
Politika
SPS suspendovao Branka Ružića
Prema pisanju medija Socijalistička partija Srbije suspendovala je Branka Ružića na šest meseci sa svih funkcija u stranci
Na dan istorijskog protesta, 15. marta, tačno u 19.11 nešto je nagnalo ljude u beg u Ulici kralja Milana. Od tada se nižu teorije, a konačnog dokaza nema. Pred vama je obimni dosije „Vremena“ o tom događaju, koji će biti redovno dopunjavan
I
HUK
„Kao nadolazeća opasnost i nevidljivi uragan. Opasnost od koje si morao iste sekunde pobeći, bilo gde.“ Tako stvar opisuje jedan od očevidaca događaja iz Ulice kralja Milana koja povezuje Terazije i Slaviju.
Stajao je tog 15. marta u 19:11, tih i zamišljen, tik uz zastakljeni zid Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Oko njega hiljade ljudi u ćutnji sećanje na žrtve koje je zdrobila nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu. Epicentar skupa bio je malo dalje, na divovskom kružnom toku Slavija, ali je on bio premali za tristotinak hiljada ljudi, za najveći skup u istoriji Srbije. Narod se razlegao okolnim ulicama, sve do Skupštine.
Da nije bilo toliko ljudi, da nije bilo snimaka, o onome što se tada dogodilo verovatno nikad niko ne bi progovorio. Jer bi se bojao da ga ne proglase ludim.
„Zvuk je u sekundi prešao preko nas. Prvi put sam tako nešto doživela i to je proizvelo osećaj strave“, kaže jedna žena koja je stajala nedaleko. Slične priče se nižu. „Vreme“ je sakupilo oko dve stotine svedočanstava još neobjašnjivog događaja. Udar misterioznog oružja ili masovna panika? Ili pomalo od oba?
No, idemo redom.
Epicentar od 450 metara
U 19 časova počelo je petnaest minuta tišine za petnaest žrtava nadstrešnice – brojka se koji dan kasnije popela na šesnaest. Malo šta se čulo. Šuškanje kabanica, dron koji snima iz vazduha, katkad kašalj. U daljini, posebno iz Pionirskog parka, gungula, topovski udari. Poneka vuvuzela. Ali, uglavnom tiho.
Tačno u 19:11, ljudi su osetili nešto što različito opisuju, čak i ako su stajali jedni pored drugih. Kao da avion preleće dva metra iznad glava. Ili da ulicom juri nevidljivi autobus. Neki su čuli „vuššššš“ ili huk, neki zvuk poznat iz Formule 1 ili onaj krstareće rakete koja zloslutno nailazi.
„Niotkuda, iz pravca Terazija, ulicom je odjeknulo nešto od čega sam pomislila da je automobil koji se zaleće u gomilu. Meni je to zvučalo kao da neko daje gas do daske, dok gume pale asfalt. Moj partner je pak čuo avion u niskom letu“, opisala je novinarka „Vremena“ Milica Tošić koja se nalazila uz Predsedništvo u Kralja Milana.
Nastali su trk i haos. „Nisam bila uplašena, više zbunjena i radoznala. Kako je moguće da je ulicom odzvanjao tako strašan zvuk, a da nema vozila? Neki su krenuli u pravcu odakle je došao zvuk, besni, psujući sve što im padne na pamet. Trčali su kao da su spremni za napad, spremni da se bore.“
Mnogi izveštavaju o topotu hiljada konja – što se možda još najlakše da objasniti, jer su se ljudi dali u masovno bežanje sa samog druma Ulice kralja Milana ka trotoarima i obodima. Ima dvadesetak snimaka, od kojih osam dolazi sa nadzornih kamera – dakle stabilnih i mirnih, ali bez tona. Te najkvalitetnije snimke objavili su tabloidi, ali je pitanje koliko idu u prilog tezi vlasti da se takoreći ništa osim masovne panike nije dogodilo.
Jer na snimcima se vidi kako se neverovatnom brzinom otvara koridor iz pravca Terazija ka Slaviji. U par sekundi, kolovoz je bio skoro prazan. Stotine ljudi od tada opisuje iskustvo najbolje što ume, svesni da zvuči čudno – „zli vazduh“ je prostrujao, jezovito. Po jednima odozgo. Po drugima u visini nogu.
„Vreme“ je mapiralo ljude koji su nam se javili i poslali tačnu lokaciju, što se sve vidi na našoj mapi. Upadljiva je koncentracija između raskrsnice Kralja Milana i Kneza Miloša („London“) i Cvetnog trga. To je epicentar u dužini od 450 metara.
To znači da, štagod da se desilo, išlo je samom Ulicom kralja Milana. Niko ništa nije video, samo čuo ili osetio. Doduše, par svedoka koji su u trom trenu bili kontra okrenuti – dakle, ne ka Slaviji već ka Terazijama – tvrdi da im je u lice došla uzdignuta prašina.
Odakle je tačno došlo? Oni sa Slavije kažu – od Cvetnog trga. Oni sa Cvetnog trga – od Beograđanke. Oni kod Beograđanke – iz pravca Andrićevog venca. Oni kod Andrićevog venca – od Terazija. Tu se svedočanstva proređuju.
Na snimku koji je napravljen u blizini Londona, vidi se da se masa deli u nekoliko sekundi i ranomerno.
Prema svedočenjima, razdelnica je Stari dvor. Oni koji su bliži Terazijama – bežali su na suprotnu stranu od onih koji su bliži Slaviji. Tu činjenicu vlasti koriste za tvrdnju da je izvor cele gungule zapravo trčanje studentskih redara niz Ulicu Dragoslava Jovanovića, tik uz Stari dvor.
Niko nije posvedočio o nečemu konkretnom pa nije moguće utvrditi tačno mesto odakle je krenulo. Niko na „liniji vatre“ nije video napravu koja bi mogla biti zvučni top ili neko drugo oružje. Ali, teorija ima mnogo.
Mnogi svedoci i naučnici govore da je moralo biti nešto. Tužilaštvo malodušno ispituje slučaj i kao da amnestira državu. Dok su se zvaničnici zapetljali u laži o zvučnim topovima (LRAD), slučaj ima baruta da dodatno raspali proteste. Da li je neko soničnim ili vazdušnim topom opalio po masi, pretvarajući ljude u pokusne kuniće?
