Ponovljeno glasanje je rezultiralo time da struja “tužilaca koji hoće da rade” bude jača za još dva člana u Visokom savetu tužilaštva – jednog na nivou osnovnog i jednog na nivou viših tužilaštava. Kako?
Pošto se niko od prozvanih državnih zvaničnika nije odazvao pozivu Advokatske komore Srbije da se stave van snage izmene pravosudnih zakona, određena je trodnevna obustava rada advokata na teritoriji Republike Srbije, kao što je ranije i obećano. U obrazloženju odluke o obustavi je navedeno da stupanje na snagu usvojenih izmena pravosudnih zakona predstavlja “ugrožavanje osnovnih ljudskih prava i sloboda svih građana Republike Srbije koji su zajamčeni Ustavom Republike Srbije”. Pored ovoga, srpska advokatura je zamerila i što su, kako je navedeno, izmene zakona usvojene mimo zakonske procedure, uz grubu povredu načela vladavine prava, bez adekvatne javne rasprave i učešća predstavnika profesije.
Obustava rada advokata okončana je nakon tri dana. Ispostavilo se da drugim pravosudnim profesijama nisu zasmetali takozvani Mrdićevi zakoni u meri u kojoj su zasmetali advokaturi. Doduše, i njoj na svega tri dana. Budući da ogromna većina sudija i tužilaca javno nije ništa zamerila izmenama pravosudnih zakona, da je advokatura uprkos činjenici da “stupanje na snagu usvojenih izmena pravosudnih zakona predstavlja ugrožavanje osnovnih ljudskih prava i sloboda svih građana Republike Srbije koji su zajamčeni Ustavom Republike Srbije”, nakon tri dana nastavila nesmetano da radi. Izgleda da je za sve to bilo “tri dana dosta”.
Dobro, barem se “pokušalo”. Šta se još desilo trećeg dana posle okončanja obustave? Osim što je obustavljena obustava, dana 25. februara 2026. godine održani su i dugo najavljivani ponovljeni izbori predstavnika viših i osnovnih javnih tužilaca u Visoki savet tužilaštva. Izbori su za predstavnike osnovnih javnih tužilaca ponovljeni na kragujevačkoj i niškoj, a za predstavnika viših javnih tužilaca na novosadskoj i niškoj apelaciji.
Ponovljeno glasanje je rezultiralo time da struja “tužilaca koji hoće da rade” bude jača za još dva člana u Visokom savetu tužilaštva – jednog na nivou osnovnog i jednog na nivou viših tužilaštava. Kako? Kada su u pitanju predstavnici osnovnih tužilaca, gotovo savršeno uklopljeni raspored glasova je doveo do toga da razlika između dva kandidata koji su prihvatljivi za vlast bude svega nekoliko glasova i da obojica nađu mesto u Visokom savetu tužilaštva. Što se tiče izbora za predstavnika viših tužilaca, izborna jedinica “Kragujevac 2” donela je devet glasova više kandidatu “tužilaca koji hoće da rade” u odnosu na decembarske izbore, što je bilo dovoljno za pobedu.
Kako je došlo do drugačijih izbornih rezultata? Istina, pravo glasa je slobodno, svako glasa po svojoj savesti i od izbora do izbora svako ima pravo da svoje opredeljenje promeni ili ne promeni. U konkretnom slučaju se ispostavilo da je manje od dva meseca bilo potrebno da se opredeljenje dovoljnog broja tužilaca centralne Srbije u toj meri izmeni da dovede do drugačijeg izbornog ishoda.
Postavlja se pitanje šta se to zbivalo po Šumadiji u periodu između prvobitnih i ponovljenih izbora, odnosno 26. decembra i 25. februara? Odgovor na postavljeno pitanje dobili smo u direktnom prenosu sa malih ekrana, već na Petoj vanrednoj sednici Visokog saveta tužilaštva 27. februara. Tužilac Višeg javnog tužilaštva u Kruševcu Miodrag Surla u direktnom uključenju je kao podnosilac prigovora obelodanio da je došao do saznanja kako je u prostorijama Bezbednosno informativne agencije, negde oko 19. ili 20. januara, održan sastanak vrha državne bezbednosti, s jedne strane, i određenog broja glavnih javnih tužilaca sa područja kragujevačke apelacije, predvođenih glavnim tužiocem Apelacionog javnog tužilaštva u Kragujevcu Milijanom Dončić. Šta je bila tema sastanka? Tužilac Surla, čije ime se već sa nevericom i divljenjem pronosi tužilačkim hodnicima, rekao je da poseduje saznanja kako su prisutni glavni javni tužioci na pomenutom sastanku dobili instrukciju da po povratku u svoja tužilaštva održe kolegijume na kojima će tražiti od svojih tužilaca da glasaju na određeni način, te napomenuo da su takvi kolegijumi i održani. Sve ovo je na sednici tužilačkog saveta potvrdila i Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac, koja je navela da je o tome nije obavestio glavni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Kragujevcu, sve do dva dana pre sednice Visokog saveta tužilaštva, kada je to direktno pitala. Istom prilikom, vrhovna javna tužiteljka je navela da će se preispitati svačija odgovornost u vezi sa navedenim, uključujući krivičnu.
