „tragičan pad“ nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, u kojem je poginulo 16 ljudi izazvao „masovne studentske i građanske proteste i blokade širom zemlje koje se i dalje održavaju“.
„Vlasti su, uglavnom, dozvolile održavanje protesta, a policija je obezbeđivala bezbednost tokom protesta, iako je zabeležno nekoliko incidenata i napada na studente i mirne demonstrante, uključujući napade koji su doveli do teških povreda, slučajeve bekstva sa mesta saobraćajne nesreće i druge fizičke napade“, navedeno je u Izveštaju.
„Vlast potkopava legitimnost pitanja koja su pokretali studenti i građani“
Pomenuto je i da su se incidenti intenzivirali tokom leta, „uključujući vandalizam i napade na imovinu pojedinaca i preduzeća koja se smatraju podržavaocima protesta“.
Ukazano je da bilo i slučajeva napada na „nezaštićene prostorije vladajuće stranke“.
„Krajem juna, vlasti su usvojile represivniji pristup, uključujući brojna hapšenja i izveštaje o prekomernoj upotrebi sile protiv demonstranata. Državni zvaničnici su često predstavljali proteste kao ‘obojenu revoluciju’ koju podržavaju strane zemlje sa ciljem rušenja ustavnog poretka zemlje, čime je potkopana legitimnost pitanja koja su pokretali studenti i građani“, navedeno je u Izveštaju.
U dokumentu se podseća da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odobrio pomilovanja za nekoliko pojedinaca odgovornih za napade na studente i studente demonstrante, „štiteći ih od krivičnog gonjenja“.
„Narušena institucionalna autonomija fakulteta i akademske slobode“
Navedeno je i da su „svi ključni državni univerziteti bili blokirani, a nastava obustavljena mesecima“.
Evropska komisija podsetila je i na uvođenja mera Vlade Srbije kojima je „narušena institucionalna autonomija fakulteta i akademske slobode“, odnosno na to da su privremeno smanjene plate za nastavno i akademsko osoblje i ograničeno radno vreme posvećeno istraživanju.
„Kada je reč o izbornoj reformi, prioritetne preporuke OEBS/ODIHR-a tek treba da budu sprovedene“, navеdeno je u izveštaju i istaknuto da one podrazumevaju „razdvajanje države i stranke, inkluzivnost i sveobuhvatnost izborne reforme, reviziju biračkog spiska i transparentnost podataka sa biračkog spiska, veći nadzor nad izbornim kampanjama i njihovim finansiranjem, kao i mere za omogućavanje slobode i nezavisnosti medija“.
„Tokom perioda izveštavanja nisu održani nacionalni izbori, a Ustavni sud još nije doneo odluke o predlozima opozicije kojima se osporavaju vanredni parlamentarni i lokalni izbori iz decembra 2023. godine. U junu 2025. godine održani su redovni lokalni izbori u opštinama Zaječar i Kosjerić, a prema rečima domaćih posmatrača organizacija građanskog društva, oni nisu bili ‘ni slobodni, ni pošteni’ i održani su u atmosferi ‘straha i represije, obeleženoj institucionalnim pritiskom, nasiljem i velikim prisustvom policije ispred biračkih mesta tokom celog dana’“, navedeno je.
„Ponekad nedostajala nepristrasna reakcija predsednika parlamenta“
Naglašeno je da efikasnost, autonomija i transparentnost rada parlamenta, kao i uloga parlamentarne opozicije, moraju da se ojačaju, uz ocene da su sednice retke i sa „nedostatkom istinske političke debate“.
„Ponekad je na parlamentarnim sednicama nedostajala nepristrasna reakcija predsednika parlamenta, kako je predviđeno proceduralnim pravilima, zbog direktne razmene mišljenja sa opozicijom, a skoro sve zakone i predloge zakona koje je usvojio parlament predložila je vlada“, konstatovano je u Izveštaju.
U Izveštaju Evropske komisije podseća i na promene u Vladi Srbije posle pada nadstrešnice, odnosno ostavke dva ministra, a potom i premijera posle nasilnog fizičkog napada na studente u januaru ove godine.
„U javnosti se intenzivno raspravlja o ovlašćenjima predsednika države, odnosno zabrinutosti da političku debatu i donošenje odluka u praksi vodi predsednik na način koji nije predviđen Ustavom“, navedeno je.
„Podnete su žalbe zbog upotrebe špijunskog softvera usmerenog na branitelje ljudskih prava i novinare, slučajevi strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) sve više su ometali rad organizacija civilnog društva. Verbalni napadi i kampanje blaćenja protiv organizacija civilnog društva koje se zalažu za vladavinu prava intenzivirali su se od početka protesta, a nekoliko stranih predstavnika civilnog društva, uključujući i one iz zemalja članica EU, privedeno je i proterano iz Srbije“, piše u Izveštaju.
Navedeno je i da je parlamentarni odbor za nadzor službi bezbednosti u martu raspravljao o navodima o upotrebi zvučnog uređaja tokom masovnog protesta 15. marta u Beogradu i da je odbacio takve tvrdnje.
„Predstavnici civilne bezbednosne agencije (BIA) tvrdili su da se u Srbiji dešava ‘pokušaj obojene revolucije’, a tokom masovnih studentskih i građanskih protesta, bilo je izveštaja da BIA pritvara i poziva građane, studente i aktiviste na informativne razgovore“, zaključuje se u Izveštaju Evropske komisije.
