Izbori u Crnoj Gori: Ulazak u parlament na velika vrata

Građani Crne Gore glasaće danas na vanrednim izborima za novi saziv parlamenta. Pravo glasa ima 542.468 birača koji će svoj glas dati jednoh od petnaest izbornih lista. 

Sigurno najkraću predizboru trku u samom finalu obeležila „afera“ čiji je glavni akter Milojko Spajić, lider Pokreta Evropa sad (PEZ). Nakon što nije prihvaćena njegova kadidatura za predsednika države zbog nelegalnog crnogorsko-srpskog dvojnog državljanstva, ovog puta Spajić je doveden u vezu sa „kraljem kriptovalute“ Do Kvona kojeg potražuju Koreja i SAD zbog melverzacija teških 40 milijardi dolara. Kvon je nedavno uhapšen u Podgorici sa falsifikovanim pasošem.

Spajić nije osporio susrete sa Do Kvonom, tvrdeći da je to bilo u vreme kada za njim nije postojala crvena interpolova poternica i nazvao ga je prevarantom. Evropa sad je optužila premijera u tehničkom mandatu Dritana Abazovića da je tempirao i iskonstruisao čitavu aferu neposredno pred same izbore. 

Teško će se ikada saznati koliko će to zaista uticati na rezultat PEZ Milojka Spajića i predsednika Crne Gore Jakova Milatovića s obzirom da do sada nisu učestovali na parlamentarim izborima. Takođe, teško će biti proceniti da li je Dritan Abazović profitirao na ovoj priči. No, na kraju ovog dana videće se da li je ova politička manipulacija prekinula trendove koje su uočila istraživanja javnog mnjenja.

“Bildovanje” popularnosti

„Aleksa i Dritan – Hrabro se broji“ lista je koju samo pre par meseci niko nije mogao ni da zamisli. Ne samo zbog ozbiljne zavade između lidera Građanskog pokreta URA i prvog čoveka Demokrata Crne Gore, već i zbog činjenice da su Demokrate učestvovale u obaranju manjinske vlade Dritana Abazovića. 

Foto: AP Photo/Risto Bozović

Demokrate i URA su svojevremeno ponudile PEZ predizbornu dogovor koji bi rezultirao snažnom koalicijom centra, ali sasvim je logično bilo da je partija koja je već gotovo godinu dana u snažnom uzletu, bez negativnog parlamentarnog iskustva i tek personalnog kratkog upliva u izvršnu vlast, pristati da, s jedne strane, relaksira političke minuse eventualnih partnera, a sa druge strane, zamagli izborni rezultat i potvrdi svoju punu snagu.  

Abazović, premijer čijoj je vladi pre gotovo deset meseci izglasano nepoverenje, uspeo je da „nabilduje“ svoju popularnost rezultatima koje je isporučio u borbi protiv kriminala i korupcije, no pitanje je koliko će lični rejting uticati na rezultat liste koju nosi zajedno sa Aleksom Bečićem, pogotovu što im se ciljna populacija u značajnoj meri preklapa. Zanimljivo je i da je nekoliko imena sa koalicione liste „Crno na bijelo“ koju je Abazović predvodio na prethodnim parlamentarnim izborima ovog puta završilo na izbornoj listi PEZ.

Ko je još u trci?

Na izbornoj listi Evropa sad našli su se i predstavnici Ujedinjene Crne Gore, Stranke prava i pomirenja, CIVIS-a kao i nekoliko lista koje već kontinuirano participiraju u skupštinama lokalnih zajednica. Sve su prognoze da će oni predstavljati dominanti politički subjekt u novom crnogorskom parlamentu. Presek svih rezultata otkriće koliko je u toj pobedničkoj torti udeo kolača ostalih političkih aktera, i vlasti i opozicije, koje su generisali dominantni osećaj crnogorskog javnog mnjenja – razočaranje. 

