Branko sa suprugom već osam godina živi u Frankfurtu i njih dvoje su među onima je koji deo zarađenog novca šalje porodici u Srbiji.
„I moji i njeni roditelji žive u Srbiji. Kad god je potrebno, šaljemo novac kako bi im pomogli. Sa penzijama koje primaju nekako izguraju mesec, ali dešavaju se i vanredni troškovi tako da to uvek mi pokrijem“, kaže Branko za portal „Vremena“.
On dodaje i da ta pomoć nije uvek u novcu.
„Doduše, ja često pošaljem neki medicinski materijal koji je potreban tati. Gotovo svi oni koji su iz Srbije, a sa kojima sam u kontaktu pomažu svoje. Neki novac šalju svakog meseca, neki povremeno“, priča Branko.
Povećanje od 29,5 odsto
Samo u prva dva meseca ove godine u Srbiju je po osnovu doznaka iz inostranstva stiglo 731,3 miliona evra, što je u odnosu na isti period prošle godine rast od 29,5 odsto, piše portal Biznis.rs.
U 2022. godini priliv po osnovu doznaka dostigao je 5,028 miljardi evra i povećan je za 38,3 odsto u odnosu na 3,635 milijardi evra koliko je zabeleženo u 2021. godini.
Kada se govori o faktorima koji su uticali na rast doznaka, kako su za ovaj portal naveli u Narodnoj banci Srbije treba imati u vidu nekoliko stvari.
„Prvo, doznake inače imaju kontraciklični karakter – što praktično znači da u periodima kriza, povećane globalne neizvesnosti i geopolitičkih tenzija, najčešće dolazi i do njihovog rasta. Praktično, ljudi koji žive u inostranstvu u takvim okolnostima više pomažu svoje članove porodica i prijatelje. Drugo, rast inflacije u svim zemljama doveo je do toga da su svi ključni makroekonomski i pokazatelji, pa tako i doznake, nominalno povećani. Na kraju, na rast doznaka utiče i povećan broj državljana drugih zemalja koji zasnivaju svoje boravište u Srbiji“, ističu iz NBS.
Da se preživi do prvog
Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović rekao je za Biznis.rs da brojne porodice funkcionišu tako što neki član porodice radi u zemljama EU, od Slovenije, preko Austrije, Nemačke, Holandije ili Francuske, a novac šalje ostatku porodice u Srbiju.
„Takvih porodica je danas mnogo više nego pre pet ili 10 godina“, kaže Jevtović.
Prema njegovim rečima, najveći deo tog novca odlazi na potrošnju, zatim na nekretnine, a vrlo malo u investicije.
„Dve trećine novca iskoristi se za to da se preživi mesec, i zato ne bih očekivao nikakve promene u strukturi potrošnje. Naši ljudi odlaze u inostranstvo kako bi bili zaposleni, a ne da kreiraju svoje biznise“, ističe Jevtović.
B.G./Biznis.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
