Foto: iz privatne arhive
„Rat devedesetih je nastao zato što se nije do kraja razumelo šta nam se događalo četrdesetih. Ideologija, i prećutkivanje istine zbog ideologije, čine da ljudi, čim im se ukaže prilika, počnu da se biju. Tako nastaju mržnja, podvojenost, i na kraju rat. Bez obzira da li u Jugoslaviji, Vijetnamu ili Ukrajini.“
Knjiga stripova Priče iz Drugog rata, ali i neuobičajena forma kojom će biti promovisana večeras (Muzej Jugoslavije 19h), povod su razgovoru sa jednim od nekolicine u svetu poznatih naših strip autora, Sašom Rakezićem, alijas Aleksandrom Zografom.
Forma je muzičko-crtački performans: Zograf će crtati uživo, publika će to gledati na velikom platnu na sceni na kojoj će muzicirati italijanska grupa „Malebolge“ (harmonika, čelo i bubnjevi).
„Sinergija te odvede u nove vizure, dozvoljava ti da otkrivaš nove elemente poznatih stvari“, kaže Zograf.
Otkrivanje novog u poznatom je princip na kome je nastalo 30 stripova Priča iz Drugog rata.
„Drugi svetski rat je odredio šta će nam se dešavati devedesetih. Rat devedesetih je nastao zato što se nije do kraja razumelo šta nam se događalo četrdesetih. Ideologija, i prećutkivanje istine zbog ideologije, čine da ljudi, čim im se ukaže prilika, počnu da se biju“, kaže.
Pravi pogled na to vreme, kaže, potražio je u materijalu i predmetima iz Drugog svetskog rata. Naišao je na pojedinačne priče koje su imale dramatičnost antičke drame.
„Bile su drugačije od onih na kojima smo odrastali, onih u kojima su Nemci lako padali a partizani ih isto tako lako rušili. A onda ti takvu sliku o Drugom ratu razbije otkriće da partizani ne da nisu imali sve te silne puškomitraljeze, nego su saveznici jedva uspevali da im dostave stare trofejne puške, da nisu imali ni čizme ni pantalone. U nameri za ulepšavanjem Drugi rat je prikazan kao vestern.“
Zograf smatra da za tim nije bilo potrebe. „U ratu je bilo nebrojeno životnih priča koje svedoče o stradanju kakve ni jedno ideološko preterivanje ne može da dostigne.“
Njegovi stripovi u ovoj knjizi su o tome. O čoveku koji se ne boji da se suprotstavi. O Hildi Dajč, o devojci koja je bila u logoru na Starom sajmištu, o kojoj bi, kaže, trebalo stalno da se priča.
„Ili o pismu koje je pronađeno u arhivu Gestapa, anonimno je, pa pretpostavljam da ga je pisao dečak, srednjoškolac. On je s početka rata poručio nemačkoj upravi grada ’Vi ćete izgubiti rat, a sada se pravite važni“. To pismo sam objavio u originalu, nisam ništa crtao i dorađivao. Nema tu šta da se doda. Jer treba imati hrabrosti da se tako nešto kaže Nemcima koji su, onako u dizajniranim uniformama i moćnim automobilima, bili klasa. I nije bilo jednostavno njima, takvima, reći to što im je taj dečak rekao.“
Pre 51 dan počeo je novi rat, u Ukrajini.
„Još jedna posledica nerazumevanja prethodnog rata i prihvatanja tumačenja koje odgovara tamo nekom a koje je daleko od istine. Tako nastaju mržnja, podvojenost, i na kraju rat. Bez obzira da li u Jugoslaviji, Vijetnamu ili Ukrajini.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nerazjašnjena smrt devojke na Filozofskom fakultetu dovela je onde policiju koja uredno dotura sve što nađe Informeru. „Vreme“ u novom broju raspetljava slučaj koji je uvod u novi talas odmazde prema univerzitetu i „blokaderima“
Smrt jedne devojke zahteva istinu i dostojanstvo, ali način na koji se o njoj govori i način na koji se koristi pokazuje da je pretvorena u sredstvo političkog obračuna. U tome leži najveći problem, jer kada smrt postane sredstvo za odmazdu vlasti nad univerzitetom, ostaje zastrašujuće pitanje – na šta su sve spremni
Evo izbornog komentara jedne “obične žene”: “ Bio je to trenutak u kojem su mnogi prvi put stali uspravno. Bez galame, bez velikih reči, ali sa nečim što se ne može fingirati – dostojanstvom. Rezultati su objavljeni kako su objavljeni. Papir trpi svašta, brojevi još više. Ali ono što ne trpi jeste osećaj u stomaku kad znaš da si uradio kako treba. I to vam, deco, niko ne može oduzeti”
U situaciji u kojoj Ministarstvo kulture ne haje za izdavaštvo svoje države, na strani izdavača su samo nematerijalni resursi: upornost, entuzijazam i višedecenijsko iskustvo s krizama
Đacima će biti zabranjeno i da pozajmljuju telefone, a kazne će plaćati i roditelji i škole. Za one koji se direktno staraju o detetu predviđena je kazna od 100.000 dinara, dok će obrazovna ustanova plaćati i do milion dinara ukoliko prekrši zakon
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