II
ZDRAVSTVENI KARTON
U prvi mah su bile vidljive posledice stampeda. Kad se masa dala u beg sa sredine druma, mnogi su padali jedni preko drugih, razbijali glave, gulili kolena. Redakciji „Vremena“ je prijavljen jedan polomljeni prst i jedan potencijalno polomljeni članak.
Drugi su pisali o glavobolji, mučnini, vrtoglavici, zujanju u ušima. Na društvenim mrežama – gde je teško razlučiti istinu od rekla-kazala – pričalo se o problemima srčanih bolesnika sa pejsmejkerima, ali to još niko nije potvrdio.
Univerzitetski klinički centar demantovao je da je na dan protesta zbrinuo desetine građana sa tegobama koje bi mogle da izazove „upotreba nekakvog zvučnog topa“. Ali, dodao da je „kod svih njih“ urađena dijagnostika i da „ni kod koga nisu zabeležene tegobe kakve pojedinci neodgovorno navode“.
Dva dana nakon protesta, reporteri „Vremena“ u Kliničkom centru nisu zatekli gužvu. Ali jesu ministra zdravlja Zlatibora Lončara koji je, ulazeći u automobil, ironično odgovorio na naše pitanje da li se javljaju ljudi sa opisanim tegobama: „Zar ne vidite koja je gužva?“
Prema Lončaru, niti je bilo topa niti autentičnih pacijenata sa nesvesticom i mučninom. „Da li ste videli nekoga da se hvata za uši, što je karakteristično ili da je povraćao? To niko nije uradio. Neka utvrdi istraga, ali nije ga bilo“, rekao je Lončar. Štaviše, tvrdi da su se neki ljudi kasnije „po nalogu“ javljali da lažu o simptomima.
Urgentni centar i Ministarstvo zdravlja ignorisali su upite „Vremena“ o broju prijema u danima iza protesta.
Jedan izvor, lekar bolnice „Dragiša Mišović“, tvrdi da se nakon protesta javilo tridesetak ljudi koji su upućeni specijalisti za ORL.
Nekoliko ljudi je „Vremenu“ poslalo lekarske izveštaje. Na jednom se navodi da „pacijentkinja dolazi na pregled zbog pritiska i nelagodnosti u ušima, mučnine, vertiginoznih tegoba i glavobolje. Tegobe su nastale sinoć nakon ‘zvučnog udara’ koji se desio na ulici u Beogradu tokom ‘odavanja 15 minuta tišine’.“ Ali lekari ništa nisu našli.
Iz jedne grupe Novosađana, njih četvoro je išlo dežurnom lekaru, a troje je poslato u bolnicu na pregled otorinolaringologa. Postavljena im je dijagnoza W42 – izlaganje buci.
Uznemirenost
Većina ljudi koja se javila redakciji „Vremena“ kaže da nije imala vidljive posledice, osim uznemirenosti. Dramatično je svedočenje Staše Vasiljević koja je bila sa porodicom na uglu Resavske i Kralja Milana. Njena mlađa sestra pešačila je iz Loznice na protest, bila umorna i sela na trotoar. Kad je krenula panika, ljudi su je gazili.
„Kad su svi došli sebi i kad smo je podigli na noge bila je malaksala, dezorijentisana. Samo je tiho plakala i preklinjala da je vodimo kući. Telo joj je bilo mlitavo, a pogled unezveren. Probijali smo se kroz masu i ona je tri puta pala u nesvest“, navodi Staša.
Na snimku koji je napravljen podno Beograđanke vidi se koliko se ljudi iznenadno okrenulo u pravcu huka.
Sestra nije čula dok se nije smirila, na momente nije videla. Osećala je kao da će se ispovraćati, ali nije imala snage da kaže. I Staša je otišla u Zemunsku bolnicu zbog glavobolje, a tvrdi da je onde videla pune hodnike ljudi koji su doživeli isto.
„Celu noć sam provela u suzama jer od noćnih mora nisam mogla da se smirim. Plašim se da ćemo se sa fizičkim posledicama izboriti, a psihička trauma će zauvek ostati sa nama. Plašim se kad pomislim da treba da izađem napolje“, dodaje ona.
I neke nevladine organizacije sakupljaju svedočenja. Organizaciji A11 javilo se oko 4.000 ljudi, međutim još nisu u potpunosti analizirali podatke.
Taj dan je inače bio bučan, a to u Kralja Milana izazvalo je paniku. Teško je razlučiti šta je simptom čega, posebno jer zdravstvene vlasti ne sarađuju. Zna se da duža izloženost zvučnom oružju može izazvati gubitak sluha. Kraća može izazvati dezorijentaciju, mučninu, migrene i anksiozne poremećaje.
Ali, huk nije došao sam. Imao je pratioce u crnim kapuljačama.
III
DIVERZIJA
Dan je mirisao na nevolju otkako je ujutru kroz grad prodefilovalo dvestotinak ljudi u crnom. Neki maskirani, većina naizgled u treningu. Posle gradskog marša, policijska brigada ih je pripustila u Pionirski park – inače opasan ogradama, traktorima i kanalom.
Ispostaviće se da tamo nisu bili bezveze. Tokom tišine, par minuta pre ključnog trena u 19:11, otpočela je ulična borba. I to nije bilo jedino mesto.
Crne kapuljače
Oko 16 časova su studenti proglasili da je, zbog napetosti kod Skupštine, centralni skup premešten na Slaviju. Jedan redar je za „Vreme“ rekao da se to desilo na savet vojnih veterana koji su pomagali redarima. Ipak, nisu svi poslušali poziv. Mnogi koji su satima pešačili sa Novog Beograda dolazili su kod Skupštine i zbunjeno pitali šta se dešava.
Oko 17 časova, u delu kod traktora, tik uz Ulicu Dragoslava Jovanovića, neki od demonstranata su se popeli na traktore, neke su uspeli i da uključe pa su davali gas. Drum je bio natopljen naftom iz drugih traktora, neko je palio baklju. Moglo je da eksplodira dođavola.
