Foto: Greg Nash/Pool via AP
Broj dnevno novozaraženih u Australiji se za meseca dana popeo sa 1000 na 100.000. Zbog nedostatka osoblja vozovi u Sidneju saobraćaju po skraćenom redu vožnje, a KFC restoranima nedostaje piletina. I u SAD je došlo do naglog pandemijskog obrta: u proseku se dnevno zaražava skoro 802.000 ljudi, što je povećanje od 98 odsto u poslednje dve nedelje
Mnogi Australijanci su se pred kraj 2021. godine ponadali da su najgore pandemijske dane ostavili za sobom. Bili su tada premašili ambiciozne ciljeve za vakcinaciju: preko 80 odsto stanovništva starijeg od 16 godina je do tada bilo vakcinisano.
Tokom većeg dela pandemije Australija je sprovidila rigorozne mere i izuzetno stroge granične propise. Rezultat takve politike je bio da je stopa smrtnosti od kovida-19 bila među najnižima na svetu. Činilo se da je došlo vreme da se unutrašnje i međunarodne granice otvore, da su lokdauni postali prošlost, konstatovao je En-Bi-Si. Premijer Skot Morison je izjavljivao da je moguće „živeti sa ovim virusom“.
Ali, kako je Australija promenila protivpandemijski kurs, tako je zemlju pogodio omikron – varijanta koronavirusa sa veoma visokim stepenom prenosivosti. Za nešto više od mesec dana broj slučajeva se povećao sa oko 1000 na više od 100.000 dnevno. Uprkos svemu, pandemija je u punom intezitetu ipak stigla u Australiju, zdravstveni sistem je postao preopterećen, rafovi u supermarketima su se praznili, nedostajalo je mnogih artikala, mnogi bolesni radnici su ostajali kod kuće.
I sistemi za testiranje na koronu su brzo postali preopterećeni. Ljudi su satima čekali na PCR test, rezultati su kasnili danima. Mnogim apotekama i prodavnicama ponestalo je brzih testova, a one koje su imale neke zalihe su suočene sa optužbama da su dizale cene.
S obzirom na brzo širenje omikrona, radnici svih slojeva morali su masovno da odu na bolovanje, da ispune uslove za izolaciju, što je negativno uticalo na mnoge industrije i lance snabdevanja.
Vozovi u najvećem australijskom gradu Sidneju saobraćaju po skraćenom redu vožnje zbog nedostatka osoblja. I KFC restorani se suočavaju sa nedostatkom piletine.
Profesorka i epidemiološkinja na Univerzitetu u Sidneju Aleksandra Martinjuk rekla je za En-Bi-Si njuz da su neke države i teritorije odustale od protivpandemijskih ograničenja, baš kada se pojavio omikron. Naučnici, lekari i deo javnosti su se upitali da li je to pametno, uz konstataciju da se polazi od toga da oboleli od omikrona imaju samo blagu kliničku sliku. Međutim, upozorava Martinjuk, mi tu vrstu virusa zapravo ne poznajemo dovoljno.
Suočene sa omikronom, australijske države i teritorije su ponovo uvele neka ograničenja, kao što su obavezno nošenje zaštitne maske i zabrana pevanja i igranja na određenim mestima. U kontekstu svega toga australijska vlada je zahtevala da oni koji dolaze u Australiju budu vakcinisani, što je dovelo do sage o Novaku Đokoviću.
Govoreći na onlajn Svetskom ekonomskom forumu glavni medicinski savetnik predsednika SAD Džozefa Bajdena za kovid dr Entoni Fauči takođe je upozorio da je prerano reći da će veoma brzo širenje omikrona tek tako promeniti tok pandemije. Omikron bi mogao značajno da utiče na kolektivni imunitet, ali je razvoj pandemije još uvek nejasan, piše „Njujork tajms“. U „jutarnjem brifingu“ čitalaca 18. januara o pitanju «hoće li omikron okončati pandemiju» došlo se do zaključka, da je upitno da li će omikron biti „prirodna vakcinacija“ protiv virusa, čemu se svi nadaju. To bi bio mogao biti slučaj, ali samo ako u međuvremenu opet ne dobijemo neku varijantu virusa koja bi otežavala imuni odgovor.
U SAD se sada u proseku dnevno zaražava skoro 802.000 ljudi, što je povećanje od 98 odsto u poslednje dve nedelje. Širom SAD je hospitalizovano gotovo 156.000 ljudi obolelih od koronavirusa, što je dosadašnji rekord. Broj smrtnih slučajeva premašuje 1900 dnevno, što je porast od 57 procenata za dve nedelje.
M.M./New York Times/NBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koja je angažovana, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
