Za pola godine u blokadama fakulteta i države, studenti se nose sa velikim pritiskom. Stručnjaci apeluju da potraže psihološku podršku svi koji primete i najmanje simptome
“Novi zavet” nigde nije ispred svog vremena i izvan vremena osim u posvećenosti ljubavi, stavljanju ljubavi na centralno mesto, kako naših života tako i čitavog sveta i svemira, što bi mogla biti svačija privatna “religija” bez obzira na to da li verujete u ostatak te knjige ili u bilo koju drugu
Neizvesnot, krize, besparica, osećanje nemoći, brzina života, stres, otuđenje od ljudskog kontakta u eri društvenih mreža, bujica kontradiktornih informacija... Mnogim ljudima je teško da se sami izbore sa svim ovim izazovima pa se za pomoć sve češće obraćaju psihoterapeutu. Da li je u srpskom društvu konačno sazrela svet o značaju mentalne higijene
Malo je tako dirljivih stvari u životu kao što je mogućnost da se “iz prve ruke” posmatra nastanak i razvoj jedne nove ličnosti, pa ne bismo smeli taj proces da ometamo svojim očekivanjima. Roditeljstvo je jedini odnos u kome želite da s vremenom u svemu od nekoga budete lošiji, pa ni na samom početku ne treba zaboraviti nadu da će dete razviti samostalnost, prevazići nas i ispuniti onu hilandarsku “zahvaljujući neposlušnosti sina prema ocu i poslušnosti oca prema sinu”
Ajelet Gundar-Gošen višestruko je nagrađivana izraelska književnica, autorka četiri romana i više filmskih scenarija. Nakon studija psihologije studirala je film i dramaturgiju, radila je kao novinarka i aktivistkinja Udruženja za građanska prava
Duga romantična veza mora s vremenom da dobije mnoge karakteristike bliskog prijateljstva, čuvajući pritom doze specifične emocionalnosti i erotičnosti. Kao i sve drugo, ona može da opstane samo ako raste, odnosno ako su oba partnera usmerena na razvoj – bore se za svoj, podržavaju tuđi i osmišljavaju zajednički
Kratak odgovor je – ne može. Ali nije ni veštačka inteligencija baš za bacanje, kako pokazuju neki eksperimenti
Nakon intimnog i intenzivnog zajedničkog iskustva steknete utisak da ste nekoga upoznali na izrazito dubok a istovremeno ne baš jasno opisiv način. Zapravo ste se, kako su barijere padale, otvorili za kontakt sa svim unutrašnjim sadržajima druge osobe, dozvoljavajući i njoj da stekne duboke uvide u ono što sami krijete od svih drugih
Kada osećamo da nam rana ne pravi procep samo na koži već i u celokupnom integritetu organizma, bićemo izlečeni tek kada se taj integritet ponovo uspostavi. Čak i ako budu ostali ožiljci, znamo da je pravi izvor pomoći lekarska ili terapijska ljubav, a ne gips, konac ili tableta
Različiti vidovi lepote ne samo da ne moraju biti povezani, oni možda čak isključuju jedan drugi. Dok je ulepšavanje usmereno na to da se prikriju svi nedostaci u izgledu, u unutrašnjem svetu bitno je ono što ostaje lepo i kad se ožiljci ne uklanjaju
Mi smo naše intenzivne estetske reakcije. Da, mi se povezujemo s ljudima, ideologijama, idejama, karijerama, ali nas istovremeno najintenzivnije i najintimnije definiše onaj oblik lepote koji nam izaziva najjaču tahikardiju
Sve što treba da znate o ljudskom doživljaju zime skriva se u nekim romanskim jezicima gde reč za zimu (italijansko inverno, francusko l’hiver) deluje kao da je izvedena iz latinskog infernus što znači pakao (italijanski inferno, francuski enfer). To što možda volite da usred zime odete na skijanje samo znači da pripadate klasi razmaženih koji mogu sebi da priušte potpuno neprirodno iskustvo (hotel, žičara, tuširanje toplom vodom, centralno grejanje…). U prirodi, gde su naši preci do nedavno živeli, zima je (bila) surova i opasna, a ne samo dosadna
Svako od nas živ je samo zato što je prema njemu neko bio izuzetno dobar. Ali, nije stvar samo u zahvalnosti i uzvraćanju. Svi smo mi ovde ne samo zahvaljujući drugima, već i za druge; srž ljudskog bića jeste uzajamnost, razmena i dobrota; svet je već ionako tvrd, ako nam i srca budu otvrdla, postaće nepodnošljiv. Bez stalne uzajamne razmene dobrote, ne može biti ničega ni u spoljnom svetu, ni u nama
Da li vas je iko ikada učio tome zašto je iskrenost važna? Gde da je tražite? Kako da je izdržite? Da li su vam nudili pomoć u slučaju da za nju morate da platite neku cenu
Upitanost i otvorenost za novo jednako su dragoceni kao što je uverenje da imamo odgovore opasno i sužavajuće. Zato mislim da uvek treba “bežati” od ljudi s odgovorima. Suviše smo mi mali da bismo mogli imati odgovor na bilo koje važno pitanje. Zato našu temeljnu potrebu za odgovorima, već vekovima, zloupotrebljavaju mnogi ideolozi, gurui, filozofi i psiholozi, sveštenici, influenseri... Čim primetite da neko ne može da kaže “ne znam” i otvoreno misli o vašem pitanju, vreme je da krenete dalje
Sa psihološkog aspekta nijedna zrela, mudra i ostvarena osoba nikada ne bi iskoristila argument „znaš ti ko sam ja“, kaže za „Vreme“ psihiološkinja Ana Mirković
Mnoga psihološka svojstva su vam neophodna da biste mogli da sarađujete sa članovima svoje grupe. Neka od njih stičete sa iskustvom, neka razvijate… Ipak, nijedno nije tako važno kao razumevanja namera, svejedno da li svojih ili tuđih. Ako ne razumete namere, a svi ostali kapaciteti su vam natprosečni, društveni život – bilo da je u pitanju saradnja ili takmičenje – zauvek će vam ostati misterija
“Svakog dana nas kroz informativne emisije brutalno emocionalno zlostavljaju čelnici sistema. Ako mi pristajemo da budemo žrtve, kako onda da našoj deci objasnimo da ona na to ne treba da pristanu? Kako da nam poveruju? Deca najviše uče po modelu. Pristajanjem smo dali model našoj deci da treba da trpe. Ja se stvarno nadam da se ovo društvo probudilo”
Hitler osluškuje poruke svog kolektivnog nesvesnog i pokorava im se, odnosno pretvara ih u delo. On se često poziva na Glas koga sledi, a to je glas 78 miliona Nemaca koji ga obožavaju i čine moćnim. Kolektivno nesvesno je proždralo celokupnu njegovu ličnost, te on zato i nema ličnost, nema individualnost. On je – Nemačka.
