Arktik se topi: Posledice po svet ozbiljne, upozoravaju naučnici

Prema dosadašnjim istraživanjima studija modeliranja koja je objavljena u časopisu Nature Communications  ističe se da se Arktički morski led brzo topi još od 2.000 godine.

Naučnici su analizirali i pratili promene otapanja leda na Arktiku u periodu od 1979. godine do 2019. godine. Upoređivali su satelitske snimke i klimatske modele kako bi utvrdili da li se artički led menjao.

Utvrđeno je da smanjenje morskog leda nastaje kao posledica zagađenja koje zagreva našu planetu.

Foto: Unsplash/Annie Spratt

Zagreva se četiri puta brže od ostatka sveta

Glavni autor studije Seung Ki Min koji je i profesor na Naučno-tehnološkom Univerzitetu Pohang u Južnoj Koreji istakao je da su naučnici bili iznenađeni kada su otkrili da će Arktik ostati bez leda, bez obzira na napor istraživača i naučnika u smanjenju emisije gasova. Tokom leta se led akumulira, ali sa prvim danima leta on na Arktiku počinje da se topi. Njegov najniži nivo je u septembru mesecu svake godine, a zatim se ciklus ponavlja ciklično tokom godine.

„U studiji se navodi predviđanje koje upozorava da će Arktik u periodu od avgusta do oktobra najkasnije do 2050. godine izgubiti svu količinu leda“, rekao je profesor Min.

U proteklih nekoliko decenija Arktik se zagrevao četiri puta brže od ostatka sveta, pokazalo je istraživanje iz 2022. Godine.

Kako su naveli stručnjaci iz Nase, led se u ovoj regiji topio 12,6 odsto za deceniju.

Arktičko pojačanje i efekat staklene bašte

Posledice otapanja leda na Arktiku imaće katastrofalne posledice za svet i čovečanstvo. Beli led odbija sunčevu energiju Zemlje. Kada se led otopi, okeani će postati tamniji jer će apsorbovati mnogo toplote uzrokujući dodatno zagrevanje atmosfere.

Ova pojava se naziva „proces povratne sprege“ ili „Arktičko pojačanje“.

„Gubitak leda na Arktiku imao bi za posledicu povećanje komercijalnog brodskog saobraćaja zbog otvaranja novih ruta. Takođe bi se neke od vazdušnih ruta avio prevoza morale izmeniti, sa otvaranjem novih. Sve ovo dovelo bi do još većeg zagađenja i efekta staklene bašte“, navodi se u objašnjenju Nacionalne uprave za okeane i atmosferu.

Istrživač i autor studije iz 2022. godine, Mika Rantanen s Finskog meteorološkog instituta istakao je da najnovija objavljena studija koristila „novu i najsavremeniju metodologiju“ za predviđanje događaja na Arktiku.

Z.S./RTS

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com