Evropa Nostra: Rušenje je zastareli model uređivanja grada

Rušenje do temelja kako bi se zidali novi objekti koji po svojim gabaritima i načinu gradnje ugrožavaju održivost života u gradovima i uništavaju kulturno nasleđe i istorijsko sećanje, pripadaju modelima razvoja prevaziđenim u 20. veku, ističe se u saopštenju Evropa Nostra Srbija povodom najave rušenja Starog savskog mosta.

Podsećaju da Zakon o kulturnom nasleđu Srbije definiše nasleđe kao skup resursa „nasleđenih iz prošlosti, prepoznatih kao odraz i izraz neprekidno evoluirajućih vrednosti, uverenja, znanja i tradicija, nastalih interakcijom čoveka i prostora tokom vremena“.

Smatraju da je „povodom ovog važnog pitanja izostala temeljna javna rasprava i da nije primenjen transdisciplinaran pristup za pronalaženje održivog rešenja za najstariji beogradski most“.

Zato apeluju na sve nadležne institucije da u slučaju Starog savskog mosta, ali i u svim budućim velikim investicionim planovima koji prete da naruše sponu između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Beograda, prihvate nove principe i novu viziju razvoja Beograda.

„Priče o Starom savskom mostu su demagoške priče u političke svrhe“, smatra Aleksandar Šapić gradonačelnik Beograda,  kao i da nije moguće da Stari most ostane, a da se novi gradi pored njega.

Priznaje da je „objektivno problem“ što će Stari savski most biti prvo srušen a tek će nakon toga početi da se gradi novi most, ali da „ne postoji mesto gde može da se stavi drugi most“, odnosno da je to „jedina lokacija koja omogućava da se probije tunel“ od podnožja Terazijske padine sa savske strane, do Botaničke bašte s dunavske koji bi trebalo da centar grada rastereti od saobraćaja.

Šta će biti sa starim mostom, Šapić – ne zna. Nije mu jasno kako je neko mogao da obežava da će biti premešten- „Mora da se razmontira ceo, gde će to gvožđe posle biti, ne znam“, kazao je Šapić.

U sredu je na stubu na novobeogradskoj strani postavljen mural Miladinu Zariću, koji je spasao Stari savski most od rušenja u Drugom svetskom ratu. Oslikavanje su pokrenuli Pokret slobodnih građana i petnaestak organizacija uključenih u odbranu ove saobraćajnice koja Novi Beograd i stari deo grada spaja već 80 godina.

Zarić je odlikovan za spasavanje ovog mosta koji je mesto bitke između oslobodilaca i okupatora Beograda. Da je srušen, ishod tog rata verovatno ne bi bio onakav kakav ga danas znamo“, podsetio je Vladimir Pajić predsednik Gradskog odbora Pokreta slobodnih građana i zamenik šefa odborničke grupe „Ujedinjeni” u Skupštini grada, koji je sa Bojanom Maksimovićem, umetnikom i grafičkim dizajnerom, uradio mural.

„ Miladin Zarić je heroj i mislimo da ovaj most jeste njegov spomenik. Ovaj most je i nešto što građanima treba, može da bude dobar pešačko-biciklistički most. Zato tražimo da vlast izmeni projekte i da pored ovog mosta dobijemo drugi, za kolski saobraćaj“, rekao je Pajić.

Ova akcija samo je jedna u nizu preduzetih u poslednjih nekoliko sedmica na samom mostu, a koje su pokrenute pošto je Narodna skupština izglasala uzimanje zajma od 80 miliona evra za rušenje postojećeg mosta i izgradnju novog.

S.Ć./FoNet/Politika

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com