Tri boje deluju kao delo nekoga ko je čitav život studirao psihologiju. “Plavo” je moguće koristiti u nastavi o tugovanju i oporavku od gubitka, s pokušajem samoubistva, gubitkom granica i njihovim ponovnim uspostavljanjem, bekstvom od ljudi i otkrićem ljubavi, dok je “Belo” odličan prikaz muškog straha od impotencije i svih odbrana od njega, a “Crveno” portret dobrote, solidarnosti i požrtvovanosti
Dok sedimo sami, mi smo u stanju potencijalne bliskosti. Dok sedimo u „pogrešnom“ društvu, mi smo u stanju aktivnog gubljenja sopstva. U svetu izopačenih vrednosti, gde se intima često pretvara u robu, povlačenje u mali krug je strategija preživljavanja
Feljton o jednoj pesmi od 106 reči koja je pre šest decenija najavila današnju epidemiju usamljenosti, o samoći u ritmu lake muzike, o biznisu usamljenosti, o klasnom jazu usamljenika, beskućnicima i usamljenicima, o posesivnom individualizmu, o ekonomiji usamljenosti, o “neameričkoj samoći” i krizi muškog prijateljstva, o umreženim zumerima samotnjacima, o staračkoj čamotinji, o američkim samcima, o 40 odsto ruskih jednočlanih domaćinstava i o dva odsto ljudi bez igde ikoga u staračkoj samotinji u Srbiji, o netačnom imenu svakodnevne jadikovke
U eri društvenih mreža i opsesije postignućem, roditeljski ponos sve češće prelazi nevidljivu granicu i postaje pritisak pod kojim dete gubi pravo na grešku, običnost i sopstveni identitet. Iza blistavih uspeha često ostaje tiha generacija koja je naučila da bude trofej, ali ne i da bude svoja
Postoji sumnja da su pojedini školski psiholozi sprovodili postupke koji uključuju razgovore sa učenicima koji nisu imali karakter psihološke podrške već „isleđivanja“. Takvi postupci mogu naneti direktnu štetu učenicima i trajnu štetu poverenju javnosti u psihološku struku, saopštilo je Društvo psihologa Srbije
Svet odrasle osobe iskrojen je tako da mu je dosada u srži, samo što se svi pretvaramo da produženje lične karte ima smisla i igra važnu ulogu u bilo čemu. Ako se složimo da nije dosadno tamo gde su neki odrasli uspeli da sačuvaju tragove detinje razigranosti, onda nam mora biti jasno da je to ograničeno na stvaralaštvo, cirkus, poneki Samerhil, ako oni i dalje uopšte postoje, i hobije kojima se neko posvećuje s velikom strašću i bez ikakve ambicije
Neki ljudi pokušavaju da obuzdaju temeljnu nesigurnost u svoj unutrašnji glas preteranom upotrebom mišljenja, racionalne procene, prečestim konsultacijama. A to razmišljanje onda celu stvar odloži, oduzme joj inicijalnu uzbudljivost, osuši je, tako da centar zbivanja postaje sama dilema, a ne mogući dobitak ili gubitak
Mentalno zdravlje se danas najčešće predstavlja kao lični problem koji treba „popraviti“, ali se pritom uporno izbegava pitanje zašto je patnja postala gotovo opšte stanje. Upravo u tom izbegavanju krije se ključni problem
Kada usamljenost ne bi bolela koliko boli, niko se nikada ne bi odrekao privilegije da zaključa vrata iznutra. Život više generacija u istom domaćinstvu, čak i skladni i solidni brakovi, najbolji prijatelji koji žive zajedno tokom studija – ništa od toga nije moguće bez povremene (u idealnom slučaju naizmenične) požrtvovanosti, bez preuzimanja tuđih tereta i razumevanja za tuđe mane. Ali ostaje i pitanje – dokle trpeti? Kako bi svako od nas trebalo da nauči da prepoznaje tu granicu posle koje požrtvovanost postaje poništavanje sebe i samoponiženje
Svaka dekada donosi svoju mesijansku teoriju koja će, konačno, otkriti formulu za uspeh u životu. I svaka se, pod skeptičnim pogledom drugih naučnika, raspala kao kula od karata. Ali fascinantan nije njihov pad, već glad društva za ovakvim objašnjenjima
Tugovanje znači da je neko ostao s viškom ljubavi i mora da nauči kako da učini da ta ljubav nastavi da živi, da bude preusmerena. Pitanje je da li ću u jednom trenutku uspeti da izađem iz rituala fokusiranih na prošlost i – makar kroz dobrotvorni rad nevezan za jednu, meni posebnu važnu osobu – ponovo osetiti životnu radost, spontanost, razigranost, uživanje u seksualnoj razmeni. Jedini potpuni poraz je da patnja dovede do nemogućnosti da ikada ponovo osetimo ljubav
Pozitivna iskustva ne zahtevaju refleksiju, a nekad je čak i onemogućavaju ili odlažu. Emocionalna bol fokusira našu pažnju na to da naša unutrašnjost postoji. S druge strane, jedan od najvažnijih parametara snage jeste to što možete da izdržite da nešto boli i ne uradite ništa, ne pobegnete od tog doživljaja već ostanete s njim, upoznate ga i sačekate da mine, da u svom tempu iscuri i prođe
Za razliku od porodičnih veza ili partnerskih odnosa, prijateljstvo se zasniva na dobrovoljnoj bazi i opstaje sve dok postoji obostrana želja za bliskošću i podrškom