Do 18:30 činilo se da su veterani i redari uspostavili neku vrstu tampon-zone. Crvenom trakom i živim zidom ogradili su prilaz Skupštini i onde puštali jedino novinare. Veterani su otišli u 18:45 jer je delovalo da je posao obavljen – da ljudi masovno idu ka Slaviji.
„Hajmo ljudi, još dva sata i da završimo“, govorili su redari jedni drugima na kratkom sastanku kod Skupštine oko 19 sati. Još su mislili da ostanu tu. Ali, stvar je eskalirala. Momci sa kapuljačama – koje su neki opisali kao mlade navijače – gađali su policiju i Pionirski park flašama, došlo je do tuče. Jesu li ti momci ista ekipa kao oni koji su ujutru umarširali u park, popularni Ćacilend, za sada nije razjašnjeno. Više svedoka kaže da su ovi iz Pionirskog parka „uzvraćali vatru“.
Jedan redar je u 19:03 sa megafona pozvao ostale da se sklone i da ne odgovaraju na provokacije. Nekoliko minuta kasnije, u 19:06, redari su skinuli prsluke i rekli da to više nije njihov protest. Kako nam je rekao jedan, ceo sektor redara oko Pionirskog parka je „samo u nekoliko minuta – pao“. „Ispred mog druga je pala šok-bomba, a onda mi je prišao čovek i doneo veliku flašu vinjaka koju su takođe bacili. Ona baš može da povredi. Stresao sam se“, priča on.
Ulica Dragoslava Jovanovića
Tako je neobičan značaj dobila uličica koja povezuje plato ispred Skupštine i Ulicu kralja Milana. Jer, Ulicom Dragoslava Jovanovića su redari počeli da beže, skidajući fluorescentne prsluke.
„Sve više je počeo da se čuje jak žamor, navijanje, arlaukanje, pokliči, eksplozije sa druge strane Starog dvora i u Pionirskom parku“, kaže građanin koji je bio u Kralja Milana, baš u blizini Ulice Dragoslava Jovanovića, u trenutku tišine. „Bio sam nervozan zbog toga i zgledao sam se sa ljudima okolo. Onda je bila jaka eksplozija sa druge strane, kao da je pukla bomba.“
U Kralja Milana i dalje je sve bilo normalno, a ljudi su, dodaje, ćutali i držali telefone u vazduhu. Onda je iz Dragoslava Jovanovića došla gungula, redari, juriš… „Ljudi su počeli da vrište i da trče na sve strane“, govori očevidac.
Najmanje još petoro ljudi u iskazima „Vremenu“ pominju da su, nekoliko minuta pred kraj odavanja pošte stradalima, čuli topovske udare, petarde ili videli baklje iz pravca Pionirskog parka.
Prema „državnoj verziji“, koju je BIA servirala u tabloide uz snimke nadzornih kamera, upravo je bežanija redara niz Ulicu Dragoslava Jovanovića izazvala masovnu paniku u Kralja Milana. Prema njima, prvi snimak je ključan – na njemu se vide studentski redari kako užurbano stižu ka Kralja Milana. A potom kako se ljudi odatle odmiču, sluteći opasnost.
To nam potvrđuje i jedan redar. „Ali, da je trk deset redara zalepio celu Kralja Milana za zidove? Dajte molim vas. Ne mogu da verujem da će nam to pripisati – da smo mi izobarali celu ulicu“, dodaje student. „To je potpuno suludo.“
Napadi sa gradilišta
Tren nakon huka – još se panika nije sasvim smirila – poleteli su topovski udari i sa druge lokacije, sa gradilišta King’s Circle Residence u Kralja Milana, bliže Slaviji.
„Niko nije znao šta se desilo i to je bilo najgore. Osećaj je bio kao da su krenuli neki kamioni i da su počeli da pucaju na ljude“, kaže jedna svedokinja. „Onda smo shvatili da ne pucaju, nego da sa okolnih zgrada bacaju petarde na nas. Jasno su se videle siluete ljudi postavljenih u nezavršenoj zgradi.“
Sinoć su na gradilištu prekoputa Hilton hotela primećena brojna lica kako snimaju i posmatraju ljude koji se nalaze u Kralja Milana. Isti likovi su odmah nakon puštanja topa i burne reakcije ljudi krenuli da bacaju petarde i dodatno time podstiču uznemirenost. pic.twitter.com/hQa4Q6HtQb
— JoJoJoDzo (@JoJoJoDzo) March 16, 2025
To je potvrdilo još svedoka, a siluete se vide i na nekoliko snimaka koje su načinili građani. Ljudi u crnom bilo je na još nekoliko zgrada, kao što je prikazano na našoj mapi.
Gradilište sa kojeg je „bombardovano“ je luksuzni kompleks u nastajanju čiji je investitor firma u većinskom vlasništvu bivšeg fudbalera Dejana Stankovića, dok je izvođač radova kompanija „Teka gradnja“. Zgrada je okružena visokim panelima, a ima i nadzorne kamere.
Reporterka „Vremena“ je onde pokušala da sazna da li je povedena istraga o incidentu. Na gradilištu su ljudi iz „Teka gradnje“ obećali da će nas pozvati direktor, ostavljajući utisak da već znaju o čemu je reč. Ali, direktor se nije javio da odgovori na naša pitanja.
Tri bela kombija
Među sulude pojave tog dana spadaju i tri bela kombija bez tablica, parkirana tik ispred Predsedništva u Kralja Milana. Pojavili su se tog jutra, a uklonjeni su tek danima kasnije, pošto je „Vreme“ o njima pisalo.
Na fotografijama se primećuje bledi ostatak natpisa na kombijima – logo francuskog lanca prodavnica E.Leclerc, koji najbliži market ima – u Sloveniji.
Iz MUP-a nisu odgovorili na pitanja „Vremena“ kako je moguće da se vozila bez registarskih oznaka parkiraju na tako osetljivoj lokaciji i čemu služe. Izvori „Vremena“ govore da MUP nikada ne skida tablice. Ni ukoliko je policija na tajnom zadatku – tada se vozi automobilima sa običnim registarskim oznakama.
