Foto:Tanjug
Od svih ovdašnjih medija jedino je portal Klima 101 objavio da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala da svi na svetu imaju pravo na zdravu, čistu i održivu životnu sredinu. Srbija glasala – za. Inače, planeti Zemlji dugujemo resurse za čije obnavljanje bi trebalo 19 godina
Ujedinjene nacije su proglasile zdravu životnu sredinu ljudskim pravom. Iako je i Srbija učestvovala u donošenju ove odluke, od svih ovdašnjih medija (sudeći po Guglu), ovu istorijsku odluku objavio je samo portal Klima 101.
Dakle: Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je da svi na svetu imaju pravo na zdravu, čistu i održivu životnu sredinu. Rezolucija je doneta 28. jula, u sedištu UN, u Njujorku.
Za njeno usvajanje glasala je 161 država među kojima je bila i Srbija. Osam je bilo uzdržano.
Uprkos tome što rezolucija nije obavezujuća za 193 članice UN-a, očekuje se da će podstaći države da uključe ovo pravo u nacionalne ustave i regionalne sporazume, kao i da sprovode ove zakone. Pristalice ističu i da će ova odluka Ujedinjenih nacija obezbediti dodatna sredstva za aktiviste koji se protive ekološki destruktivnim propisima i projektima.
„Ova rezolucija šalje poruku da niko ne može da nam oduzme prirodu, čist vazduh i vodu, ili stabilnu klimu – barem ne bez borbe”, kazala je Inger Andersen, izvršna direktorka Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, takođe je pozdravio istorijsku odluku. Prema njegovim rečima, ovaj značajan razvoj događaja pokazuje da se države članice mogu udružiti u borbi protiv planetarne krize koja obuhvata tri oblasti – klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje.
Ova rezolucija se smatra veoma bitnim dokumentom u misiji da se obuzda ubrzano propadanje prirodnog sveta.
Sticajem okolnosti, tog istog dana čovečanstvo je potrošilo sve prirodne resurse koje Zemlja može da proizvede za godinu dana i time ušlo u „ekološki dug“, i. što je također bitno, dva dana ranije nego prošle godine.
Datum kad ljudi potroše Zemljine resurse svake godine izračunava Global Futprint Netvork.
Informacije te organizacije su, upozoravajuće. Na primer: za obnovu svega što je čovečanstvu potrebno od prirode, bio bi potreban biokapacitet 1,75 planete Zemlje. Tri milijarde ljudi živi u zemljama koje proizvode manje hrane nego što troše i ostvaruju manji prihod od svetskog proseka, navodi se.
Činjenica da ljudi troše Zemljine resurse više nego što ih oia ima, već 50 godina, znači da su ukupni godišnji deficiti proizveli ekološki dug jednak 19 godina regeneracije planete
S.Ć./Klima101
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
