Kompas: Kako je kompozitor Zelenski „srušio“ Iks 

„Koncertirani“ – tako su studenti Fakulteta muzičke umetnosti (FMU) nazvali koncert održan 5. oktobra u beogradskom Dorćol Platz-u. Koncert pretežno klasične muzike izazvao je neobično veliku pažnju javnosti, jer su studenti FMU na plakatu, na mestu gde bi trebalo da budu imena kompozitora, naveli Vesića, Vučića, Gojković, ali i Zelenskog, Trampa i Klintona.

Deo javnosti, uglavnom na društvenim mrežama, negodovao je zbog ovakvog spoja naročito se pitajući zašto Zelenski, a ne Putin, piše Milica Mihajlović za Kompas.

Kišno nedeljno veče krilo je odgovor na pitanje ko su ,,koncertirani“ sa koncertnog plakata. Prethodno su se srpski tviteraši dosta glasno i dosta oštro raspravljali oko „nepodobnog spiska“. Neki su se razočarali u studente i zaključili da su pronašli način da promovišu svoju prorusku orijentaciju, pošto su na spisak svrstali ukrajinskog predsednika Zelenskog. Drugi su odmah znali da je reč o kompozitorima i bili srećni da su studenti FMU svojom domišljatošću usmerili pažnju na jedan kulturni događaj.

Čitava zavrzlama je, planirano ili neplanirano, poslužila kao marketinški trik, budući da je u Srbiji retka pojava da se polemiše oko koncerta, a da to nije koncert neke estradne zvezde. Studenti FMU, tačnije članovi Ansambla „Sing And Swing“, pokazali su neosporivi talenat, ali i podsetili da pojmovi koje tretiramo jednoznačno često to nisu, i da zato neka velika umetnička imena neretko ostaju u senci.

Pored zanimljivog spoja imena, zanimljiv je i način na koji je naziv koncerta dizajniran na plakatu. „Tirani“ su napisani velikim crvenim slovima i to je prvo što se primeti kada se ugleda plakat. Možda je to, u kombinaciji sa izborom imena, dodatno uticalo na burne reakcije na Iksu. Za dizajn plakata zaslužni su studenti Fakulteta likovnih umetnosti.

Ko su „koncertirani“?

U punoj sali Dorćol Platz-a, glavno lice koncerta, student FMU, vodio je prisutne kroz kontroverzni muzički program koji kada je bio odsviran, možda to više nije ni bio. Konferansije, a ujedno i pijanista, čiji je specifičan humor izazivao smeh i aplauz između kompozicija, objasnio je da naziv koncerta „potiče od dve kovanice – ‘koncert’ i ‘rani’“.

„To su koncerti koje mi u svojoj ranoj stvaralačkoj karijeri predstavljamo ljubiteljima muzike“, naveo je student FMU. Pitanje je da li su „tirani“ posebno naglašeni na plakatu, ili je u pitanju trik. Očigledna asocijacija na društveno-politički kontekst možda je poslužila da privuče pažnju šire publike, a možda i da dovede do saznanja da Vučić nije samo Aleksandar Vučić i da Selaković nije samo Nikola Selaković.

Foto: Milica Mihajlović/Kompas

Zelenski – ukrajinski predsednik ili poljski kompozitor?

Najveću nedoumicu sa Iksu, odnosno dilemu ko je Zelenski sa plakata, studenti FMU razotkrili su pred kraj koncerta.

„Zelenski je najbolji kompozitor, ali dajmo priliku Trampu“, našalili su se student i objasnili da je Zelenski „poljski kompozitor koji je uspeo da sruši Tviter“. Rekli su da je u pitanju Vladislav Zelenski, kompozitor iz Krakova, s kraja 19. veka.

Pored Zelenskog, na koncertu se ipak našao i Putin, ali ne kao kompozitor, već kao deo naziva kompozicije „Putin on d ric“, koju je komponovao Berlin.

