Nakon Sjedinjenih Američkih Drava i Velika Britanija je srpskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine i lidera SNSD-a Milorada Dodika stavila na režim sankcija.
Vlada Velike Britanije je saopštila da je sankcionisala Dodika, ali i predsednicu Republike Srpske Željku Cvijanović, zbog „pokušaja potkopavanja legitimiteta i funkcionalnosti Bosne i Hercegovine“. Sankcije uključuju zabranu putovanja u Veliku Britaniju i zamrzavanje imovine u toj državi.
Specijalni izaslanik britanskog premijera za Zapadni Balkan Stjuart Pič je tim povodom rekao: „Današnja odluka ministarke spoljnih poslova Velike Britanije je značajna i neophodna, ove osobe su na opasnom putu koji šteti stabilnosti i pravnom poretku u Bosni i Hercegovini i što pre se napravi zaokret na tom putu, to bolje za građane BiH.“
Kao i kada su SAD uvele sankcije protiv njega, i ovog puta je Dodik reagovao prkosno i podrugljivo. Nazvao ih je „smešnim“, rekao da ga „zabole“ i da „Velika Britanija nikada nije imala dobre namere prema Srbima i Republici Srpskoj“, te da nema nikakvu imovinu u Velikoj Britaniji i da tamo nije bio deset godina.
Željka Cvijanović je zaključila da su ove sankcije „Bošnjaci i PDP naručili, a Britanci isporučili“, te da su sankcije Velike Britanije „politička poruka svim političarima koji štite RS“.
Pritisak na Dodika će biti sve veći
Situacija za Dodika, međutim, nije nimalo smešna. Zbog njegovih stalnih opstrukcija rada bosanskih institucija, pretnjama otcepljanja RS iz BiH, a pre svega zbog neskrivene bliskosti sa Rusijom i Vladimirom Putinom i percepcije Zapada da je RS ruska interesna baza, pritisak na Dodika se povećava i povećavaće se.
Tako je Evropski parlament još 17. februara usvojio amandman trojice poslanika na godišnji izveštaj Odbora za spoljne poslove, koji poziva na sankcije Miloradu Dodiku. Al Jazeera Balkan izveštava da se ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok odmah po stupanju na dužnost zalagala za sankcionisanje Dodika zbog njegovog nastojanja da oslabi institucije BiH i poveća autonomiju Republike Srpske, a da su nakon ruske invazije na Ukrajinu pitanje stabilnosti BiH i sankcija protiv Dodika postali „opšteprihvaćena mesta u govorima, ne samo Zelenih, već i ostalih partije nemačke vladajuće koalicije“.
Pritisak na Dodika postaje neprijatan i za predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji mu je do sada bio veran saveznik, a na svakoj većoj državnoj ili naprednjačkaoj manifestaciji u Srbiji rado viđen gost Dodik mu je uzvraćao veličajući ga kao vođu „srpskog sveta“ .
Novi američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil je kao jedan od svojih prioriteta otvoreno naveo rešavanje situacije u BiH, tj. uklanjanje Milorada Dodika sa političke scene.
Vila na Dedinju
Pritisak na Dodika raste i iznutra. On je krajem marta u Tužilaštvu BiH saslušan zbog vile od 341 kvadratnih metara u Beogradu koju je kupio 14. maja 2007. godine za 750.000 evra. Tada je tvrdio da je nekretninu na Dedinju platio novcem od kredita koji je podigao, ali se ispostavilo da je kredit u „Pavlović banci“ podigao tek godinu kasnije, 27. juna 2008, piše „Danas“. Utvrđeno je bilo i da je zahtev za kredit overio pečatom Vlade RS dok je bio premijer Republike Srpske.
Dodik je rekao da je čitav ovaj slučaj „ispolitizovan“, a novnarima okupljenim ispred Tužilaštva u Sarajevu je pokazao srednji prst.
Propao veto
Dodik probleme ima i u Republici Srpskoj. Nakon što je u Predsedništvu BiH bio uložio veto na pet odluka jer su ga preglasali članovi Predsedništva Bošnjaka i Hrvata Šefik Džaferović i Željko Komšić, svih pet odluka biće važeće, jer opozicija u Skupštini Republike Srpske nije podržala veto srpskog člana Predsedništva Milorada Dodika, izveštava radio-televizija RS.
Tako Narodna skupština RS nije neophodnom dvotrećinskom većinom utvrdila da su odluka o odobravanju memoranduma o razumevaju između Centralne izborne komisije i OEBS-a, kao i odluka o odobravanju zaključivanja memoranduma o razumevanju u vezi saradnje u oblasti izbora CIK-a i Državne izborne kancelarije Mađarske „veoma štetne po vitalne interese Republike Srpske“.
Nije izglasano ni da su štetne za RS odluka o međunarodnom istraživanju kompjuterske i infromacione pismenosti učenika iz BiH, odluka o odobravanju sporazuma o učešću BiH u međunarodnom istraživanju o učenju i podučavanju i odluka o odobravanju sporazuma o učešću BiH u međunarodnom istraživanju trendova u znanju matematike i prirodnih nauka.
M.N./FoNet/Danas/Al Jazeera Balkan/RTRS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
