Foto: AP
EU je pred dilemom: da li Ukrajina može biti presedan za ubrzano dobijanje statusa kandidata? Zapadne države su verne pravilima i procedurama procesa pristupanja, a zemlje članice u neposrednoj blizini Ukrajine smatraju da bi ih trebalo ubrzati i time dati Ukrajini podršku i ohrabrenje u jeku ruske agresije
Putin je invazijom na Ukrajinu čini se uspeo nemoguće – da natera EU da ponovo razmišlja o davno zaboravljenom procesu proširenja te države. Bilo je potrebno samo sedam dana da se države članice pozitivno izjasne o ukrajinskom zahtevu za status kandidata za članstvo u EU i zatraže mišljenje Evropske komisije o tome. Takođe, rat u Ukrajini je pogurao i do sada uzaludne evropske aspiracije Gruzije i Moldavije.
U redovnim okolnostima procesa proširenja, izrada mišljenja o zahtevu za članstvo koje daje Evropska komisija, samo je prvi korak do dobijanja statusa kandidata. Primera radi, Komisiji je u slučaju Hrvatske, poslednje zemlje koja je ušla u EU, trebalo 14 meseci za izradu mišljenja, a procedura najčešće traje između 15 i 18 meseci.
U sadašnjim okolnostima taj proces za Ukrajinu bio bi još komplikovaniji i konfuziji, s obzirom da državi koja želi članstvo Komisija priliko izrade mišljenja šalje nekoliko hiljada pitanja o načinima kako funkcioniše u svim sferama, od poljoprivrede, obrazovanja, funkcionisanja pravosuđa…
Zbog jedinstvenog negativnog odgovora EU Rusiji povodom agresije na Ukrajinu, činilo se da bi Ukrajina mogla da dobije status kandidata a zatim i člana EU na neki manje birokratski način.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nema dilemu da „narod koji se tako hrabro bori“ za evropske vrednosti pripada evropskoj porodici. Međutim ubrzan proces proširenja za Ukrajinu i dobijanje statusa kandidata ostaće samo pusta želja predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog. To su potvrdili i lideri Evropske unije na sastanku Evropskog saveta u Versaju gde se prošlog petka razgovaralo i o budućem procesu evropskih integracija Ukrajine. Solidarnost, pomoć, osuda „ničim isprovocirane i neopravdane vojne agresije je sve na šta će Ukrajina, kako sada stoje stvari, moći da računa.
Predsednik Francuske Emanuel Makron, koji već godinama unazad proces proširenja vešto drži nisko na agendi EU, naglasio je da je potrebno da se „u ovom trenutku pošalje snažan signal Ukrajini i Ukrajincima“, ali da „mora da se bude na oprezu“.
„Da li danas možemo da započnemo proceduru o pristupanju sa zemljom u ratu? Ne mislim da možemo. Da li da zatvorimo vrata i kažemo nikad? To bi bilo nepošteno“, rekao je Makron.
I brojne države članice, među kojima se posebno isticala Holandija, insistirale su da ne postoji način da se Ukrajini „skrati“ dugotrajni proces proširenja, iako je zemlja pod aktivnim vojnim napadom Rusije. Holandski premijer Mark Rute izjavio je da bi odobravanje kandidature bila odluka bez presedana, a za procenu Evropske komisije biće „potrebno vreme – meseci, možda godine, pre nego što se dođe do bilo čega“.
Druga struja u EU snažno insistira na pozitivnoj odluci o statusu kandidata zemlje koja se nalazi pod agresijom ruske vojske. Zemljama centralne i istočne Evrope ovih dana to je pitanje svih pitanja, a u tome prednjači Poljska.
Da Ukrajina svoju borbu vidi kao borbu za ceo kontinent, poručio je u ponedeljak i premijer Denis Šmigal tokom govora u skupštini Saveta Evrope, tela odvojenog od EU koje od kraja Drugog svetskog rata podržava ljudska prava i vladavinu prava širom kontinenta. Šmigal je pozvao na proterivanje Rusije iz Saveta Evrope.
„Moramo se udružiti u našim naporima, ne samo da pomognemo Ukrajini, već i celoj Evropi“, smatra Šmigal, zato što „odgovorni za ovu ničim izazvanu i neopravdanu agresiju na Ukrajinu ne mogu ostati u jedinstvenoj evropskoj porodici.“
Savet Evrope suspendovao je članstvo Rusije 25. februara a sada je na dnevnom redu rasprava o tome da li da se Rusija izbaci iz ove organizacije. Za Kremlj je suspenzija „zaista nepravedna“. Prošle nedelje, rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će Moskva prestati da deluje u okviru Saveta Evrope.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Nakon što je sa prijateljima u Predsedništvu okitio jelku, predsednik Srbije je izjavio da je održan „izuzetno veliki skup“, da su „ti ljudi opoziciono orjentisani“ i da je „uvek spreman da čuje šta misle“. Nekoliko sati pre toga, za opoziciju je rekao da su magarci
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
