“Nuklearni sukob je realan”; “Ovo će biti najgora zima u poslednjih 70 godina”; “25 odsto svetskog tržišta neće imati hleba” – ovo su neke od izjava predsednika Srbije koje je izgovorio u samo jednom intervjuu pre nekoliko nedelja. Tabloidi pod kontrolom vlasti već rutinski skoro svakog dana šalju dvostruke poruke o nadolazećoj kataklizmi u svetu i Srbiji kao o mirnoj luci, a sve ovo se dešava nakon prekomernog zastrašivanja građana kovidom, izjavama poput one da će nam “groblja biti mala”.
Zašto vlast sistematski zastrašuje građane, šta dobija time, kakve mehanizme koristi, pitali smo dr Aleksandra Baucala, redovnog profesora Filozofskog fakulteta na odeljenju Psihologije:
“Mehanizam je vrlo jednostavan. Svi smo mi čuli o Maslovljevoj hijerarhiji potreba, u kojoj postoji pet nivoa potreba. Naše prve, najbazičnije potrebe jesu da ostanemo živi i zdravi – da imamo stanište, da imamo da jedemo, da se obučemo, dakle, bazično preživljavanje. Kada te potrebe ostvarimo, sledeći nivo potreba jeste da se osećamo sigurno i da ne budemo ugroženi. Potom, kad imamo osećaj sigurnosti, onda želimo da budemo povezani sa drugima, da imamo osobu koja nas voli, da imamo bliske ljude i da u tom bliskom odnosu dobijamo i zadovoljavamo naše ljudske, psihološke potrebe. Kad i to zadovoljimo, četvrti nivo jeste da želimo da budemo poštovani, dakle, da naša ličnost ili naša pozicija u zajednici bude takva da nas drugi ljudi poštuju. Tek na petom nivou, kad sve ovo prethodno zadovoljimo, dolazi želja za unapređenjem svog života – da osoba ima osećaj ispunjenosti svojih potencijala.
Ako političar uspe da većinu ljudi dovede u takvo stanje da im je ugrožena sigurnost, što je drugi nivo potreba, onda ljudi funkcionišu tako što se jednostavno odriču viših potreba. Kažu – pusti sad to da se ostvarujem kao osoba, ne treba mi sada ni velika bliskost ili ljubav, daj samo da budem siguran.
Pročitajte ceo intervju sa prof. dr Aleksandrom Baucalom u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (2. juna)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