Neposredno pred izbore, nakon više od jedne decenije, prestao je da postoji Demokratski front. Pokret za promene Nebojše Medojevića, nastao kao građanski orjentisana politička grupacija gotovo se u potpunosti utopio u srpski korpus političkih stranaka koje predvode Andrija Mandić i Milan Knežević i male su šanse da pređe cenzus. 

Naravno, Medojević koji se ističe kao kreator raznih teorija zavera i čovek koji je stvorio imidž dobrog poznavaoca kriminalnih struktura sa dobrim vezama u bezednosnom sektoru, svakako ima svoje sledbenike ali veliko je pitanje da li je njihov broj dovoljan da ga vrati u parlament iz kojeg je svojevremeno izašao podnoseći ostavku na mesto poslanika.

Ostatak Demokratskog fronta našao se na listi koja nosi isti naziv kao i na prethodnim izborima 2020. godine – Za budućnost Crne Gore, a čine je Nova srpska demokratija, Demokratska narodna partija Crne Gore i Radnička partija. 

Nedavni nastup nosioca liste Milana Kneževića na Vučićevom „kontra-mitingu“ u Beogradu jasno je profilisao ovu listu kao izrazito nacionalno orjentisanu, čvrsto uvezanu sa vladajućom političkom grupacijom u Srbiji. U svakom slučaju, pod velikim je znakom piranja ponavljanje uspeha sa prethodnik izbora kada je dobila glasove 32,55 odsto birača.

Populizmom ka biračima

Iako se u poslednjem trenutku u kampanju do sada najjače parlamentarne stranke Demokratske partije socijalista, uključio i njen donedavni lider Milo Đukanović, njihova kampanja je bila niskog intenziteta sa dominantnim populističkim elementima. 

Zapravo izrazito populističke poruke karakteristika su gotovo svih 15 lista koje učestvuju na ovim izborima. Vršilac dužnosti predsednika DPS-a Danijel Živković je ostavio u velikoj meri anemičan utisak, sa kontrolisanim identitetskim nastupom. To bi se moglo nazvati i pokušajem usaglašavanja političkih poruka sa realnom pozicijom stranke koja beleži kontinuiran pad popularnosti. DPS na izbor nastupa u koaliciji sa Socijaldemokratama (SD), Demokratskom unijom Albanaca (DUA) i Liberalnim savezom.

Foto: AP Photo/Risto Bozović

Učešće manjinskih partija u budućem parlamentu gotovo da nije sporno, iako valja podsetiti da hrvatska stranka HGI prošlih izbora nije prešla cenzus. Nedavna istraživanja su pokazala da Bošnjačka stranka ima osetan porast rejtinga. Takođe, poznavaoci crnogorskih prilika smatraju da će koalicija Socijalističke narodne partije i Lekićevog DEMOS-a uspeti da pređu cenzus, baš kao što je na samoj granici ulaska u parlament i Socijaldemokratska partija čiji je donedavni lider Raško Konjević najavio napuštanje politike.

Cenzus

Još jedna ličnost iz vlade Zdravka Krivokapića, bivši ministar prave Vladimir Leposavić, učestvuje na ovim izborima kao nosilac liste naziva – Pravda za sve. A „Narodna koalicija – složno i tačka“ je lista koja je okupila Demohriščanski pokret Dejana Vukšića, Pravu Crnu Goru Marka Milačića, Slobodnu Crnu Goru Vladislava Dajkovića, Demokratsku srpsku stranku i Pokret za Pljevlja. Listu „Da. Mi možemo za građansku Crnu Goru“ predvodi dr Dragica Perović Ivanović, a Preokret za sigurnu Crnu Goru Srđan Perić. Prelazak cenzusa bilo koje od ovih lista bilo bi pravo iznenađenje, mada pokret „Preokret“ po nekim procenama ima za to najveće šanse. 

U svakom slučaju ovoliki broj lista uvećava značaj Dontove formule i može uticati na poziciju stranaka koje ostvare najbolji rezultat na izborima.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com