Ipak, izmenom uredbe samo par dana pred protest (12. mart) vlast je uvela mogućnost da interventna jedinica policije vozi i putnička i mnoga druga vozila, a u izmenama stoji siva pravna zona – bez policijskih oznaka.
„Država, koja inače drogira pravni sistem uredbama još od 2020. godine i uvođenja vanrednog stanja, potencijalno ostavlja mogućnost da terenska vozila budu bez ikakvih tablica“, objašnjava poznavalac bezbednosne legislative za „Vreme“.
IV
TEORIJA PANIKE
Ovde se već ulazi u teorije. Da je panike bilo – to nije samo teorija, već činjenica. Ali da li je panika mogla da rodi samu sebe? Da se samo zbog nje, bez ikakvog zvučnog ili sličnog oružja, desi ono?
Psiholog Žarko Trebješanin kaže da mu ono što se dogodilo liči na „zvuk kao da projektil leti ka vama, da nešto šišti kroz vazduh i u takvim situacijama ljudi reaguju instiktivno“.
„Ljudi imaju svega nekoliko urođenih instiktivnih reakcija, pa tako, na primer, kada vam se neki predmet izuzetnom brzinom približava, imate potrebu da bežite. Kada krene takav talas, vi ne možete da se uzdržite, jer vam je takva reakcija ugrađena, obrazac takvog ponašanja je programiran i on je spasonosan u nekim situacijama“, kaže on za „Vreme“.
Efekat panike kratko je trajao. To je, kaže Trebješanin iznenađujuće jer obično kad masa krene – onda nastavlja da se giba i kreće. Tako se i gine u stampedu jer se neko nađe u sendviču, neko posrne i bude pregažen. Ovde je pribranost odnela pobedu.
Mnogi očevici rekli su nam da su u trenutku bežanije čuli mnoge ljude sa strane – mahom one koji nisu bili na kolovozu – kako viču „polako“ i „bez panike“.
Trebješanin kaže da ljudi reaguju i na ljude. Kad vidite da neko beži, bežite i vi. „To ponašanje je poznato u socijalnoj psihologiji. Naravno, to ne mora uvek da bude dobro. Ali to su prečice, mi nemamo vremena da razmišljamo i onda sledimo kratak put, od signala do motorne akcije prođe malo vremena. Ne možete da sednete i stavite prst na čelo da razmišljate.“
Zakoni fizike
Ni fizika ne ume da objasni onakav beg – sa ulice ka trotoarima – samo panikom koja bi se širila sa jednog mesta. Jer, onda bi ljudi bežali od tog mesta na suprotnu stranu, a ne od ulice ka trotoaru.
Kako je pisao kolega Slobodan Bubnjević, inače fizičar, ljudi sa svojom neuroplastičnošću, stečenom evolucijom i tolikim bežanjem od predatora, u ovom slučaju prepoznaju da opasnost brzo promiče sredinom ulice u pravcu Slavije.
Ta opasnost, s obzirom da je nevidljiva, može biti jedino mehanički talas, zaključuje Bubnjević – dakle zvuk ili pomeraj poput vetra.
Robert Oger, profesor Londonske škole higijene i tropske medicine, koji se u radovima bavi i masovnom panikom, kaže za „Vreme“ da ga snimci incidenta u Beogradu podsećaju na upad predatora u jato riba. „Reakcija demonstranata da se podele i pobegnu na dve strane ulice sugeriše lokalizovanu percepciju pretnje koja počinje otpozadi i dolazi sredinom ulice. Kao i kod riba u jatima, ovo može biti zbog nezavisne percepcije pretnje kod svake osobe, ili instinktivnog odgovora na kretanje onih oko sebe u određenom pravcu, koji oni imitiraju, a da sami nisu primetili pretnju, ili zbog kombinacije oba uzroka“, kaže on.
Na video snimku koji je napravljen kod spomenika Caru Nikolaju vidi se da ljudi pokušavaju da umire situaciju, iako im uopšte jasno šta je to što je „prošlo“.
Takođe se opaža da je pretnja prošla, pošto se ljudi brzo vraćaju na ulicu, kaže Oger, a avanturisti čak počinju da trče da vide šta je izazvalo pretnju. „Čini se da nema ni dugotrajnog straha od dodatne pretnje, već radoznalosti dok ljudi razmišljaju o tome, verovatno razgovarajući šta se upravo dogodilo. Video ne prikazuje nikakvu materijalnu pretnju, što sugeriše da je pretnja bila nevidljiva. Da li to nazivate masovnom panikom ili ne, možda je nebitno. Čini se da je to masovni odgovor na prostorno lociranu pretnju kratkog trajanja“, kaže on.
V
TEORIJA TOPA
Teško je reći ko je prvi pomenuo zvučni top, ali još iste večeri se pričalo samo o tome. Ubrzo se i stručnjak za vojsku Aleksandar Radić usudio da za N1 kaže da je na mirnom protestu iskorišćeno ovo oružje, ocenivši da je u pitanju „brutalan prikaz sile“ iz „mržnje prema sopstvenom narodu“.
Kako je potom objasnio za „Vreme“, takve tvrdnje potkrepio je razgovorima sa prijateljima iz inostranstva koji su koristili zvučni top. Dodaje da je moguće to reći i na osnovu efekata koji su ljudi doživeli – od nelagode do teskoba. „Zavisi od stanja organizma kome će šta da se desi i kako će da oseti. To je osećaj koji ne može da se kontroliše, individualno se doživljava i zavisi od jačine i trajanja signala“, rekao je Radić.
Zvučni top, odnosno LRAD (Long Range Acoustic Device), zapravo je moćan zvučnik sa usmerenim tonom. Jedna od svrha mu je razbijanje demonstracija. Ranije je često korišćen u Sjedinjenim Državama, ali je oduvek predmet rasprava. Federalni apelacioni sud je 2021. godine presudio da je protivustavno korišćenje ovog uređaja tako da može da izazove ozbiljne povrede nenasilnih demonstranata.
Tada je upotreba LRAD-a u pojedinim saveznim državama ograničena, a njujorška policija je prva potpuno zabranila upotrebu prodornog tona LRAD-a za „odvraćanje“ ili „upozorenje“.
