Da li svi na svetu daju mito, jesmo li kao obični građani „krivi“ što učestvujemo u sitnoj korupciji, kao i kako sprečiti onu duboku institucionalizovanu, govori američka politikološkinja Mirjam Goldin za novi broj „Vremena“
Mirjam Goldin je alfa i omega političke teorije koja godinama istražuje duboke posledice korupcije u svetu. Ona u novom broju „Vremena“, koji je u prodaji od četvrtka, 18. decembra, objašnjava da nije svaki šraf u korupcionom lancu identično odgovoran.
„Ako ste osoba čija majka trpi bol i mora da bude primljena u bolnicu, umesto da sedite u čekaonici tri ili četiri dana, ako imate novac, platićete jer ne želite da gledate kako vaša majka pati i možda umre dok čekate”, govori ona. „Ako imate ozbiljan slučaj, bićete skloni da platite mito. U tom slučaju ste zaista zarobljeni. Čak i ako znate da je to nemoralno i želite da stvari nisu tako postavljene i voleli biste da budete osoba koja ne plaća mito, ako je izbor između majke koja tri dana vrišti od bola i plaćanja mita, platićete mito.“
Svi u Srbiji znaju kako funkcioniše sitna korupcija, pa politikološkinja kaže da čak ni policajac ili bolničar koji iznuđuje novac nisu nužno glavni krivci jer su i oni zaglavljeni u situaciji u kojoj ih država, verovatno, namerno slabo plaća kako bi bili korumpirani.
Korupcija na vrhu, dodaje ona, veoma se razlikuje i mnogo je teže doći do informacija o njoj.
„Ponekad vidimo veoma moćne članove vlade, obično iz izvršne vlasti, koji su uključeni u korupciju radi lične koristi“, objašnjava Goldin. Oni uzimaju novac iz državne kase i stavljaju ga na inostrane bankovne račune. Takvi ljudi se obezbeđuju za slučaj da režim padne, štite svoje porodice i kradu od države. To je sasvim drugačije od ljudi koji koriste javne za svoje političke kampanje.“
Postoji više puteva, napominje politikološkinja. Jedna strategija je u razvijenim državama, gde je najviša korupcija uglavnom povezana sa finansiranjem kampanja, što je bio slučaj u Nemačkoj, Austriji, Italiji i u nekoliko drugih evropskih zemalja. Tu Goldin vidi rešenje u promeni zakona.
Sa siromašnim državama je mnogo teže jer se funkcioneri „plaše da će izgubiti vlast i pokušavaju da iznesu milijarde iz zemlje“.
„Iskreno, jedini izlaz je da država postane bogatija i da ljudi imaju manji podsticaj za takve aktivnosti“, govori stručnjakinja za korupciju.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tokom posete Kini da je Srbija u pregovorima o nabavci vojne opreme ranije bila izložena uslovljavanjima, dok, kako je rekao, kineski partneri to nisu činili
Zbog čega hapšenje prvog policajca Beograda ne vodi novoj „Sablji“? O tome „Vreme“ piše u novom broju
Ide li Srbija ovih nedelja ka Zapadu ili Istoku? Šta režim želi, a šta mu se dešava? O tome „Vreme“ piše u novom broju
Policija je širom Srbije uhapsila predstavnike više privrednih društava zbog pranja novca, utaje poreza i poreske prevare
O tome što crkveni vrh drži stranu režima, o pojasu presvete Bogorodice i drugim čudima za novi broj „Vremena“ govori etnolog Ivan Čolović
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