Takođe, publici je bilo predočeno da je Vučić, zapravo, makedonski kompozitor Dragan Vučić, kao i da sva ostala zvučna prezimena pripadaju kompozitorima. Tako su studenti, zapravo, mislili na filmske kompozitore Markusa Trampa i Šortera Klintona, dok neka prezimena pripadaju njihovim kolegama koji su komponovali neke od izvođenih kompozicija.

Ipak, nisu izostale šale između tačaka, verovatno na račun prethodno zbunjene javnosti, koje su implicirale određeni politički kontekst.

„Sledi Vučićeva kompozicija ‘Odlazim’, koja je naročito popularna u poslednje vreme“, našalili su se studenti.

Iako su građani na Iksu nudili brojna objašnjenja, tvrdeći da ništa nije slučajno, studenti FMU za Kompas kažu da su imena kompozitora ,,birana nasumično“.

„Koncert je nepolitički“, objašnjavaju studenti FMU za Kompas.

Foto: Milica Mihajlović/Kompas

Koncert na Peti oktobar – slučajnost ili poruka

Ovaj koncert, sa specifičnim konceptom i brojnim nedoumicama koje su ga pratile, održan je 5. oktobra, tačno 25 godina nakon što je pao režim Slobodana Miloševića. Baš na dan koncerta, studenti u blokadi Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu poručili su na mreži Iks da će „jutro šestog oktobra svanuti četvrt veka kasnije“.

Sve je ukazivalo na to da je koncert studenata FMU zakazan za 5. oktobar sa namerom, iako to nije eksplicitno rečeno, ili prikazano na plakatu. Ipak, i ta pretpostavka pokazala se kao netačna.

„Dorćol Platz je bio slobodan na ovaj datum. Mi smo koncert svakako planirali. Izabrali bismo i neki drugi datum, da je Dorćol Platz-u tako više odgovaralo, jer smo samo hteli da održimo koncert“, kažu studenti FMU za Kompas.

Uprkos tome, na repertoaru je bila kompozicija „Pad“, kompozitorke Milošević, studentkinje FMU.

Foto: Milica Mihajlović/Kompas

Posebna zahvalnica za Štimca

Jedino prezime koje je na koncertu bilo izgovoreno bez mogućnosti za dvostruko tumačenje, bilo je Štimac. Studenti su se na početku koncerta zahvalili Vladimiru Štimcu, bivšem košarkašu i osnivaču i lideru pokreta „Nacionalna snaga“.

„Moramo se zahvaliti i onome ko nam je dao povod da se posebno dobro naštimujemo za danas, a to je naš Štimac”, poručili su studenti, dok ih je Štimac ponosno slušao.

Štimac za Kompas kaže da nije učestvovao u realizaciji koncerta. Na pitanje kako komentariše kontroverze koje je ovaj koncert izazvao, Štimac kaže da za tim nije bilo potrebe.

„Studenti su krajnje dosetljivi, pametni i bili su pametniji od svih ljudi koji su komentarisali taj plakat. To je naišlo na razne kritike zbog imena koja su se pojavila na plakatu, ali to su zapravo kompozitori. Niko ne treba da bude zaslepljen nekom mržnjom, jer studenti predstavljaju ono najbolje i ne treba da ih kritikujemo“, navodi Štimac za Kompas.

Iako studenti tvrde da su imena birana nasumično i da je koncert nepolitički, ne može se zaboraviti na smeh izazvan izvođenjem dela „Marš Sendviču“ grupe autora, kao ni Vesićeve „Kratke istorije budućnosti“, pa ni Vučićevog ,,Odlaska“.

Ipak, verovatno koncert nekima ne bi ostavio gorčinu u stomaku da su imena kompozitora pažljivije izabrana, ili da je makar koncert održan petog oktobra ciljano organizovan na ovaj datum, budući da i sada, kao pre 25 godina, građani i studenti teže demokratskim promenama, a neki i priželjkuju „šesti oktobar“.