Osnovni zvuk koji proizvodi LRAD je glasan i piskav, nalik alarmu. Međutim, zvučni top ima i mikrofon i mp3 uređaj, pa se preko njega mogu puštati i drugi zvukovi. Izgleda kao velika, ravna ploča ili disk, najčešće postavljen na postolje ili vozilo. Neki manji modeli mogu se nositi ručno, ili u rancu.
Na zadnjoj strani topa je kontrolna tabla sa komandama za podešavanje jačine zvuka, frekvencije i usmerenja. Zvuk se emituje kroz prednji deo uređaja u obliku fokusiranog snopa, koji može da dopre i do nekoliko kilometara, ali je drastičan i opasan po zdravlje u prvih nekoliko desetina metara.
Na demonstracijama ili drugim skupovima gde je zvučni top do sada korišćen vidi se kako ljudi, zbog jakog zvuka, pokrivaju uši i beže. Slika iz Beograda je bila drugačija – na snimcima se ne vidi kako se ljudi hvataju za uši, a masa se razdvojila ogromnom brzinom.
Nijedan snimak njegovog korišćenja koji smo uspeli da pronađemo ne prikazuje efikasnost kakva je viđena u Ulici kralja Milana, gde su se ljudi u nekoliko sekundi razbežali.
Muzički producent i stručnjak za zvuk Aleksandar Stanojković intervjuisao je čoveka skrivenog identiteta, za kojeg se kaže da je američki vojni oficir specijalizovan za upotrebu LRAD-a. Taj sagovornik kaže da ga scene i zvuk iz Beograda podsećaju upravo na zvučno oružje.
„Pojedini modeli LRAD-a idu do 162 decibela na nivou od dvadeset herca. Time se odašilje puls, to zovemo burst, a on može da izazove mnogo problema od vrtoglavice do depresije. Može i da poremeti električne uređaje“, kaže on, tvrdeći da je top isprobavao i na sebi, doduše ne odvrnut na najjače.
Ono u Beogradu mu deluje, dodaje, kao moćni LRAD 2000X koji ima domet od nekoliko kilometara ili sličan model. Ako je tako, on je lako mogao biti aktiviran sa velike daljine i visine.
Nije poznato da su srpske snage bezbednosti taj model nabavile. Zna se da su, u vreme Aleksandra Vulina kao ministra policije, pazarile i preplatile devet minijaturnih modela LRAD 100X koji staju u ruksak, kao i sedam komada LRAD 450XL – od kojih je jedan primećen na džipu kod Skupštine Srbije na dan velikog protesta.
Ima top – nema top
Da Srbija ima zvučni top marke „Dženezis“ prvi je tvrdio advokat Božo Prelević. Ubrzo su i izvori „Vremena“ iz policije potvrdili nabavku uređaja. Od tog trenutka počinje umotavanje vlasti u kučine.
Još uveče 15. marta Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi da ne koristi nezakonita sredstva, a predsednik Aleksandar Vučić kaže da ono što se desilo i ne liči na zvučni top.
Narednog dana ministar policije Ivica Dačić ponavlja uveravanje MUP-a, a oglašavaju se i Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, sa porukom da ni oni nisu koristili zvučni top „ni druga sredstva koja nisu predviđena zakonom“.
Ali, 18. marta Dačić kaže da policija ipak ima „jači megafon što se koristi za glasovne poruke“. Istog dana potvrđuje da je u pitanju zvučni top „LRAD 100X“, nabavljen 2021. godine, ali dodaje da ga policija ne koristi.
Direktor BIA Vladimir Orlić kaže da niko nije primetio zvučni top na ulicama 15. marta.
Već sutradan Dačić kaže da policija poseduje sisteme soničnog oružja, ali da oni stoje u kutijama po magacinima. Dodaje i da je njegova ranija izjava da policija ne poseduje zvučni top bila „nespretna“. „Pod time se mislilo da MUP nije uvrstio ovo sredstvo u svoj arsenal sredstava prinude.“
Istog dana, a dan nakon što je direktor BIA rekao da niko nije primetio zvučni top na ulicama 15. marta, potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić pokazuje fotografiju džipa Žandarmerije kod Skupštine Srbije od dana protesta.
Na fotografiji se vidi uređaj koji izgleda kao zvučni top LRAD 450XL kompanije „Dženezis“. Ona je pokazala i dokument prema kojem država ima devet uređaja LRAD 100X i sedam uređaja LRAD 450XL.
Kako se navodi u dokumentu, topovi su nabavljeni za vreme mandata Aleksandra Vulina kao ministra policije, i to preko državnog „Jugoimporta“ i privatne firme „Romax-Trade“. Šesnaest zvučnih topova, reflektori i priključci za napajanje su bez tendera plaćeni oko 81 milion dinara.
Iste godine je zvučne topove nabavila američka savezna država Nju Hempšir, koja je za iste uređaje proizvođaču dala od tri to četiri puta manje nego što je Srbija platila privatnoj novosadskoj firmi „Romax-Trade“, objavila je Nova ekonomija.
Inače, u nacrtu zakona o policiji iz 2022. godine vlasti su ubacile i upotrebu zvučnog topa kao sredstva prisile. Taj nacrt je povučen zbog pobune stručne javnosti.
Istog dana je Dačić reporterima pokazao zvučni top, ali je ovog puta tvrdio da se on spremao za korišćenje u funkciji megafona, ali da ni tako nije upotrebljen.
Ali, BIRN je objavio da je srpska policija barem jednom zvučni top koristila za udar – protiv migranata u predgrađu Sombora u novembru 2023. godine.
Pet dana od protesta u Beogradu, oglašava se i kompanija „Dženezis“ tvrdeći da dostupni snimci ne ukazuju na korišćenje LRAD, ali podsećajući na analize prema kojima je možda korišćen vorteks top.
Dačić i drugi sa vlasti ignorisali su taj drugi deo saopštenja i iskoristili objavu „Dženezisa“ kao „krunski dokaz“ da nikakvo oružje nije korišćeno.
Šta tačno ima Srbija
Između „nemamo zvučni top“, preko „imamo, ali ne koristimo“, pa do „koristimo samo kao malo jači megafon“ prošlo je tek nekoliko dana. Iako i dalje nije dokazano da je 15. marta korišćen ovaj uređaj, jasno je da je barem jedan bio postavljen na vozilo i u pripravnosti.