Ko god je ikada svratio u tužilaštvo makar da se skloni od kiše zna da se o ovakvim sastancima uvek traži saglasnost ili se makar izveštava neposredno viši javni tužilac. Jedini pretpostavljeni glavnom tužiocu Apelacionog javnog tužilaštva u Kragujevcu jeste vrhovni javni tužilac. Zašto je glavna tužiteljka kragujevačke apelacije povela “na Bogojavljenje” u Bezbednosno informativnu agenciju skoro sve sebi podređene “šefove” tužilaštava, a da o tome nije unapred obavestila neposredno pretpostavljenog? Zašto je ćutala sve dok nije o tome direktno upitana? Ukoliko je tako, šta je nadjačalo više godina sticanu hijerarhijsku tužilačku svest? Verovatno isto što i promenu glasačkog opredeljenja kod tužilaca. Jedan od najstarijih strahova kod Srba ako izuzmemo promaju.
U svakom slučaju, Visoki savet tužilaštva nije imao potrebnu većinu da odluči po prigovorima tužilaca, što po važećem zakonu znači da odluke nisu donete i da o žalbama koje su izjavili treba da odluči Ustavni sud, koji za to ima 72 sata. Izgleda da se i zakonodavac pri određivanju rokova rukovodio onom narodnom “tri dana dosta”.
Poslednje informacije govore da je o svemu obavešteno Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, koje će se do sledećeg utorka nalaziti u ovom sastavu. Naime, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, kao jedan od “Mrdićevih zakona”, u Samostalnom članu 12 propisuje da će upućenim tužiocima prestati privremeno upućivanje 10. marta 2026. godine. Numerički je ironično da će baš član pod rednim brojem 12 dovesti do toga da ovogodišnji 12. mart (za neupućene: godišnjica atentata na predsednika Vlade dr Zorana Đinđića) osvane sa desetkovanim Javnim tužilaštvom za organizovani kriminal. Opisana ironija ima kapacitet da se izdigne i na rang sarkazma ukoliko se narednim upućivanjima u specijalno tužilaštvo obuhvati neko od imena koja se pominju. Ukoliko se i uopšte bude govorilo o 12. martu, neće dugo, a već 15. marta biće godinu dana od jednog od najvećih okupljanja u novijoj istoriji Beograda. Možda nam se sve ovo i dešava jer nam je za sve oduvek bilo “tri dana dosta”!
Autor je advokat u Beogradu
Šta je Brent Sadler obećao Igoru Božiću, a šta se desilo? Zbog čega se udar na Junajted mediju može smatrati operacijom pod kodnim imenom “Hiljadu rezova”? Ima li za bilo koju redakciju ičega goreg od toga da sama postane vest? Na koja pitanja ne odgovara nova uprava ove medijske grupacije i zašto? Na koga se kolege iz Junajted medije mogu osloniti u obrani novinarske slobode
Simboliku Lazareve subote na televiziji je dočarao onaj koji sebe smatra gospodarom Srbije. Nažalost, njegove petarde iz Šešeljeve medijske škole uvek su signal za horsko pljuvanje i vređanje
Zbog čega je već dan nakon glasanja Vučić izgledao poput karikature trenera i kapitena Real Madrida u istoj osobi koja euforično slavi pobedu nad FK Mladost Lučani? Kako je na parcijalnim kvaziizborima režim zaklao vola radi kile rebara, a studentska parola “Niko nije umoran” dobila nastavak – “Niko nije poražen”
Kad seansa otpočne, ona vama može delovati poput razgovora, mada vam je očigledno da vi govorite više nego terapeut. Za to vreme, međutim, dobar psihoterapeut sluša tako i toliko da je jedino poređenje koje meni pada na pamet crno-beli snimak Mravinskog kako proba Nezavršenu i reaguje na finese koje ja nikad neću uspeti da razaznam. Baš me briga i ako svako daje bolje savete, terapeut je olimpijski pobednik u prepoznavanju toga da vam glas drhti zato što skrivate suze, da su vam pauze duže nego inače i oklevate s nekim temama, da se često vraćate na neka iskustva dok druga nikad ne pominjete...
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
