Izmenama Krivičnog zakonika, na kaznu zatvora mogu da budu osuđeni oni koji napadnu zaposlene u prosveti i ustanovama zdravstvene ili socijalne zaštite. Time je ispunjen jedan od zahteva prosvetnih radnika da im se zaštite integritet, čast i obezbedi nesmetan rad. Usvajanje zakona i njegova primena su, međutim, dve različite stvari, podseća RTS.
Zbog opklade od 30 evra, učenik je u mladenovačkoj tehničkoj školi, pred drugim đacima, ošamario nastavnicu. U Trsteniku su učenici izmakli stolicu nastavnici engleskog, koja se teško povredila. U Bačkoj Palanci učenik je pretukao nastavnika praktične nastave pred penzijom. I tu se spisak napada na nastavnike, nažalost, ni izbliza ne završava.
Jedinjo što je zaposlenima u prosveti bilo preostalo je da u znak protesta obustavljaju nastavu, štrajkuju i izalze na ulicu. Da bi zaštitili integritet, čast i obezbedili nesmetani rad, prosvetni radnici su se više puta obraćali resornom ministarstvu i Vladi Srbije.
Kazne od šest meseci do pet godina
Njihovi zahtevi konačno su prihvaćeni, makar po pitanju izmene Krivičnog zakonika.
„Ako se napadne lice u obrazovanju ili njegova porodica, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Ako se nanese lakša povreda zaposlenom ili članovima njegove porodice, kazna je od šest meseci do pet godina. Ako se nanese teža povreda zaposlenom ili članovima njegove porodice, kazna je od jedne do osam godina“, objašnjava Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola.
Za prestupnike su predviđene i novčane kazne, ali da li će se izricati, ne zavisi samo od suda, već od uprave škole koja je do sada, pokazalo se, u mnogim slučajevima pokušala i uspevala da zataška prestupe.
Nastavnici već tri godine traže izmenu Krivičnog zakona zbog očiglednog razloga – na radnom mestu se ne osećaju bezbedno.
Sa nacrtom izmena i dopuna Krivičnog zakona su se usaglasili i predstavnici sindikata obrazovanja na sastancima koji su održani pre pola godine. Ranije su prosvetni radnici tražili strože kazne za napade na nastavnike, odnosno izmene Krivičnog zakonika po kojima bi se napad na prosvetnog radnika uveo kao posebno krivično delo, što do sada nije bio slučaj.
Protest zbog nasilja u školama
Predstavnici više prosvetnih sindikata u Srbiji protestovali su sredinom maja zbog nasilja u školama.
U oko 700 škola širom Srbije bila je obustavljena nastava, a u ostalim školama nastava se odvijala skraćeno. Razlog tome bio je protest prosvetnih radnika zbog nasilja u školama. Ne samo zbog incidenta koji se dogodio na „Gimnazijadi” u Beogradu, gde je profesor pokušavajući da razdvoji učenike dobio telesne povrede, već zbog svega što se događalo poslednjih godinu dana.
Na ulicama Beograda okupili su se prosvetni radnici sa zahtevom da se izmeni Krivični zakon u cilju krivično pravne zaštite svih zaposlenih u prosveti. Nakon protesta usledio je sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije i dogovoreno je da se u što kraćem roku izmeni Krivični zakon.
Portparol Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i profesor srpskog jezika i književnosti Mirjana Gašić za „Vreme” je tada ocenila da bi ta promena zakonskih propisa izjednačila zaposlenog u školi sa položajem koji trenutno imaju advokati, a koji je popisan u sadašnjem Krivičnom zakoniku Republike Srbije i podrazumeva mere od novčanih do zatvorskih kazni u trajanju do osam godina za prekršioca zakonskih odredbi.
„Time se štite imovina, porodica i sami zaposleni u obrazovanju od različitih oblika uznemiravanja ili nasilničkog ponašanja pojedinaca”, ukazala je Gašić.
Dodala je da će takvo rešenje, kada bude usvojeno, biti dobar i konstruktivan korak ka vraćanju obrazovnog sistema tamo gde mu je mesto, ali, to ni u kom slučaju ne znači da treba da se stane na toj meri.
„Ono je samo početak koji vraća veru da država brine o ključnim poljima svog temelja i o svojoj budućnosti”, naglasila je Gašić.
Nasilja sve više i više
Predočila je da se generalno gledano nasilje sa televizijskih ekrana, političkih okršaja i sa „novih kulturnih obrazaca” prenelo i u školu, ali i da učenici model ponašanja nose iz porodice i prenose ga na svoju radnu sredinu.
Objasnila je da pored velikog broja učenika i roditelja koji su potpuno posvećeni obrazovnom i vaspitnom sistemu, postoje oni veoma glasni i bahati, ali malobrojni.
„Tako dođemo do ‘Gimnazijade’ i okršaja među đacima u kome je teško povređen profesor Treće beogradske gimnazije“, ukazuje Gašić. „Ovaj događaj slikovit je prikaz položaja prosvetnog radnika u društvu. Nastavnik strada – u pokušaju da smiri nasilnu situaciju, prateći tačno protokole koji su mu nekoliko meseci ranije poslati, da po njima postupa. Paradoks – ali vrlo slikovit i precizno tačan”.
