Foto: iz privatne arhive
„Rat devedesetih je nastao zato što se nije do kraja razumelo šta nam se događalo četrdesetih. Ideologija, i prećutkivanje istine zbog ideologije, čine da ljudi, čim im se ukaže prilika, počnu da se biju. Tako nastaju mržnja, podvojenost, i na kraju rat. Bez obzira da li u Jugoslaviji, Vijetnamu ili Ukrajini.“
Knjiga stripova Priče iz Drugog rata, ali i neuobičajena forma kojom će biti promovisana večeras (Muzej Jugoslavije 19h), povod su razgovoru sa jednim od nekolicine u svetu poznatih naših strip autora, Sašom Rakezićem, alijas Aleksandrom Zografom.
Forma je muzičko-crtački performans: Zograf će crtati uživo, publika će to gledati na velikom platnu na sceni na kojoj će muzicirati italijanska grupa „Malebolge“ (harmonika, čelo i bubnjevi).
„Sinergija te odvede u nove vizure, dozvoljava ti da otkrivaš nove elemente poznatih stvari“, kaže Zograf.
Otkrivanje novog u poznatom je princip na kome je nastalo 30 stripova Priča iz Drugog rata.
„Drugi svetski rat je odredio šta će nam se dešavati devedesetih. Rat devedesetih je nastao zato što se nije do kraja razumelo šta nam se događalo četrdesetih. Ideologija, i prećutkivanje istine zbog ideologije, čine da ljudi, čim im se ukaže prilika, počnu da se biju“, kaže.
Pravi pogled na to vreme, kaže, potražio je u materijalu i predmetima iz Drugog svetskog rata. Naišao je na pojedinačne priče koje su imale dramatičnost antičke drame.
„Bile su drugačije od onih na kojima smo odrastali, onih u kojima su Nemci lako padali a partizani ih isto tako lako rušili. A onda ti takvu sliku o Drugom ratu razbije otkriće da partizani ne da nisu imali sve te silne puškomitraljeze, nego su saveznici jedva uspevali da im dostave stare trofejne puške, da nisu imali ni čizme ni pantalone. U nameri za ulepšavanjem Drugi rat je prikazan kao vestern.“
Zograf smatra da za tim nije bilo potrebe. „U ratu je bilo nebrojeno životnih priča koje svedoče o stradanju kakve ni jedno ideološko preterivanje ne može da dostigne.“
Njegovi stripovi u ovoj knjizi su o tome. O čoveku koji se ne boji da se suprotstavi. O Hildi Dajč, o devojci koja je bila u logoru na Starom sajmištu, o kojoj bi, kaže, trebalo stalno da se priča.
„Ili o pismu koje je pronađeno u arhivu Gestapa, anonimno je, pa pretpostavljam da ga je pisao dečak, srednjoškolac. On je s početka rata poručio nemačkoj upravi grada ’Vi ćete izgubiti rat, a sada se pravite važni“. To pismo sam objavio u originalu, nisam ništa crtao i dorađivao. Nema tu šta da se doda. Jer treba imati hrabrosti da se tako nešto kaže Nemcima koji su, onako u dizajniranim uniformama i moćnim automobilima, bili klasa. I nije bilo jednostavno njima, takvima, reći to što im je taj dečak rekao.“
Pre 51 dan počeo je novi rat, u Ukrajini.
„Još jedna posledica nerazumevanja prethodnog rata i prihvatanja tumačenja koje odgovara tamo nekom a koje je daleko od istine. Tako nastaju mržnja, podvojenost, i na kraju rat. Bez obzira da li u Jugoslaviji, Vijetnamu ili Ukrajini.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dijana Hrka i Milomir Jaćimović nisu samo pojedinci u štrajku glađu – oni su simbol moralne povrede koju oseća celo društvo. Kada moralnu povredu posmatramo u političkom kontekstu, postaje jasnije zašto inače razumni i pristojni ljudi mogu da osete snažan bes ili čak mržnju prema onima koji se ponašaju cinično i bez trunke empatije
“Mi sada nemamo politički život u Srbiji i moramo da ga obnovimo, da obnovimo elementarnu demokratiju i platforme kritičkog mišljenja. Ako budemo insistirali na ideološkim ekskluzivnostima, tu promenu nećemo izvojevati, jer da smo mogli, to bi se već dogodilo. Dakle, sad imamo jednog snažnog aktera, i tog aktera treba podržati, jer u referendumskoj atmosferi na potencijalnim izborima Vučić gubi”
Šta je ušlo u te male ljude po srednjim školama te su zaustavili svoje živote na dva dana kako bi poslužili kao leđa jednoj ženi, da ne leži bez ikoga dan i noć naspram Ćacilenda? U srednjoškolcima se razbuktao požar saosećanja i solidarnosti. Jer, Dijana Hrka je taman tih godina da bi mogla biti majka svakoga od njih. A majka se nikada ne ostavlja sama
Kako su poslanik SNS Milenko Jovanov i njegove kolege, nastojeći da u parlamentu dokažu kako je leks specijalis kojim će se omogućiti rušenje Generalštaba prava stvar za ovu državu, blatili Nikolu Dobrovića, autora tog zdanja, a u stvari pokazali koliko su on i njegovo delo veliki
Kad taktika beskonačnog odlaganja obaveza prestane da daje rezultate, režim u Srbiji ima jednostavna i oprobana rešenja. Ako im smeta kulturno dobro, Skupština izglasa Leks specijalis. Na žalbe o krađi izbora, predlažu zakon kao da su stvarno spremni na kompromis. Ako mora novi Savet REM-a, može i to, ali da se bar oko jednog kandidata napravi neka spletka – recimo, oko nacionalnih manjina
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
