Knjiga
Blesavo je što ću umreti u maloj koncertnoj dvorani
V13. Hronika suđenja teroristima, Emanuel Karer (Akademska knjiga, 2024)
V13. Hronika suđenja teroristima, Emanuel Karer (Akademska knjiga, 2024)
Dragoljub Raša Todosijević je kao jedan od ključnih protagonista konceptualne umetnosti 1960-ih i 1970-ih doprineo afirmaciji nove umetničke prakse na prostoru nekadašnje Jugoslavije
Izgleda da se neka deca rađaju osetljivija od druge (mada ne nužno istovremeno i inteligentnija ili talentovanija). Svet koji ih okružuje ostavlja u njima dublji trag, njihovi su utisci intenzivniji, suze im lako izmamljuju i lepota i bol, svejedno da li sopstvena ili tuđa, snovi su im burni, strahovi i privrženosti jednako jaki. Gde većina ostaje ravnodušna, njihovi, metaforički govoreći, nervni završeci nisu pokriveni dovoljno debelom kožom, pa ne samo da su im čulna iskustva izoštrena, već je veza između njih i osećanja izrazito bliska: hladnoća i strah deluju nerazlučivo, kao i toplota i ponos ili zaljubljenost i ukus soli na jeziku
Malo je psiholoških svojstava tako intrigantnih kao što je stvaralaštvo. Pitanja su brojna i izuzetno uzbudljiva – otkud potiče, od čega zavisi, može li se uvežbati, da li je (uvek) povezano s ludilom... Ako nam pođe za rukom da napravimo nešto originalno, smatramo to svojim, često ga tako i nazivamo, ponosni što smo u tako nečem uspeli. A ako to isto uspe nekome drugom, lako možemo osetiti zavist. Nešto nas kod stvaralaštva mnogo “golica”
“Nije cilj da se ljudi osećaju kao u muzeju kada gledaju istorijsku dramu. Važno nam je da mogu da osete odnos sa problemima svog vremena, da se poistovete sa situacijama i junacima”
Ovog ponedeljka u Galeriji kulturnog centra Novi Sad biće otvorena izložba crteža Uroša Toškovića, posebnog slikara, a prema rečima umetničke kritike, jednog od najboljih svetskih crtača druge polovine dvadesetog veka. Ovog maja, u . Obema je povod monografija posvećena Urošu Toškoviću čiji je autor kolekcionar Bojan Krljić, koji je svoju pasiju posvetio ovom slikaru čovekove sudbine i majstoru magije crteža
Olimpijske medalje su nekada dodeljivane i za arhitekturu, književnost, muziku, slikarstvo i skulpturu, ali se nije ostvario Kubertenov antički san o spajanju “gimnastike za telo i muzike za dušu”
Iznose koji su naši sportisti zasluženo osvojili na Olimpijadi u Parizu, prosečni srpski građani mogu samo da sanjaju. Predviđene nagrade veze nemaju sa domaćom ekonomijom, te se uvek nakon slavlja pokrene i niz pitanja. Da li Srbija to može sebi da priušti i zašto se druge oblasti, poput nauke ili umetnosti, ne tretiraju barem približno kao sport
„Šta god da radim, uglavnom ne razmišljam o posledicama. Jer da razmišljam o posledicama, onda ne bih mogao to da radim. Mislim da bismo imali još mnogo uspešnih stvaralaca u ovoj oblasti kada bi oni mogli da savladaju strah koji je ovde veoma prisutan. U umetnosti nema mesta strahu, to su dve stvari koje ne idu zajedno. Odsustvo straha je ono što umetnika razlikuje od običnog dekoratera”
“Jedina moja ideja je, trenutno, da se poštuje zakon, da institucije rade svoj posao. Što se tiče Rio Tinta, da se otvore dokumenta, da se daju jasne informacije, da postoje jasni odgovori. Što se tiče akušerskog nasilja, pa koliko je strašno da doktor koga zovu ‘Mesar’ porađa žene, godinama unazad ima smrtne slučajeve beba, a majke vređa po nacionalnoj osnovi”
U Beogradu dve aktuelne izložbe „Neka druga mesta“ i „Priroda i umetnost“ pokazuju kako se čuva životni okoliš. Prva u saradnji sa naukom, a druga sa prirodom
Veštačka inteligencija poslednjih nekoliko godina sve više zadire u umetnost, što je pokrenulo debatu oko autorskih prava i intelektualne svojine. Sa programima kao što su ChatGPT, DALL-E i Midjourney mnogi umetnici su zabrinuti da bi njihovi poslovi mogli da nestanu u trenu
„Nije poenta da je samo meni dobro. Jer svi smo deo jedne celine. Događaji u maju su nas probudili, osvestili i mislim da tu svest sad treba da negujemo“