Zbog toga se valja osvrnuti na uređaje koje je Srbija nabavila od „Dženezisa“ i njihove karakteristike. Država je kupila devet slabijih modela LRAD 100X. On ima domet od 600 metara, dovoljno je mali da stane u ranac. Proizvodi zvuk maksimalne jačine od 137 decibela na udaljenosti od jednog metra, koji može izazvati trajna oštećenja sluha.
LRAD 450XL – Srbija ima sedam komada – glomazniji je i moćniji uređaj. Proizvodi zvuk maksimalne jačine od 143 decibela, a ima domet do čak 1.700 metara udaljenosti.
Rumunski glavni vojni tužilac Katalin Ranko Pitu je šest godina radio na istrazi u vezi s Rumunskom revolucijom decembra 1989. godine koja je dovela do pada diktatora Nikolaja Čaušeskua.
On je za Dojče vele rekao da je rumunska armija tada na demonstrantima upotrebila zvučni top i to ne visokim i piskavim tonovima, nego baš niskim – ovako kao u Beogradu.
„Tokom mitinga, rumunski vojnici iz jedne specijalizovane jedinice za psihološki rat intervenisali su na zvučnom sistemu s jednom magnetofonskom trakom koja je emitovala niske frekvencije, i to je izazvalo dezorganizaciju mitinga“, priča Pitu.
Iako je tehnologija za 35 godina mnogo napredovala, kaže Pitu, princip je isti. „Prema mom mišljenju, ovo što se nedavno dogodilo u Beogradu može se objasniti upotrebom tehnologije manipulacije putem izlaganja masa specijalnim zvučnim talasima.“
Vrtložni top
O vrtložnom topu, takozvanom vorteksu, piše Earshot, organizacija koja sprovodi audio-istraživanja za ljudska prava i zaštitu životne sredine. Na osnovu analiza zvuka iz Ulice kralja Milana, navode da se zvučni udar podudara sa vrtložnim topom i da snimci pokazuju da se izvor zvuka nalazio najmanje 700 metara od mesta na kome je snimljen.
Mnogi su zato pikirali lokacije gde bi sa visine mogao da se aktivira takav top. Recimo, deseti sprat palate Albanija tačno je 764 metra vazdušnom linijom udaljen od mesta gde je, prema našem istraživanju, počeo epicentar huka.
Vrtložni top izbacuje vazduh iz cilindra brzinom od oko trista kilometara na sat – što na izvoru proizvodi buku zavijanja koja se poredi sa mlaznim motorom – zajedno sa vorteks prstenovima koji mogu da budu jonizovani.
Teoriju o vrtložnom topu, koji izbacuje moćan prsten vazduha, sugerisali su studenti Fakulteta dramskih umetnosti u kratkom filmu „Dvanaesti minut“ o dešavanjima u Kralja Milana. Oni su tu čak grafički predstavili top na krovu Palate „Albanija“.
Na pitanje „Vremena“ o tome, autori filma navode da su se vodili istraživanjima, ali da nisu nadležni za istragu niti da bilo šta tvrde.
Krov „Albanije“ interesantan je ne samo jer odatle puca jasan vidik sve do Slavije i dalje, do Hrama Svetog Save, nego i jer se udaljenost do epicentra huka poklapa sa računicom britanske organizacije Earshot. Njihova analiza huka sa snimaka sugeriše poklapanje sa zvukom vrtložnog topa oko 700 metara od izvora.
Iza mermernih zidova „Albanije“, pomalo zbunjeni stariji portiri usplahirili su se na dolazak reporterke „Vremena“, kao da već imaju naredbe za takve slučajeve. „Ima da nagrabusimo ako bilo koga pustimo, sve mora prvo na mejl, pa da se dobije odobrenje, pa tek onda možete da se penjete gore“, rekao je jedan.
Palatom upravlja Agencija za osiguranje depozita koja neuspešno prodaje „Albaniju“ već tri godine. Portparolka agencije Vera Morina kaže da razni novinari ovih dana traže da se popnu na krov, ali da to ne može iz bezbednosnih razloga. Na pitanje sme li se na neki drugi sprat, kaže da mora da vidi sa zakupcima.
Protivgradni top
Zvuk sličan onom koji se čuje na snimcima proizvode i moderni protivgradni topovi. Oni ispaljuju eksplozivne talase vazduha, dobacujući do kilometra visine. Na sajtu jednog domaćeg uvoznika piše da top može da se aktivira sa 500 metara udaljenosti daljinskim upravljačem, treba mu jedan dan da bude postavljen, a može se prevoziti u kamionima, prikolicama ili poluprikolicama – kao i traktorom, preko pomoćnog nosača.
Problem sa oba uređaja je što nikada nisu korišćeni u svrhe razbijanja demonstracija. Stoga se ne može sa sigurnošću reći kako deluju u relativno uskoj ulici opasanoj zgradama, poput klanca, i kako bi masa reagovala na njih.
Teorije se dalje nižu, ali indicija je malo. Recimo za priču da je nešto pušteno kanalizacijom. Ili sa drona koji je preleteo visoko. Ili da su u masi bili ljudi sa malim LRAD modelima u ruksacima.
Nil Korni, istraživač britanske fondacije „Omega“, nešto poput onog u Kralja Milana nije video za tri decenije otkako istražuje kako policije, vojske i službe širom sveta koriste razna oružja, često zabranjena, da udaraju na ljude. Kako ih rasteruju, muče i ubijaju.
„Nikada nismo videli efekat poput ovoga da se ljudi sklanjaju na tako specifičan način, da se masa razdvaja po sredini druma“, kaže Korni za „Vreme“. „Štagod da je bilo korišćeno ili je proizvelo huk – ishodovalo je masovnom panikom sa visokim rizikom od ozbiljnih povreda ili smrti od stampeda.“
Iako ne može da poveže ni huk ni efekte ni sa jednim njemu znanim oružjem, on misli da posebne posledice nastaju u vreme dok je masa tiha i zamišljena. Tada je ranjiva. „Moguće da je namera bila da se izazove što jači psihološki udar“, zaključuje Korni.