Jednom mi je drugarica rekla kako je tata nije pustio da ide na proslavu osamnaestog rođendana najbolje drugarice jer ga je organizovala na splavu. Otac je smatrao da to nije mesto za njegovu ćerku. Ona je rešila da ode, po svaku cenu. Otac je povikao za njom da ona ne razume šta znači biti roditelj i da on to ne odobrava, jer se plaši. Moja drugarica se okrenula i pogledala ga u oči: “Ne, to nije tačno. Ti upravo nećeš da se plašiš i zato ti je lakše da ostanem kod kuće”
Sve zajdno jedno dva meseca spavanja na fakultetima, stotine pojedenih hladnih obroka van kuće i isto toliko protesta, ali i jednu ozbiljnu onlajn pretnju preživela je Dragana tokom studentskih blokada i protesta.
„Dobila sam poruku - ti misliš da si mnogo pametna da mi blokiraš faks?! Razmisli još jednom, prijateljski ti kažem“, priča Dragana za „Vreme“. „Noge su mi se oduzele, šake počele da se znoje, tresla sam se sva, kad sam pročitala.“
Znala je pošiljaoca poruke i pomislila da pretnja nije toliko ozbiljna, ali se, kaže, već u sledećem trenutku cela blokirala.
„Nisam smela nikome da ispričam, mislila sam da će ljudi reći da to nije ništa strašno, ali kada sam rekla kolegama na fakultetu, oni su odmah alarmirali sve, pa i policiju, tada mi je bilo dosta lakše“, dodaje Dragana. Priznaje da je razmišljala da se obrati i psihologu.
Pritisak vlasti i strah
Mladi ljudi se ovih meseci suočavaju sa učestalim fizičkim napadima. Na listi fizičkih posledica kojima su izloženi su gaženje od strane nesavesnih i bahatih vozača tokom odavanja poštre stradalima pod nadstrešnicom u Novom Sadu. Na njih su, i to nebrojeno puta, nastrtali i huligani SNS-a, nepoznati ljudi sa crnim kapuljačama na glavama.
Iz vlasti su ih nazivali najrazličitijim imenima, a da su "plaćenici" i "terotisti" tvrdili su najviši državni funkcioneri. Nije mala stvar kada su protiv tebe predsednik države, ministri i policija, a ti imaš 20 godina.
„Pritisak vlasti je generalno veliki i prva ljudska reakcija je strah“, objašnjava za „Vreme“ psihološkinja Svetlana Prokić.
„Pozitivna okolnost je što studenata u blokadi ima puno i to im daje psihološku snagu da istraju i izdrže pritisak. Kada se nalazimo u stresnoj situaciji, grupa koja je sa nama, koja deli to iskustvo, znači puno jer od ljudi oko sebe možemo često da prepišemo i mehanizam kojim se bore sa situacijom.“
Strah je, ipak, jedna od prvih inicijalnih reakcija na zatrašivanje, a može se ispoljiti u vidu psihosomatskih poremečaja. Među njima su razni fizički simptomi, poput ruku koje se znoje, anksionosti, bola, ali i sindroma sagorevanja poznatog kao burn out.
Velika očekivanja od mladog čoveka
Studenti su u jednom trenutku kolektivno rekli „Gospodo, na vas je red“ i to u tekstu za „Vreme“, misleći na ostali deo društva.
„Mislim da su ljudi previše očekivali od studenata. Iako su na njihovoj strani, često su ih nesvesno pritiskali da sami iznađu rešenje za celo društvo“, kaže Prokić. „Studenti su se tu dobro dosetili i krenuli u akciju da bi skinuli taj pritisak sa sebe, koji je veliki psihološki teret.“
Šta kada se osetimo loše?
Zajednica uvek pomaže, a Prokić savetuje da oni koji osete mučninu, vrtoglavicu, umor, probleme sa spavanjem, glavobolje, hroničnu iscrpljenost - odmah potraže pomoć prijatelja ili porodice.
„Svaki razgovor odliva deo teškoća, a nije zgoreg i odmah porazgovarati sa stručnjacima jer brojne kolege volontiraju na fakultetima i pružaju besplatnu psihološku podršku i pomoć, a tu su i grupe za podršku. Ovo je specifična situacija i ne treba čekati ako se osetimo loše, već odmah pokušati da se ventiliramo“, kaže psihološkinja.
', 'pageDate': '2025-04-24 15:19:41', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