Očigledno je da savremeno zapadno društvo ima štetne posledice po naš razvoj i emocionalnu dobrobit, pa bi osnovne (kapitalističke) vrednosti poput ambicioznosti, gramzivosti, individualnosti i nemilosrdnosti, trebalo zameniti solidarnošću, podrškom, saosećajnošću i skromnošću. Ovo deluje, nažalost, potpuno neostvarivo u svetu kojim ne vladaju ni etika ni politika već prebogate korporacije koje nas još dublje uvlače u pohlepu. Ali kako se onda možemo boriti protiv poplave otuđenosti
U vreme društvenih mreža i dejting aplikacija, svi odnosi su izgubili intenzitet, sve se razvodnilo i razmlačilo. Pre nekoliko godina, 25. oktobar proglašen je za Međunarodni dan opere. A čim moraju da ti dodele poseban dan, znači da si postao ugrožena vrsta i preti ti izumiranje
Ovo nije članak o fudbaleru Vujadinu Saviću i o skandalu koji ga prati. Ovo je pokušaj da razumemo ljudsku dušu u svoj njenoj složenosti. Ovo je priča o svima nama
Kakvi su ti Balkanci? Divlji, u večnim ratovima! Tu sliku o nama pisali su drugi, a mi smo je prihvatili i produbili. Ako se pogleda trezveno, zapravo smo obični…
Dana kada se u Srbiji strmoglavila nadstrešnica probuđen je i nervni sistem njenih građana. Izbacuje i nekontrolisano seje anksionozst, depresiju, bezvoljnost, apatiju, kažu sagovornici „Vremena“
Velika usmerenost na sticanje i uvećavanje materijalnog bogatstva često je znak unutrašnjeg siromaštva, usamljenosti ili čak depresije, što čovek ne prepoznaje niti pokušava da prevaziđe. Nažalost, pribavljanje novih dobara – bez obzira na njihovu veličinu ili vrednost – pruža tek kratkotrajan osećaj ispunjenosti, a neretko vodi još dubljoj praznini. Jer, kao što bi trebalo da zna svako dete, našim možemo nazvati samo ono što sami stvorimo i one koje smo voleli
Marija mi šalje poruku u ponoć. Ne može da spava, brine zbog kontrolnog iz engleskog sutra. Ima deset godina. Njena mama iste večeri ranije šalje izvinjenje, kaže da posećuju psihologa i da svojoj ćerki želi na vreme da “usadi zdrave navike za uspeh”
Televizije nikad ne prikazuju treniranje, odricanje, sumnje i bolove, kao ni svu onu decu koja stignu blizu uspeha i dožive povredu, razočaranje ili ne izdrže surovu kompeticiju. Mi obično vidimo samo “vrh ledenog brega” i ostajemo nesvesni uloženog truda i patnje onih čiji uspon biva prekinut
Nasleđe, transformacije i nastajanje neke su od tema istraživanja objavljenih u knjizi sedam evropskih psihoanalitičara, čijim predstavljanjem u Beogradu obeležavaju desetogodišnjicu Foruma za institucionalna pitanja Evropske psihoanalitičke federacije
Gotovo svaka tajna može da buja u nama poput kakvog psihološkog tumora, počne da usisava okolno “tkivo” u sebe i raste sve više. Nametnuta tajna čini to na još maligniji način, pošto može da nam donese i uverenje da se zapravo ništa nije dogodilo, da smo sami sve izazvali ili da nismo imali snage da se suprotstavimo. U političkom domenu, ovo se verovatno dešava svakodnevno, pošto propagandna mašinerija svake autoritarne vlasti ili moćne internacionalne kompanije može bezbrojnim izvorima “belog šuma” bez problema da zaguši svaki pokušaj razotkrivanja
Najstrašniji oblik sistematske lažljivosti nazivamo diktaturama. One znaju da moraju da ubede svoje podanike u to da žive u najboljem mogućem sistemu, najbrže napreduju, uvek pobeđuju... Uvek je to neki neostvareni dečak, nepopularan u društvu a željan da bude u centru pažnje i da svi prepričavaju njegove viceve. Takvi dečaci se obično odmah međusobno prepoznaju, sarađuju, razmenjuju iskustva i metode laganja. Ostajući, pri tome, jednako dosadni kao što su oduvek bili, samo što im zavisnost od moći prati i zavisnost od laganja na kojoj ta moć počiva
Na današnji dan rođen je Karl Gustav Jung. Neobično je, makar naizgled, što racionalistički orijentisan zapadni čovek danas, 150 godina po Jungovom rođenju, u doba dominacije informatičke kulture, za svoju neurotičnost traži lek i pomoć u ezoteričnim delima „mračnog” Karla Gustava Junga
Studenti u Srbiji suočeni su sa neizvesnošću i pritiscima tokom višemesečnih protesta i blokada, što značajno utiče na njihovu motivaciju, osećaj kontrole i buduće planove. Uz gubitak motivacije, studenti uspevaju da pronađu snagu u aktivizmu i novim iskustvima. Psihološkinja kaže da je ova situacija izazov za mentalno zdravlje mladih, ali i prilika za rast samosvesti i jačanje identiteta
Ljudima, a možda i svim sisarima, nežnost je nužna za preživljavanje. Gravitacija neće usporiti i beton neće omekšati samo zato što ja padam; pohlepa se neće smanjiti i ratovi neće prestati samo zato što neka deca plaču za svojim očevima ili zbog gladi. Mi moramo svet da učinimo podnošljivim jedni za druge, da ga omekšamo, obuzdamo, ukrotimo, ponekad i da na sebe primimo udarac izvorno namenjen nekome koga volimo