VI
ISTRAGA
Tvrdi se da su u toku dve istrage. Predmet je u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu, a na terenu su, navodno i operativci ruske službe FSB. Američki FBI u odgovoru za „Vreme“ kaže da ne može ni da potvrdi ni da demantuje da učestvuje u istrazi, mada su srpski zvaničnici prethodno i njih pompezno pozvali.
Tužilaštvo u Beogradu navodi da nastavlja sa proverama. „Trenutno se prikupljaju podaci o licima koja su zadobila povrede, odnosno pretrpela tegobe. Takođe, tužilaštvo je od Zaštitnika građana zatražilo raspoložive informacije o prikupljenim podacima o kritičnom događaju. Pored navedenog, nismo u mogućnosti da u ovoj fazi iznosimo druge činjenice“, navode u odgovorima „Vremenu“.
Nisu odgovorili na pitanje da li u obzir uzimaju mapu koju je objavila naša redakcija, gde se na osnovu svedočanstava locira epicentar huka između raskrsnice Ulice kralja Milana i Kneza Miloša, te Cvetnog trga. Na mapi su takođe prikazana mesta pratećih diverzija, to jest istovremenog napada topovskim udarima na građane.
Kako je preneo portal nova.rs, Tužilaštvo im je kasnije odgovorilo da će „uzeti izjave od građana koji su do 3. aprila dostavili svoje podatke preko nevladinih organizacija, a koji su izjavili da su 15.03. prisustvovali događaju i koji poseduju povredne liste o pretrpljenim tegobama“.
Kako saznaje „Vreme“, u pitanju je nekoliko desetina građana koji su dali podatke nevladinim organizacijama, a eksplicitno su pristali da daju iskaz i tužilaštvu.¹
Izvor „Vremena“ iz Prvog tužilaštva kaže da je tužiocima „odozgo“ poručeno da se imaju baviti samo time „kako su ljudi zapali u paniku“, isključujući mogućnost da je korišćeno neko oružje.
Pokrenuta je međunarodna peticija koju su potpisali neki nobelovci da se povede nezavisna istraga događaja iz Kralja Milana. Više nevladinih organizacija prenelo je da se u ime oštećenih obratilo i Evropskom sudu za ljudska prava pa je taj sud u ponedeljak (31. mart) primio odgovore srpskih vlasti. Rok za sledeće podneske je 8. april. U odgovoru za „Vreme“, Evropski sud jedino potvrđuje da „razmatra“ podneti zahtev, ali „ne može“ da pruži više informacija u ovom trenutku.
Kritike istrage
„Činjenice koje su prezentovane javnosti opovrgavaju zaključke tužilaštva. To je zato što tužilaštvo nije sprovelo potpun postupak već je išlo u susret očekivanjima politike“, kaže za „Vreme“ Goran Ilić, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva.
On opet, kao i mnogo puta ranijih godina, kritikuje da tužilaštvo u Srbiji često nije samostalno u odnosu na onoga prema kome treba da postupa – u ovom slučaju prema državi. „Ostaje slabašna nada da će se u nastavku sprovesti potpun i delotvoran postupak uz uvažavanje činjenica do kojih je došla javnost“, dodaje Ilić.
Đorđe Alempijević, profesor sudske medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu, učestvovao je u nizu istraga u celom svetu zbog sličnih slučajeva – poslednji put zbog napada na demonstrante u Tbilisiju u decembru prošle godine.
Ali, ni on ovako nešto kao u Beogradu nije video. Deluje, kaže Alempijević za „Vreme“, da se istraga ponaša kao loš lekar koji pacijentu sa vrata kaže da je sve tegobe umislio. A vreme za ozbiljnu istragu curi.
„Svaka istraga mora da bude efektivna. Što više vreme protiče, imate sve više šumova. Svedoci smo kontradiktornih informacija koje daju najviši predstavnici vlasti. To stvara dozu sumnje. Možda je bolje ne dati informaciju odmah i reći da nešto ne znate, da će tek istraga da utvrdi. To daje dozu ozbiljnosti“, kaže Alempijević.
Posle protesta, pojavili su se navodi ljudi koji su osetili zdravstvene posledice, od uznemirenosti do oštećenja sluha. U stampedu je bilo preloma i poderotina. Ali, dok se prikupljanjem tih svedočanstava bave pojedine redakcije i nevladine organizacije, ništa ne ukazuje da je tužilaštvo ovu stvar uzelo ozbiljno.
„Prvi način je da se ljudi jave tužilaštvu sa lekarskim izveštajima. Drugi način je da tužilaštvo traži od zdravstvenih organizacija izveštaje za sve pregledane pacijente u datom periodu“, priča Alempijević. Kaže, tako ozbiljna analiza ne može za dva, tri dana. „U vrlo kratkom vremenu nakon skupa došlo je do potpune negacija događaja, odbacivanja bilo kakvog agensa koji je izazvao takvu reakciju ljudi i sve je pripisano psihičkoj reakciji ljudi iako njihova brojnost daje kredibilitet svedočenjima. Pa i ako postavite tezu da su ljudi izmislili sve, onda i to zahteva odgovornost tih ljudi, ali morate da isključite upotrebu agensa koji je to izazvao.“
U istragu bi, prema njegovim rečima, po nalogu tužilaštva, trebalo da budu uključeni stručnjaci sa Instituta i iz Zavoda za sudsku medicinu ili medicinskih fakulteta. Da li su i kako uključeni, nije mu poznato.
VII
VRLETI POLITIKE
Dok još nema poslednjeg dokaza, vlasti su se odlučile za oprobanu taktiku – sa jedne strane ismevanje ljudi koji su osetili šta su osetili uz optužbe opoziciji i „obojenoj revoluciji“ da „lažu“ o zvučnom topu. Sa druge strane, nuđenje istrage FBI i FSB kao krajnjih autoriteta.
Predsednik Aleksandar Vučić ponavlja da su sve to „laži“ i bira da ljude prave ludim. Kao da je u zapećak pala ranija verzija koju je BIA servirala kroz tabloide – da su čitav stampedo izazvali studenti-redari koji su se povlačili sa platoa ispred Skupštine ka Ulici kralja Milana.
Štaviše, Vučić je na televiziji Pink (31. mart) otvorio novi krug sprdnje sa incidentom, sugerišući da je beg sa ulice – uvežban. On je komentarisao to što se, među hiljadama građana, poneki nije tada sklonio sa ulice. „Neki se prevarili pa ostali na sredini jer ništa im nije bilo. Nisu čuli komandu ‘ajde, sklanjaj se levo i desno’“, rekao je predsednik uz razdragani smeh.
„Njima su potrebne laži i misle da lažima, kako kažu, mogu nešto da ‘napumpaju’. Nema ništa od toga, narod hoće pristojnu Srbiju, sit je terora i klatno besa se okrenulo na drugu stranu“, kazao je Vučić.
Preko tabloida „Informer“ na udar je došla čak i tužiteljka Zagorka Dolovac – notorna po svom ćutanju na sve u Srbiji. „Informer“ se pita hoće li Dolovac konačno početi da hapsi ljude zbog „širenja panike“ i „lažne“ priče o zvučnom topu.
Filip Ejdus, profesor studija bezbednosti na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, ocenjuje ponašanje vlasti kao „pokušaj geslajtovanja“, što je savremeni izraz za ubeđivanje ljudi da njihova osećanja i misli nisu validni, da zapravo nešto nije u redu sa njima samima i da su pogrešno shvatili.
„Vlast pokušava da nas ubedi da ne verujemo svojim očima, ušima i zdravom razumu, već da njihovoj fabrici laži prepustimo monopol nad interpretacijom realnosti“, govori Ejdus za „Vreme“. „Zbog obilja dokaza, njihov pokušaj zvaničnog geslajtovanja nije uspeo, već se režim samo sve dublje upetljava u laži i noge su mu sve kraće.“
Opozicionari, od kojih mnogi nisu želeli da govore za „Vreme“ o ovoj temi, već prve večeri su se uhvatili teorije o zvučnom topu, tvrdeći da je vlast „pucala na sopstveni narod“ i da će to biti početak kraja te vlasti.
Socijalista Branko Ružić, neka vrsta disidenta unutar vlasti, nema dileme. „Suština je – nešto je na ulici korišćeno, a ima mnogo teorija kako, šta i odakle. Časno bi bilo da se izvede objektivna i kredibilna istraga“, kaže on u intervjuu za „Vreme“.
Gorivo za proteste?
Reakcije vlasti politikolog Dejan Bursać vidi kao „pucanj u sopstvenu nogu, kojim su sami sebe ponovo delegitimizovali“. „Verujem da nisam jedini kojem su izjave vlasti, o tome da li imaju ili nemaju zvučni top, pa zatim da li ga jeste ili nije bio na protestu, zaličile na one nakon pada nadstrešnice, kada su prvo tvrdili da je uopšte nisu renovirali“, kaže Bursać. „To samo pokazuje da se SNS jako loše snalazi u kriznim situacijama poslednjih meseci i daje mnogo materijala za protestni pokret.“
Filip Ejdus, koji je i jedan od osnivača ProGlasa, opozicione građanske inicijative, ne veruje da ćemo imati epilog događaja od 15. marta dokle god ove vlasti. „Čak i ukoliko se novi dokazi pojave, režim će izmisliti novu laž“, kaže Ejdus. „I tako dok se mi ne umorimo ili ne prebacimo na neku novu strahotu koju su nam priredili.“
***
O DOSIJEU „HUK“
Ovo novinarsko istraživanje nije dovršeno. U neka sretnija vremena i da je stvar od manjeg javnog interesa, ono još ne bi bilo objavljeno. Ali, sada je moralo.
Podatke je bilo moguće prikupiti samo uz veliku spremnost ljudi da svedoče. Ali lični doživljaji znaju da budu kvarljiva stvar, ponekad su suprotstavljeni.
Još je teže jer nadležni odbijaju da pruže odgovore i čak ismevaju priče o nekom zvučnom oružju. Pobunjeni narod je pak već ubeđen da je nešto upotrebljeno – mnogi bi se zakleli da znaju i šta, mada poslednjeg dokaza nema ili ga barem još nismo našli.
Ali, nedvosmisleno smo utvrdili epicentar huka, kao i da su maskirani nasilnici istovremeno, tokom tišine, udarili topovskim udarima, pospešujući paniku. Takođe, jasno je da nauka nema objašnjenje za kretanje mase – osim ako nije upotrebljeno neko sredstvo.
Zato ovo shvatamo tek kao početak istraživanja. Dosije „Huk“ biće redovno dopunjavan. U kraćoj verziji je prvi put objavljen u „Vremenu“ od 26. marta 2025. godine, a ovde 4. aprila 2025. godine. Ispod ćemo taksativno nabrajati izmene koje su od tada nastale.
DNEVNIK IZMENA I ISPRAVKI:
¹Nove informacije iz Tužilaštva (4. april 2025)
Prema pisanju medija Socijalistička partija Srbije suspendovala je Branka Ružića na šest meseci sa svih funkcija u stranci
Do koje granice su vlasti spremne da idu kako bi zaustavile blokade fakulteta, pokazuju nedavni napadi i blaćenje univerzitetskih profesora? Sagovornici „Vremena” veruju da to neće zaustaviti pobunu i da je to očajni, necivilizacijski pokušaj vlasti da stvari vrati u predmoderno doba
Žena koja je sa nožem u ruci negodovala zbog šesnaestominutne blokade saobraćaja u Požeškoj ulici uhapšena je i protiv nje će biti podneta prekršajna prijava
Studenti-biciklisti prešli granicu Evropske unije, bez problema sa mađarskim graničarima. Ipak, za razliku od Srbije, u Mađarskoj neće imati policijsku pratnju
Poslanici PSG-a i ZLF-a podneće krivičnu prijavu zbog devastacije Pionirskog parka, gde od 6. marta kampuju „Studenti 2.0“. Oni tvrde da su od građana dobili više od 4.000 fotografija i video snimaka koji prikazuju gomilu smeća, ali i „delove alata, naoružanja za batinaše“ u parku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve